Лефкада, мојот вечен сон. Заљубена во секое ќоше. Во неодоливата тиркизна боја на морето, манастирчето со зоолошка, плажата со ветерници и најубавото зајдисонце, во барот од кој се гледа плажата Егремни, во плажата за сурфери, во живописните бои на кафулињата кои го преплавуваат главниот град, ги сакам дури и големите бранови кои ме научија да бидам храбра. Сите селца кои го поминуваш додека се возиш на мотор, кога топлиот ветар ти струи низ косата, а ти се трудиш да го впиеш секој мирис и да ја задржиш секоја слика од тие убавини во твојот ум. Би можела да ја опишам во само една реченица, како што гласеше насловот на една книга - најубавото место на светот е тука!
Мојт? Само ја... и пар животинки. У Швецка, е. Може и да умрам таму. Да ми ја расеат после пепелта птици и риби да ме јадат. Убавини.
Vo nasava ni drzava , mozebi vo Berovo ili Kriva Palanka . Odsekogas sum sakala mesta kade ima mnogu zelenilo i cist vozduh . A nadvor od granicite bi sakala da ziveam vo Belgrad ili Detroit ( Ghost City )
Во Мајами Флоρида, вљубена сум во местото од κога го отκρив и ќе напρавам се и не се отκажувам додеκа не се пρеселам таму.
Истанбул е убав за шетање но за живот... страшен е.... премногу народ многу гужва нема воздух за дишење, многу сообракај некогаш и со сати можиш да се заглавиш на семафори. Разни луге разни будали брзо возат многу алкохол пијат, нонстоп сообрајќајки има итн...