Драга Мила, поимот царски рез не настанал поради удобноста, како што обично се мисли. За потеклото на зборот постојат неколку легенди. Според една од нив, на овој начин е роден римскиот император Цезар и од таму потекнува името цезареа. Според друга верзија, царскиот рез го добил името по Германецот Крајзершнит, кој на својата жена ѝ помогнал да се породи на овој начин бидејќи неколку дена не можела да се породи по вагинален пат. Резот кој го направил тој го нарекле Кајзеров рез, што во превод значи царски рез.
Моето опоρавување после пρвиот поρаѓај беше тешκо и долготρајно. После 12 саати мачење за пρиρодно ниκаκо да се отвоρам и добив напони, бебе заглави... се смилуваа и ми напρавија цаρсκи со целосна анестезија на пладне. Спиев до 4 ноќта κога ме ρазбуди бебешκо плачење од собата со бебиња знаев деκа е мојата пρинцеза и побаρав да ми ја дадат. Си ја дρжњв во пρегρатκа и таκа си спиеше! Наρедниот ден ме пρеместија во соба со пρидρжување, најтешκите и најболни чеκоρи на κои се онесвестив. 4 дена останав и не спиев ич, пρепуштена сама на себе со бебето до мене. Со потпис си заминав, малата беше цела нафρлана и на нејзини 9 дена лежевме на детсκо. Нова голгота, јас непидвижна бебе со инфузии во глава, сестρа ниκаде... паκ со потпис и дома, дојде κожен леκаρ и по неκолκу миења во хипеρманган цρвенилата исчезнаа, се било од нечистотија и нехигиена во поρодилно. До 40 дена бев вρзана во κρевет, малата ја доев легната свρтена на стρана, ρаната ми ја пρевρзуваа и ми пρавеа дρенажа, месец дена вев пρевρзана. За втоρото бев на заκажан цρ и сечена сум на истото место, се опоρавив пρелесно и бρзо, по 24 саати бев на нога и сама си пρавев се за синκо. Ρаната подболува понеκогаш, сега во бρеменост ме чеша и често пецκа. За тρет пат ќе пишам за сκоρо ...
Царски рез во 38 недела од бременоста,поминав супер и за време на зафат и после тоа.Ми требаа едно два,три дена за да се опоравам и да се движам нормално,еднинствено имав тешка главоболка највероватно од спиналната анастезија која траеше една недела,се друго беше ок.
Zarem prviot pregled vaginalno go pravat? Jas so gradite so imav ista maka. Ne cicase bebus prvite 3 4 dena, pa celite grutki mi se napraija. Maki vidov duri se opraiv.
Jas se porodiv prirodno, siena sum dole i ranata me bolese 2 nedeli, a krvarev skoro 40 dena. Poragaj imav mnogu lesen, se super pomina. Domasnite obvrski si gi izvrsuvav sama bolela ne bolela ranata. Imav problem so levata grada, no i toa pomina. Se izdepilirav celosno posle 40 dena, mnogu mi bese strav, kozmeticarkata koga pogledna veli jas ne gledam rana ni nisto od sto tolku ubavo sum sosiena ne se ni poznava voopsto. Odnosi imavme ednas posle 40 dena, isto mi bese strav i bev mnogu stegnata i osekav bolka kako bockanje, neznam kako da opisam. Sega cekam termin za na ginekolog da idam, se im e zafateno.
Значи прими епидурал но сепак се породи со болки? Те молам да ми објаснис како? За мене да ви пишувам сама ќе се разочарам...кај мене психолошкото заздравување сеуште трае и е мнг болно и гадно за сите. Јас сеуште имам проблем да се соочам со (веќе не) новонастанатата ситуација. Пораѓај болен, рана, во болница трауматично, дома плачење по 24 часа и не спиење. Сега сум соочена со нов предизвик или стрес како да го наречам. Треба да решам дали второ, или поточно кажано кога второ? Дали да се спротиставам на „светот“ или на сама себе? Да не бегам од темата. Се интересирам за епидуралот, дали нависина пораѓајот е безболен со него?
@Eli23 Posle poragajot pregledot ti e vaginalen,ti zemaat brisovi,pap test,mene licno ic ne me bolese ni vo sin mi ni pak sega,najnormalen pregled. @Neodlucna Ako vo tekot na celiot poragaj dejstvuva epiduralot mislam ke nemas bolki,no imam citano bas na forumot (nemam jas iskustvo so priroden poragaj) na nekoi im stavaat epidural i otvaranjeto e bavno,pa dodeka stigne do poragajot dejstvoto pominuva pa pak se so bolki,za toa najdobro ke si se dogovoris so doktor.
Не знам ни јас како. Еве ја мојата породилна приказна. Тогаш пишав нешто повеќе. Спојлер [ На 28.06.2015 дојде мојата мала принцеза на свет. Со термин на 26.06 кој веќе одминуваше веќе ме имаше фатено некое нетрпение и бев во исчекување на големиот момент. Последните денови интензивно шеткав и се надевав дека можеби тоа ќе предизвика некоја контракција. НА 27 вечерта си легнав околу полноќ и неколку часа покасно ме разбудија болки. За чудо првиот пат не бев свесна дали ме боли или сонувам дека ме боли поради голема нетрпеливост да дојдат истите. СО некои интервали од пола саат продолжија истите и конечно решив да станам кога осетив мало количество на вода како неконтролирано протекува од мене. Си помислив мора да е водењакот..почело е почело. Го разбудив мојов, ја разбудив мама и се јавив во клиниката. Ми рекоа да отидам и веќе почнав да се спремам. Е сега малку потраа спремањево оти мојов мораше едно експресо..па уште едно, трето да испие. Па и нешто благичко да апне. За да биде присебен за големиот ден де . И ај некако тргнавме кај 06. Кога стасавме првен цтг и видоа контракции па ме пратија на преглед. Прво гледање докторката аааа ти слаба трудница со мал стомак. Мало ќе биде бебето. Ме гледаше вагинално...воопшто неотворена а мене ме боли. Почна да мере димензии и пак...а еве 2.5 кг е бебчето. Јас викам важно да е здраво па кило плус минус не е воопшто важно. И така со јаки болки и контракции на 15 минути до 12 кога конечно почнав да се отварам. До кај 15 се отворив 3 прста и ми препорачаа епидурална бидејќи контракциите ми траат многу долго и најверојатно ќе биде преисцрпувачко за мене. И ај послушав. Дојдоа удрија шприцот во грбот, а паралелно уште 3 шишиња инфузии и други некои приврзани за мене. Ми ставија и од капките за побрзо отварање бидејќи со мојот ритам на отварање предвидоа 24 часа болки и маки. Помеѓу 3 и 7 прст немав болки, само притисок и некое напрегање па можев да јадам малку, да се напијам... Али кај 16.30 почнаа болките на левата страна и анестезијата очигледно не делуваше. ПА од 7 до 10 прст го окркав стапот што би рекле ама не беше нешто неподносливо и повеќе од она што сум го слушала и читала. Хоророт почна во 18 кога целосно се отворив. Малата моја очигледно не сакаше да испадне и иако беше со главчето надоле имаше некоја лоша позиција. Пола саат со притискање и давање напони не даде никаков плод. Потоа една бабица седна на породилниот стол и со цела тежина на мене стискаше со двете раце директно на стомак, друга бабица ме стегна со едно кебе и душата а не само воздухот ми ги вадеше, докторката ми држеше нозете горе бидејќи од епидиралната цела десна страна немав никаков осет па ногата паѓање надоле и асистираше на другата докторка која првен ме ширеше со некој инструмент...па потоа прибра и вакуумот. И така до пред 20.00 они влечат, главчето не испаѓа, и почнаа да подготвуваат сала за итен царски. Од стискањето и стегањето на бабициве и плус 14 часа контракции јас во состојба на онесвестување не ни знам како со последни сили и последен напон чув детски плач. Што се се случуваше во овие 2 часа и што се доживеав ќе прескокнам детали...секако сега не се ни важни. Само прашав дали е добра...рекоа се е супер и веднаш ми ја ставија на гради. Мојов во подеднакво лоша состојба како мене, како дух уште ме држи за рака и гледам и кај него некоја солза се стркала. Во тој момент и мама влезе. Жена отечена од плачење цел ден што ме слушала надвор. Не личеше на себе. Шокираниот татко ја пресече папочната врвца а јас не ни знам колку конци фанав. Малата беше околу 2 часа кај мене на гради, дури и почна да цица, односно да вежба рефлекс на града. 50цм, 3730 грама, главче 37 цм. Денеска не испуштија од болница. Рекоа дека е најмирното бебе во цела болница дека галс и немале чуено. Само си спие и си цица. Викам послушна е. Тоа ни е тактика за побрзо дома да си отидеме па отпосле ќе се покажеме што знаеме. Ја пресоблеков, нацицав, и успав...си ја гледам како лежи во келевката и не можам да верувам. Станав мајка. Се исплатеше се и би минала пак и пак низ сетоа тоа за уште едно вакво ангелче. Им реков ќе се видиме ние пак. /SPOILER]
Jas bev na pregled denes najmnogu zaradi bolkata koja ja osekjam dolu niskoto i nema nisto, matka i jajnici se vo red, me pregledaa i so raka i mozam da kazam bas me bolese i plus so vaginalno eho i ne e ginekoloski problemot, najverojatno se crevata, nesto e poremeteno posle poragjajot ..ufff a bolkata ne mine i mi rekoa da probam so tecna hrana moze kje se sredi ...
Да, вагинално ехо, мораше да види дали се вратила матката како што треба. Мене ме болеше бидејќи прегледот беше после 40дена од природен пораѓај, сепак мускулот од вагината се растегнал плус и на пораѓај што ме тегнеле со сила, и му треба време да се опорави. Но верувам тие што се царски нема да имаат проблем со првиот преглед.
Јас бев појдена за да се породам природно, кога почнаа болките почнавме со епидурална ама кај мене десната страна не ми ја "примаше" епидуралната и пак си имав болки. Не знам ни јас зошто, а и таму му беше чудно оти само едната страна има ефект, а другата страна не.
http://forum.femina.mk/members/danichap.40565/ И после цела приказна колку ти завидувам што можеш да речеш се исплатеше и би поминала пак низ истото, и на 3 ден од пород се чувствуваш среќна како мајка****
mojot poragaj bese premnogu tezok 12h so bolki i nikako da se otvoram i taka so bolki bev uste 10h i ete se otvoriv pa prirodno go rodiv mnogu bev siena so bolki od ranata imav 2 nedeli sto nemozev gzot da go pomestam no postepeno se oporaviv,ne krvarev mnogu 4nedeli po malku kako sto e normalno no vremeto pomina bolkite se zaboravija pa koga ke go vidam sinot srceto mi e polno so sreka
Јас после царскиот крварев 50 дена Се ме болеше освен раната, за кичмава да не зборам. Му викав на мм да ми купи кревет на копче што се исправа инаку немаше шанси сама да станам, па после му викав ако не таков кревет барем рачка да ми намонтира до креветот како што има во вецињата за инвалиди Сега немам проблем, ама тогаш мислев инвалид ќе останам. А за во болница да не зборам, 6 пати ми пукаше вената, од канили ми е смачено за цел живот, немаше вена на дланките што не ми пукна. На своја одговорност си заминав, докторката сакаше да останам уште една ноќ заради температурата, ама не можев веќе, во 4 попладне ми текна, ние си одиме. Дојде мм и не зема. И уште одма би прошла низ истото. Поминува болката, љубовта останува.
Никогаш и никаде нема сигурност дека пораѓајот ќе оди како по книга. Ете некогаш, кај некои...на жалост кај повеќето искрснува нешто и те како остава како физички, така и психички псоледици. Физичката болка не сме поштедени, но сепак условите при пораѓај и околностите предизвикани од човечки фактор и те како влијаат за мајката што побрзо барем психички да се опорави. За мене беше од непроцелива важност фактот дека во тие моменти кога го тегнеа со саати бебето со вакуум партнерот е до мене , плус и бабиците и докторките беа беспрекорни. ОД прва вечер мајка ми беше во апартман со мене и бебчето си беше со нас. Мојов идеше кога сака, остануавше колку сака бдиејќи си ја имавме приватноста. Сите овие работи и те како ми помогнаа да се концентрирам на бебето. Да бидам благодарна што е живо и здраво. Колку и да беше лошо...знаев дека не ме оставаат нешто лошо да се случи. Дека сум во сигурни раце. Како што реков, беше хорор за мене, но секако би повторно, догодина би сакала повторно да забременам, но овој пат за со царски.
A i dvete decinja ti se carski? Mislam deka imam slusnato deka tri carski reza nemozelo..T.s ako dvete se carski moralo tretoto da bide prirodno ( no ne sum sugurna ). I dali nekoj znae, dali vi ima kazano gin posle carski koga mozeme da planirame vtoro dete? Haha prvite denovi od prvoto stanuvanje vikav jas vtoro ne, a sega sto prasuvam Ah toj blagoslov da si MAMA taa ubavina ne pravi najsilni
@eatpraylove90 докторката што ме пораѓаше ми рече најдобро 3 години измеѓу овој и нареден пораѓај. Јас знам жени и порано што останале ама сепак ризик е мислам.