Си замислувам сега дека сум на некое убаво, егзотично, топло место покрај море. Јас на лежалка и пивкам коктел, а покрај мене поминуваат згодни мажи и секој од нив се врти да ме види. Јас демек важна се правам и не ги гледам. Само фантазирам.
Сите сакаат да бидат некаде на друго место каде што има се, а мене само ми недостига мојта мала Македонија. Уф, колку сакам сега да сум таму...
сега во овај момент некаде делеку каде што ќе можам да плачам на сиот мој глас и да ја исфрлам целата тага од мојата душа некаде мн.длекуууу само не овде
Со дечко ми.. Никаде на друго место. Толку многу ми недостига, едвај чекам да го видам наредната недела.
Сама ќе си се цитирам оти дефинитивно имам ОГРОМНА желба да сум таму...пуста јас од страв сама да патувам сабајле во 6 со воз не отидов ..треба да ми удрете неколку воспитни