Се согласувам јас со тоа, но не може да се споредат траумите од детство со траумите како возрасен, а и не секој возрасен човек ќе развие растројство од траума, а ретко кое дете нема последици од дисфункционално семејство, Не ти контрам, само не го сфатив на ист начин тоа напишаното горе. Инаку да, не можеме да бираме и не велам дека сме еден на еден исти со родителите, ама не мислам дека можеме да избегнеме дека како ќе се формираме зависи во голем дел од семејството и опркужувањето во детство.
Те цитирам и се согласувам со ова напишано, растени со брат ми со татко коцкар (порано карти играа, во поново време казина) плус последните 2,3 год секој ден со алкохол, не бевме никогаш тепани, само беше премногу отсутен од нашите животи, премногу..... ми фалат сеќавања со него, пропуштени години со него пред 1 год замалку ќе беше фатална за него, но за среќа жив е и многу е сменет, ништо од тоа не прави сега и е дома посветен на фамилија, но и син ми мислам дека многу го смени...мајка ми цела спротивност од него, Жена- ЛАВИЦА заради неа сме вакви какви што сме со брат ми, премногу се бореше за нас, се жртвуваше, за ние да бидиме Луѓе, двајцата завршено факултет, со 100 ден во џеб само за јадење, никогаш не баравме преку леб погача, примерни деца од секогаш, никогаш не сме пушеле, никогаш не сме се пијанеле, никогаш не сме се тепале, коцка ич толку ми се повраќа од зборот коцка, најмногу што мразам, му велам на мм неверство можеби ќе простам, а посегна по коцка заминувам одма значи гледавме како Не треба и така се водиме цело време,свесно или несвесно повеќе би рекла несвесно. Се мислев дали да пишам, премногу е лично признаниево, но и онака кај нас е мало место и сите се знаеме, нема што да кријам...па и некој да ме препознае не е страшно И уште нешто ,,Не секоја круша паѓа под круша" Или пак паднавме под крушата на мајка ми
Да де, проблемот е што дури и откако ќе излезат од "кругот" - кругот ги дефинира многу често. Деца растени со диктатори родители знаат да одат во друга екстрема кога тие ќе станат родители, но најчесто, пак го преземаат обликот на родителство кој го научиле, но го модифицираат. Како и да е, факт е дека децата од дисфункционални семејства за жал имаат тенденција да создаваат дисфункционални семејства, на пример, има студии што покажуваат дека дури 50% од децата на алкохоличари, самите ќе станат алкохоличари. Секако дека не постои "ген" туку предиспозиција, и зависностите не се баш-баш личен избор, туку има и те како влијание од родител. Круг на зависност(и), круг на сиромаштија, итн. за жал се вистински појави кои "се наследуваат" со генерации, и помалку се оние кои ќе го прекинат кругот, повеќе се оние кои ќе продолжат како се научени. Среќата/несреќата во детството и те како влијае какви возрасни луѓе сме, затоа завршен факс или мастер или било што слично, не е (единствен) показател за успех кај било која единка. Круша под круша паѓа, е паднатата круша треба да е стварно посебна за да се приклучи на сливите и да роди слива. За лично искуство со се' ова можеш да ја побараш Jessica Kent на YT, девојката е бивш зависник (од алкохолизам па до хероин) и бивш затвореник и психолог, навистина многу добро ја објаснува цела таа динамика.
Кругот ќе те дефинира колку ќе си дозволиш. Може во пубертет и адолесценција, покасно како изградена личност, сам го бираш кругот. И сега, што испаѓа, децата од дисфункционални семејства не треба да прават ништо во животот оти по автоматизам од трауми во детство се несреќни?? Знаеш ли што значи ако ова го чита баш некое такво дете??? И што е среќа??? Има дефиниција или за секого е различно доживување?
Секако дека растењето во дисфункционално семејство ке остави белег на личноста ама некои луѓе тоа би ги направило посилни некои спротивно. Тука зависи од карактерот на детето како ке се справи со тоа. Ама тоа е случајот за во екстремни ситуации во семејството а што кога имаме супер функционални семејства и родителите се супер како личности сами по себе ама не се добри родители? Во смисла премногу попустливи кон детето за некои работи, а за други работи па премногу посесивни и слично. И со најдобри намери од децата прават не така способни личности. Не мислам дека крушата под круша пага, секако дека гените имаат удел и воспитувањето уште поголем дел ама зависи и од карактерот на детето, околината и други околности.
Ејми, не е тоа мое лично по дома мислење. Тоа е факт и активно нели се бориме против него. Не е фер да го игнорираме нештото, фер е да го препознаеме и да бараме начин да го решиме. И не, зависноста најчесто не е избор, иако најлесно е да лепнеме така сам си одбрал. Децата од дисфункционални семејства треба да добијат помош, а не да биде 1 во 50 што ќе гребе и ќе се избори. Не знам како дојде до заклучок "да не прават ништо" мислам дека тоа не го кажав ниту инсинуирав, само констатирав факт (статистички) дека децата од дисфункционални семејства имаат тенденција да создадат дисфункционални семејства. И не, не треба тоа да го игнорираме, ниту сами одбрале да бидат лоши родители, ниту сами сакаат да создадат дисфункционални семејства - не знаат подобро. И не можеш да им кажеш - ама ти сам така си одбра. Не, не бираат сами, не знаат подобро. Па само на форумов кога се искрени, ќе прочиташ "мене ме тепаа па еве добра сум" и сфаќаш дека не е ни свесна личноста дека не е исправно. И не си е сама крива, криви сме сите како општество што не интервенираме во дисфункционалните семејства, што не едуцираме сегашни и идни родители, што малолетно дете останува во дом со алкохоличари, наркомани, насилници итн. Не е толку просто - така си сакал, па си одбрал. Тоа што детето дома го гледа, скоро секогаш игра огромна улога во неговиот живот понатаму. И да, дури и да се избори со најлошото во своето семејство, и успее да се образова, вработи, да не се алкохолизира, не можеме емоционалната интелигенција да ја игнорираме, и да се прашуваме "што е среќа?". Еве кажи ми - среќа е да ме дефинира се' што сум поразлична од мајка ми, или среќа е да ми е пријатно во своја кожа без деноноќно да се борам со наследени демони?
Дефинитивно е точно тоа " круша под круша паѓа" Еве ќе земам за пример едни комшии. Значи дедото е пијаница ја тепаше жена си и син му го тепаше него ,мислам дека полиции секој ден имаат исто да напоменам , тешки клошари струја немаат ниту си плаќаат . Сега синот си остана таков клошар има четири деца невоспитани како и остатокот од фамилијата и тој почна да пие. Мислам дека децата додека се мали примаат од родителите карактеристики како сунѓер и така се научени ,многу е важно во каква средина се израснсти.
Зависи од карактер до карактер. Една моја братучедка нејзините родители не знаеле 2и2 да ги соберат. А братучедка ми еве ја фалкутет учи сеа. Еве сум јас на пример. Моиве исто не знаат 2и2 да ги соберат и сето тоа го префрлаат како и јас не сум знаела ништо. Али јас си знам. Многу зависи и што наставник ќе ти се падне у основно. Мојата пример со 10 ученици си работеше секој ден. Другиве неписмени ги правеше. Колку и да се трудиш џабе ти е. И наставничката на родителски зборела дека ништо не знам. Си дојдов 6то одд се виде дека стварно знам. Еве и за кавги. Една школска што ми е. Девојчево си молчи цело време и на телл игри си игра. Еднаш глава многу ја болеше. И викаме јави се дома оваа се тресе уште толку вика "ќе ме караат". И ајде некако се јави цела се тресе едвај збори. Мајка и не ја интересира вика "ако најдеме некој да те земе добро ако не остани во школо". Значи само на телефон што и се јави другаркава цела се тресе а да не замислувам како и е дома со таква мајка. Значи дека кај нејзе сето тоа викање сите тие зборови и влијаат на психа. А кај мене пример моиве што ми зборат не влијаат. Ќе седнам ќе си поплачам додека ги преболам тие зборови Али не сум се затворила у себе никад.
И ти по примерот од твоите комшии заклучи дека дефинитивно е правило Јас од мојата околина а и претходно имам работено со деца, искуството ми е дека баш поголем дел од децата што имале потешко детство израснуваат во позрели и посилни личности. Верувам дека голем дел од нив имаат трауми, и секако не е во ред цената што ја платиле ама пак и тоа осудување од старт дека круша под круша пага ми е толку површно...... Секако дека има и такви случаеви ама па дури и повеке сум видела деца од навидум нормални и успешни родители а децава со разни пороци или едноставно несрекни. И друго, мислам дека спомнавте за две деца од ист родител каде што децата се сосема спротивности а со сигурност се воспитувани исто. Не сакам да го омаловажам влијанието на воспитувањето само сакам да кажам не е се така црно бело, а и дека успешни и добри личности не значи дека по дифолт се успешни и добри родители.
Многуу влијаат но не само гените туку и одесувањето не родителот!!!! Новите генерации поради тоа патиме, а уште поновите ќе патат повеќе.
Како тоа НАВИДУМ? Навидум е огромен збор. Ти за да знаеш зошто тие деца зафатиле кон пороци или едноставно биле несреќни треба детално од прв ден на раѓање до крај да им знаеш динамика на семејството, случки итн, а не навидум. Од тоа навидум си патиме, секој знае повеќе за комшијата одколку за себе дома Не ме сфаќај погрешно ама многу многу лесно носите заклучоци некогаш. Никој не тргнува по пороци од убавини. Сигурно повеќе деца не тргнале по пороци и несреќи излезени од среќни семејства, а пак од несреќни семејства зрели, силни луѓе. Сигурно не се повеќе. Отвори најпроста статистика и увери се дека не е така
Намерно вметнав "навидум" баш за да потенцирам дека не можам да бидам сигурна што им се случувало во животот во детали. Ама па сигурна сум дека не се вакви екстреми од типот тешки алкохоличари, коцкари и слично. Иако имам и многу блиски луѓе што ги знам децата баш од денот кога се родиле и како израснале пример за срекни семејства со деца кои не се со тешки пороци ама израснале во нестабилни личности и не би рекла дека се баш срекни. Како и да е убедена сум дека среќно семејство не е по дифолт среќно и успешно дете - можеби среќно детство да, ама кога детето ке подпорасне и неизбежно ке се соочи со реалниот свет други фактори влегуваат во игра....
Битен збор е "навидум" Навидум е се' ок. Добра работа, храна, облека, летовање... Ама тоа не го дефинира односот меѓу членовите во семејството. Заради тоа "навидум" доаѓаме до сите можни предрасуди, "што ти фалеше па се дрогираш" пример. Нешто фалело. Ние не знаеме. Знае стручњакот, што го посетиле, ако го посетиле. Колку деца има искомплексирани од "навидум" добри и успешни родители... и колку здрави и стабилни деца излегуваат од екстремно сиромашни семејства, кај што родителите ниту се образовани, ниту имаат бог знае каква работа. Не е оти се "мачеле". Туку родителите можеби немале друго да понудат, ама биле генерално добри луѓе и родители. Затоа успех во животот не можеме да мериме само со формално образование. На крајот, можеш и доктор да бидеш, со повеќе демони него пациентите кои ги лечиш. И никој не може да те оштети повеќе од родител, никој.
Vospituvanjeto na decata e najgolemata i najodgovornata zadaca na roditelite. I toa ne e samo na edniot rodeitel, na dvajcata( bez razlika dali se vo zaednica ili ne). Moite dve deca se kompletno razlicni i nemaat ni edna ista osobina ako se rasteni zaedno so dvajca roditeli,(tretoto nema kako da go vmetnam vo postot, bebe e). Pogolemiot e byntovnik, advokat i ne pravda ne trpi ni pod razno, ne saka da bide centar na vnimanie, no privlekuva so samoto odnesuvanje.Znae da prerece, koga ke pretera go opomenuvam, (vo sprotivno go ostavam da se iskaze i da mu kazam kade gresi) za dedo mu primer toa ne bilo pocit. Jas ne mislam taka, zatoa go postignav toa sto go sakav, da e otvoren so mene i da znae deka moze se da mi kaze bilo koga i bilo kade. Kerkata pak obozava se da se veti okolu nea, vo gradinka ona najvazna, vo skolo ona najvazna, so pogolemite drugarcinja na ulica smesna se pravi , samo ona da e centar na vnimanieto. Direktna e, ne znae da prekuti, no cuvstvitelna i znae koga zgresila, togas duri da se izvini molci. Emotivni se i dvajcata, zasega me raduva toa sto pomagaat na site drugarcinja,na postarite isto taka, kultura na dobro utro/den/vecer, fala, izvini ... Nasite karakterni osobini se isprepleteni kaj niv, na cuden nacin na koj se nadopolnuvaat, se nadevam nivnite ke bidat pouporni i ke stanat se ona sto nie ne sme mozele da go postigneme, da bidat pouspesni, gordi na uspesite i da gi znaat vrednostite na toa sto go imaat i sto zivotot im go dal.
Па не само по нивен пример туку ете познавам многу такви примери кај што родителите им се тешки клошари без денар у џеб неписмени иии невоспитани децата им се такви , не дека нема исклучоци ама најчесто е така.
Внимавај на речникот малце. Ако некој нема денар во џеб не значи дека е клошар, неписмени и невоспитани деца дека има. Можеше да доловиш поента и поинаку.
Има направено доста испитувања во педагогија и психологијата. И тоа кај усвоени близнаци кои биле раздвоени и испитувањата покажале дека средината во која растеле и се развивале има поголемо влијание од генетиката. Дури и склоности кон храна се испитувани. Две деца во исто семејство се различни не заради што поинаку ги воспитувале туку поради тоа што имале различен вроден темперамент.
Секој човек си е приказна сам за себе и не постојат двајца што се скрос исти. Гените имаат улога да, темпераментот се наследува ама карактерот не. Јас сум чист пример дека од був сокол може да излезе. Имам некои слични особини со тато, а со мајка ми ниедна. Воспитувањето е друга работа и тоа останува кај децата ама после околината, образованието и ред други работи ќе допринесат да се оформи личноста.
На темава: Знам воспитани деца од воспитани родители. Знам невоспитани деца од невоспитани родители. Знам воспитани деца од невоспитани родители. Знам невоспитани деца од воспитани родители. А знам и деца како ќерка ми, пред другите е екстра воспитана и културна, и послушна (сигурно луѓето си велат алал да им е на родителите како ја воспитале), ама дома е право ѓаволче. Нема правила си велам.