Абе, ако вас ви е нешто нормално да го правите тука, не значи дека на сите им е нормално. Јас мислам дека многу зависи од менталитетот. Мене Германија едноставно не ми легна, не се пронајдов, не се спријателив со никого... не ми беше убаво. Верувам дека во други околности би имала друг впечаток. Во Америка ми беше прекрасно, немав никаква јазична бариера, до ден-денешен сум блиска со луѓето што ги запознав таму. Јас бев сама, не познавав никого и супер си поминав. Мислам, имаше глуперди со лопата да ринеш ама јас си одбрав мој круг на луѓе и супер си миневме со нив, се изнашетавме. Можеби се малку поповршни затоа што и немале некои потешкотии во животот како ние овде (зборувам финансиски) ама и тие се луѓе. Е @Tanjamm искрено големото чудо ако си и' честитала Божиќ а таа не развила дискусија понатаму. И мене да ми честиташ а не сме нешто посебно блиски нема да ти направам муабет. Да бидам искрена, за да комуницираш со странци треба да им го познаваш и менталитетот. Исклучително е некултурно така директно да му кажеш на некого дека тебе не ти е празник, та дури и навредливо за нив. Си помислила дека можеби си ја навредила со тоа? Затоа што едно звучи тоа да се каже на македонски, а сосема друго на англиски. Има финеси во комуникацијата на странски јазик, без разлика дали е тоа лична или на бизнис ниво што човек треба да ги знае пред да се впушти во нив, освен ако не сака да комуницира на ниво ју-ми-банана. Еве јас бев во врска со странец и да, си имаше моменти на поголема себичност ама мислам дека човекот си беше таков и си беше малку несозреан. Културолошки разлики ќе имаше да не бев јас повеќе странкиња од него (така ми викаше он, мислел дека сум поегзотична со однесување ). Неговите беа толку фини спрема мене, дури страв ме фати на моменти од толкава финоќа. Мислам дека им олесна што син им конечно си фати женска и што таа женска е (колку-толку) нормална. И они кажуваа дека сакаат внучиња, да ги чуваат и слични муабети, ме прашуваа за рецепти, што гледале на телевизија, што правеле, што си купиле... најнормален тек на муабет. Е да, додуша не ме прашаа што работат моите и чија сум ама и да ме прашаа немаше да им одговорам. Всушност, повеќе и со странци сум се разбирала (и се разбирам) отколку со Македонци ама тоа е сосема друга тема. Во друга прилика, со друг човек, поблизок на нашиот менталитет а исто од земја што важи за исклучително „ладна“, видов дека нема врска тоа дека странците се себични. Они се израснати да си се ставаат себеси на прво место, да си гледаат за нив прво и тоа е тоа. Наш проблем е што ние мислиме дека тоа е себично и што ние не сме такви општо по менталитет... малку сме сепак помили и пофини. Ама па да ви кажам, многу ми е поубаво кога си терам така во животот, по странЦки. Мене животот во странство ми се допаѓа, се пронаоѓам во тој менталитет и иако моментално, според околностите, сум принудена да бидам овде, ни на момент не се трудам да се вклопам во тоа што би се сметало нормално за околината. Сигурна сум дека комшиите (дека нели тоа е релевантно за „нормалноЌа“ овде) ме сметаат за доста хм... „невообичаена“ со мојот начин начин на живот ама искрено па гајле ми е. Си имам мои цели и планови што сум намислила да си ги остварам, така да, другите и не ме интересираат многу-многу. Работете на себе, гледајте си за себе и животот ќе ви биде многу поубав и овде.
Ете и јас да се пријавам дека знам како се викаат комшиите на спратот, децата не сите (4 стана сме). За другите спратови не правам муабет, вкупно 2-3 знам. Викам добар ден во лифт, сега малиот откако се роди повеќе го закачаат па околу него некоја реченица ќе сврземе. Ич ама ич не ме занима кај работат. А странци ко странци... не ми е јасно како се генерализира кога и рамки на една нација има различни луѓе (ма каква нација, во една фамилија не има секакви!), секако, а да не збориме колкав јаз има меѓу просечен Швеѓанец и просечен Италијанец на пример. Имам среќа да имам пријатели во повеќе земји, и апсолутно не се согласувам дека се така ладни сите. Другарка ми од Србија мислам што и да и побарав немаше да дочека да докажам тоа да го направи, од Америка и Јапонија ми пратија подароци за бебе, а кога посакав капа со посебен амблем што тука го нема, го добив за 10 дена од Индија. Британка што едвај ме познаваше ми понуди таа лично да гарантира за виза ако ми треба, со Норвежанка бев на турнир во тенис, а Италијанец ме частеше цела недела во Будимпешта (и не, баш ништо не бараше за возврат). Во Шпанија бев 5 дена на море кај жена која ме знаеше само преку форум, цела поширока фамилија ме дочекако како најблиска роднина. Со Македонци не сум сигурна дека така добро ќе поминев.
Од постовите сфатив дека штом сум честитала Божиќ и сум кажала дека ние православните славиме на друг датум, било некултурно и било тоа неценење на време. Имаат држава која води сметка за нив, имаат здравство, образование, ама сепак немаат социјализација, тука им давам ниска оценка, и самите се такви, за нив е вишок да се прави муабет. И ние сега веќе немаме пријатели, се се сведува на интерес, ама тие со векови си функционираат работа - дома. Тие дружби за кои нашите родители зборуваат, ама искрени дружби, кај нив ги нема, таква атмосфера не осетиле, а ниту сметаат дека е потребно. За мене тоа е душевна празнина. И овде ми е празно кога имам лицемерни пријатели, ама па и таму не секој може да се најде и навикне. Кога еден странец дојден во МКД на размена, кажа „Овде е сиво“ , се смеше во лице затоа што не е импресиониран од Бигорски, од Охрид, од Скопје, а наша една девојка која ја посетила неговата змеја „Вели ееехх море кај нив е сиво, немаш со кој муабет да направиш“. Не е некултурно што сум кажала дека православните и католиците не слават во исти ден празник, тоа од општа култура човек треба да го знае, ама некултурно е некој да дојде во твојата земја и да ти каже дека ти е сиво овде и дека не чини, па и во лице да ти се смее.
Не сметам дека е некултурно да кажеш дека не славиме ист ден, тука не се сложувам со феминката погоре. А за странецот, не е тој типичен коментар на турист што го видел Бигорски, туку лично мислење и вкус. Може не најдипломатско однесување, ама па студент на размена и не мора да е дипломат. Другите студенти странци во турата сигурно не рекле исто. А и тие се странци. И јас Акропол, кој важи за едно од новите светски чуда кога го видов, помислив дека не сфаќам што е толку интересно во пар остатоци од градби. Едноставно, не ме допре. За Стоунхенџ пола посетители викаат дека е куп камења. Мона Лиза во Лувр ја видов, и ми беше сеедно (може пола свет ќе реќе дека богохулам). Така и Бигорски или Охрид или Македонија цела може некому да е неубава.
Мислам колку и да се објаснуваме и кажуваме лични примери нема да се разбереме. Тањамм си има зацртано дека е така и така е . За неа . Мислам кај и да отидеш ти треба време да се прилагодиш. Да се вклопиш во околината. И тоа е. Од две недели , три неможеш да носиш заклучоци . Или па и можеш
Јас не реков дека е некултурно да кажеш дека не славиме, туку дека има разлика КАКО ќе го кажеш и да, ќе се навредат ако не им е доволно културно за нив. Од јазичен аспект гледано, ние не користиме толку љубезни фрази и немаме толку манири при говорењето како што користат Американците, Британците, Канаѓаните и сите други од англиското говорно подрачје. Едноставно не ни е во културата и традицијата да викаме „те молам“ и „благодарам“ на секое, или пак „извини“. Сигурно дома не си викате едни со други - „Те молам, додај ми го далечинското. Благодарам“. Не, туку викате „Де подај ми го ако сакаш“. Секој народ/менталитет има различни форми и замисли за тоа што е љубезно, а што не, ова не е ништо ново. Тоа што на македонски звучи нормално, може да звучи грубо на англиски затоа што користат многу фрази за да ги „омекнат“ речениците, нешто што ние не го правиме. Тоа што на англиски звучи љубезно, може да биде всушност остра критика. Едноставно ги „омекнуваат“ работите кога зборуваат. Мислам да, она ќе ти рече плиз и тенкју, ама ќе ти го спопика така фино, што ќе се чудиш што си направил. Во Азија, на пример, важат сосема други правила на комуникација. Кај Арапите, трети. Муабетот ми беше, не може да очекуваш да се разбереш со некого 100% ако не си запознаен со овие работи. Еве на пример, знаете дека во странство е неучтиво да шмркаш со носот и дека е поучтиво да се издуваш, ама онака салам да се издуваш? Јас искрено се запрепастив кога се сретнав првиот пат со вакво нешто... После, се навикнуваш. Тоа се тие културолошки разлики што се обидувам да ги доловам, а ги има и во јазикот како средство за комуникација.
Премногу генерализираш. Мене ништо не ми значи доколку некоја личност со која имам 5миниту муабет на улица ми честита празник. Ќе честитам и јас и никому ништо. Не ми значи вниманието од личност која не знае ништо за мене. Истото важи и за роденден. Не ми е битно доколку ми го честитаат пријателите од фејс. Во принцип да нема нотификација тие нема ни да знаат дека ми е роденден. Кажаа феминките погоре. Се додека на своја кожа не осетиш давање пари за кирија, даноци, сметки итн не можеш да кажеш дека знаеш како е да се живее во одредена држава. Ти на тој семинар се имаш организирано, од превоз, до јадење и пиење, сместување дури и кафе пиење. Да се клацкаш секој ден по метроа, да даваш пола плата за кирија нема да размислуваш вака. Комшиите лево и десно од мене ги знам, ама останатите ги знам колку за едно "Здраво". Имиња не паметам дури и на колеги од факултет, кои да речеме ги гледам секој ден. Поаѓам од моите најблиски и можам да кажам дека само бабите ги знаат сите јер се во пензија и немаат друга работа. Останатите работат и кога ќе се приберат дома сакаат нозете во вис да ги дигнат а не да вртат маалски муабети за тоа кој се вработил или има швалерка.
Ete I jas kako povejketo razmisluvav za zivot vo stranstvo AMA do sega ne ni ispadna prilika da zakinime, I normalno pocnavme tuka da mu ja mislime da se snajduvame pa deca... itn e sega Koga se oladiv od mislata deka stranstvo e podobro dobiv ponuda I pomos od moi bliski da odime e sega stvarno neznam kade e podobro ?!? Inace za svedska se raboti pa ako ima nekoj tamu cekam iskustva I vase mislenje
Одма пали патиките и да те нема. Ако сакаш мојве ке ти ги дадам ептен се брзи за преку граница. Абе нема што да се размислува. Кој менталитет, која заработка, кое образование, кое здравство, кој суд, кој закон, која заштита, која помош ја имаш овде? Само стрес и нервози. Школска моја разведена со девојче, замина пред 4 год и работи во кујна, во ресторан. Покрива сметки, храна, образование и се преморена е од шетање. За 4 год тамо, таа оваа год ке почне куќа на плац кој и го оставиа нејзините. Ете јави ми ти коа за 4 год како самохрана мајка овде ке можеш да заработиш за кука, со средно образование. Овде имаше проблеми со бившиот маж, со соц. работници, со судот, со работа, со газди ( дека разведена мислеа дека им е дозволено да бараат интимност од неа), па со пријатели, комшии ( нашиот „прекрасен“ менталитет). Не ја дружеа, ја озборуваа итн да не набројувам. Фамилијата не ја канеа на свадби и крштевки. Беше ужас. Е сега е како царица, се дружи, шета, ужива, си најде маж од мк и супер им е. Сега фамилијата, омшиите, пријателите многу се загрижени и срекни за неа ( во наводници), пошто сеа им треба и нив помош финансиска. Ич не мисли, замини со цело семејство и не се вракај
Lele Samo kolku si vo pravo ako ima nekoj so e svedska samo da mi kaze podetalno kako odi so odi cela postapka pa koj znae mozi ke se resam na takov cekor
Како мислиш ладни со децата? Дека не ги размазуваат ко нас и ги учат на самостојност, тоа значи дека не ги сакаат? Не верувам дека има некој родител на светов од било која нација што не го сака детето и нема топлина со него. Секако, за нормални и саглам луѓе зборам, не за психопати. Она што го викаш "нема топлина, ладни со децата" е само поинаков начин на воспитување на децата, произлезено од менталитетот.
Taka i treba. Treba da se cestita praznik na sekoj od druga nacija. Jas toa ti go podrzuvam i praktikuvam. Sum bila pocastena za Chinese New Year, za Hanukkah, za Bajram, za denot koga Alexandar Makedonski stapil na Iranska zemja (toa se slavi tamu pa si vikaat Happy New Year i farbaat jajca), za X drugi indiski, hindu praznici. Sum probala se i sesto. Pa toa e i sustinata vo tie skoli, da te naucat da toleriras i prifakas drugi nacii i nivnite dobri i losi strani. Toa sto si druzeljubiva e isto taka odlicno. Treba da bides otvorena za razgovor, otvorena za pomos, otvorena za razmena na misli. Ubavo si pravis i teraj si. Mnogu luge nemale sansi da ziveat vo vakva raznolikos i nemaat prestava sto znaci. Ako mozes da si takva togas ti si "good to go ". Nemoj ic da se obiduvas da objasnuvas zosto luge koj ne ziveele vo vakvi mesani, extrimno populaciski mesani zemji nemozat ni da si pretpostavat. Bravo sto se javuvas na lugeto kade si prestojuvala, ako taka razbrav. Nemozes da ocekuvas mnogu emocii od niv ama super pravis i prodolzi ponatamu. Ti sigurno mlada si zaminala i mnogu pobrzo ke se adaptiras, za 10god. ke zaboravis mnogu raboti ili ke se cudis kako moze seuste da bide taka. Seto toa e normalno. Najvazno e ako sakas da stanes del od toa optestvo da se mesas so site, da ne pravis razlika, pa ako treba i druzbite so makedoncite da si gi skratis. Moabetite se razlicni, Jas te razbiram. Jas neznam deka nekoj me poglednal sto nosam ili kolku brcki imam, sto jadam, kolku naracuvam vo restoran..., am znam deka e gref da neznaes za nekoj najnov film koj se vrti vo kino, gref e da neznaes nekoja kniga koja e postavena na polica vo biblioteka kako izbor na bibliotekatite, gref e da se pokazuva kako ti e naredeno doma....... Ednostavno vrednostite se drugi, daleku, daleku porazlicni i tuka na forumov toa nikako nema da mozes da go objasnis pa itu nekoj ke te svati (osven ovie deca koj bile na razmena na studenti ili rabotna viza vo Amerika). Golema razlika e pomegu amerikanci i kanagani, a uste pogolema razlika megu amerikanci koj ziveat na sever od zemjata i onie latinos koj ziveat poveke na jug. Sum se nasla vo situacija vo Amerika da mi recat "ama ti kanaganka si". Da ne spomneme Amerika so Evropa. Se poznava razlika vo kulturata i ne e nisto loso vo toa. Teraj kako pravis, ubavo e sto se druzis. Koj vraka vraka, koj e kako mene po zatvoren nemozes da go nateras na druzba. So tek na vreme ke naucis koj sto saka i nejke i ke ti bide polesno. Ima mentalitet ama nema tipicni luge, site ne spagaat vo ista korpa, ima sekogas crni ovci koj sakaat poinaku od masata .
Seminarot trae najmalku 5 god. teska robija dodeka malku od malku ne pocnat da ti se podotvaraat ocite. Nemam sala. Koga ke polagas za drzavjanstvo prvo sto ke recat "ova bea prvite 5-7 god koj uspesno gi pominavte ama sepak mnogu turbulentno i se nadevame deka nesto naucivte niz toj proces". Toa ne e napamet kazano, toa e zaklucok dobien od observacija na prilagoduvanjeto na emigrantite po tugite drzavi.
Претпостaвуван зборуваш за периодот на адаптација, дека се потребни 5 год. за да се добие подобар впечаток за земјата, народот,менталитетот и општо за начинот на кој функционираат работите. Должината на овој период е секако релативна работа, година плус минус, но се согласувам. Треба време да мине. Референтка претпоставувам мислеше на вистински семинар, работен или од сличен карактер, кој вистински трае денови/недели/ па и месеци...што е сепак недоволно за комплетен впечаток. Инаку да, на старт и јас се чуствував како робот можеби. Но со текот на времето, доколку не те сомеле машинеријата секако, човек си го фаќа редот и иде убавото.
. Of od kade da pocnam se sakam da znam samo mislev vaka taka AMA sega Koga treba da odlucam ne mi e bas seedno. Prvo sakam da znam koj dokumenti I se so treba za pocetok I dali se plaka nesto ? Imame kade da ziveeme dodeka se snajdime AMA bi bilo ubavo so pobrzo da si najdime rabota normalno, soprugot mi e so sredno kakva rabota bi rabotel bez poznavanje na jazik I dali ke vide dovolno Edna plata da se pokrijat trosoci , nie dvajca so Bebe , jas sum so Fakultet mozno e da se najdi rabota vo drzavna institucija? Mnogu prasanja izvini