@NoName0513 обично тој што секогаш излегува пресрет на крај останува испозафркнат. На пријателствата треба да гледаш како нешто што е потребно зашто ни треба за социјализација. НО, не се впуштај предлабоко во нив и кога се дружиш секогаш држи си добар дел за себе. Зашто, само вака нема да се осеќаш „предадено“, „осамено“ или „напуштено“. Негувај поквалитетен однос сам со себе, и пробај да се „натераш“ секогаш кога го осеќаш моментот на повлекување. И вежбај со луѓе, рандом луѓе. Ќе ти доаѓа после природно. Убав совет ти дал @Algorithm и да го послушаш, утеха во луѓе исто не барај. Заземај се за себеси, бори се за себеси и не форсирај ништо (било пријателства, било врска). Форсираното е секогаш полошо од немањето. И тоа што си интроверт не те прави нешто помалку вреден. Секој има и своја екстровертна страна само треба да ја изнајдеш за да ја „активираш“.
Мислам дека многумина од нас сме поминале низ некоја слична фаза во дваесеттите години од животот. Ми се допадна советот од членот што ти препорачува да почнеш со некоја активност. Теретаната мислам дека е добра опција. Доколу не те привлекува вежбањето, размисли што е нешто што би можело да те исполнува. Дали курс по некој нов јазик, некое ново хоби, изучување на некоја нова вештина или слично. Од една страна ќе го чувствуваш времето поисполнето, од друга, секогаш можеш на овие места да запознаеш нови луѓе. Во однос на имањето вистински пријатели, не се разочарувај, ретко кој во денешно време ги има. И некогаш е подобро своите лични работи, што помалку да ги споделуваш. За одење на одмор или патување, секогаш можеш да отидеш некаде сам. Можеби кај нас тоа не е толку вообичаено, ама младите на страна, патуваат сами и одат на одмор сами. И јас не гледам ништо чудно во тоа. И последно, во однос на девојките, не мора да излегуваш навечер за да запознаеш некоја. Бар во денешно време, преку социјалните мрежи и преку апликациите за запознавање е полесно. А, и никогаш не се знае каде може да запознаеш некој. Со среќа.
Зошто не пробаш да смениш работа, некаде каде има повеќе колегијално дружење после работа, излегување на кафе, собирање во некоја кафана и слични активности со тимот...
Малку некозистентно инфо имаш драга.Од една страна кажуваш дека си горда како сингл а од друга си 13 прасе мегу другарките.Едно до друго не оди.Ако си горда како сингл нема да пиеш ни кафе си другарките зошто полека ке го свакаат твоиит наратив дека подобро е да си сама и следствено нема да бидеш ослонувачки соговорник за тугите проблеми а своите не би ги кажувала во насока да те откачат во целост и гордо да си живееш како сингл.Сингл не е состоиба на умот коиа е посакувана туку механичка.Секогаш потсвесно состоиба за гордеене ке ти биде да си во емотивна врска си некого за со кого ке делиш и добро и зло а за сите тие работи ке пиеш повече кафе си другарките и ке имаш повеке теми за разговор.Значи совет прво,изброили го ставите дека си горда како сингл зошто само си носиш психоложки терет на кацна утеха.Второ,и позначаино е дека другарките те дружат сеуште иако си сама или им служиш за пион во нивните акции за разни емотивни добавки кон трети лица но и тоа има рок на траене додека си наводни горда синглка койа не би требало да се занимава со туги проблеми зошто после стварно ке бидеш сингл во секоиа смисла.Искористи ги контактите кои ги имаш и пронаиди се во нив каде можеш да се вметнеш како активен играч на разни настани а не како советодавец или рамо за плачене.Ако другарките не го препонаат таа твоиа реформа тогаш откачи ги и ке мораш гордо сама да се бориш за контакти.Е за таква борба треба да си горда а не дека си немокна а знаеш Дека не си
Здраво Имам 26год и јас сум во тој период од животот каде што немам некое друштво, имав дечко но раскинав а и кога имав истата ситуација беше кај мене па му љубоморев како секоја вечер има со кој кафе да испие (да напоменам имавме врска на далечина) , сите другарки си го гледаат својот пат, која со работа која мажена со мало дете и плус работа, која не е тука или едноставно нема време ,а факултет завршив но не стекнав некои нови пријателства, повеќето се оддалечивме а пола не се ни тука, порано многу подруго беше ,постојано излегувавме на забави кафиња ова она а сега едвај еднаш во неделата да се најде некој за кафе. Вежбам, запишав курс по нов јазик, пешачам многу, некогаш и сама на кафе седнувам, си наоѓам занимација но пак не е тоа тоа, се сама цело време не е интересно. Сеуште не сум почната со работа, па тоа се надевам дека ќе ми помогне, но тие што сте во иста ситуација дали и како сте успеале да запознаете нови луѓе или да стекнете нови пријателства? Фала ви однапред
Jas bev vo istata situacija so godini nemav so kogo da izlagam no koga pocnav nekade so rabota steknav poznanstva I sega imam so kogo da izlagam na kafe I ne e samo toa ednostavno treba I da si odgovarate so drugarkite sve zavisi do toa dali kje ti odgovara karakterot.
и јас се надевам кога ќе почнам со работа дека ќе се смени бар малце, иначе дрјгаркиве ми се одамна значи со години се дружиме но едноставно таков период дошол, не е како порано
Ај малку да си пишам и јас во темава. Тоа што и мене ми беше супер во 20-тите и да сум била сингл и се си беше сведено на учење, шетање, одмори и искачање сега во 30-тите веќе не е исто. "Другарките" си го покажаа вистинското лице, сите испаднаа од корист веќе нема ни со кого да се излезе на жалост и се потешко е некој да те запознае со потенцијален партнер. Еве ако имате искуство (и не сте веќе сингл или сте нашле нови пријатели) би било супер да ми предложите како да се надмине оваа ситуација. 35 г.и сингл а од оваа година и минус т.н. пријателки, на кои им бев супер 10 и 15 год.кога ништо не им одеше.
ЗА партнери имаш Тиндер апликација.Искочи на некој нетворкинг настан, од фирма, на мреживе побарај...Доста луѓе знам со пријатели што се раздвоиле.Не си прва, но пробувај.
Лонлииии ај ем мистер лонлииии ај хев ноубодиии форрр мај оуннннн. Дечки реално кој е за дружба??? Преферирам да боисс бидејќи женскиве само партнер бараат. Јас сум 22 и студирам мед. Глупо е дома и без друштво Yes i said it Lets create наше друштво! Пишете ми Time to take action!
За жал тоа со пријателите се случува или пак на одредена возраст сфаќаш дека сите околу тебе се сменети, се посветуваат на работа, врски, бракови, деца и одеднаш се наоѓаш сам. Види во твоето опкружување дали има некоја девојка со кои би можела да се поврзеш, а се наоѓа во слична ситуација како тебе, на пример некоја колешка, комшивка, роднина. Потоа за партнер, не гледам ни јас ништо лошо да пробаш преку апликации за запознавање. Со среќа и не губете надеж зашто никогаш не се знае и некои работи можат да се сменат буквално преку ноќ.
Како иде ситуацијата и јас наскоро ќе бидам сингл и без другарки. Се надевам само дека кутрето ќе остане со мене и ќе ми биде најдобар другар. Не дека куче може да замени човек или обратно, но сите кои не знаете што да правите после раскинување врска, земете (посвојте) си куче. Никогаш нема да ве изневери, ќе ве чува и ќе ви биде одлично друштво за трчање на кеј или вечерни прошетки. Да можеше мојата друга половина да научи нешто од кучето, немаше да пишувам тука.
Epa vakaa.Najprvo singl sum i nikogas ne sum bila vo vrska imam 16 god.Bevme 3 drugarki od koi ednata ne ne druzi poveke.I sega samo edna drugarka imam no taa ima nejzina drugarka.A taa nejzinata drugarka porano so nea se druzev i neznam so se sluci prestana da mi zbora cupeto.i sega tie dvete se druzat i mnogu se nerviram znaci taja namerno taka praj.A ova so mi e drugarka mnogu e kjutlija samo kjuti ne zbora so nikoj se srami samo so mene i so taja nejzinata drugarka.Mnogi godini se druzam so nea i ko nea se naprajv i js da ne zboram tolku.Jas sakam da zboram so site i da imam drustvo ama celo vreme si velam deka sum grda ic ne se bendisv nz.