Од една напуштена куќа кога минев од таму одев од другата страна на улицата Сега е срушена и изградена нова куќа но сеуште осеќам лоша енергија од таму.
Од монитор за компјутер, шпицата на Сител бамбини, оние музички кутии што имаа како марионети дур свират и играат
Tebe sum ti golem dolznik me vrati vo spomenite koga spicata na bambini idese na tv begav vo soba pokrivav oci se kriev dodeka tatkomi mi se smeese ne sum se plasel od nisto poveke od klavirot deteto koga se plazi so jazikot
Да не паднам у шахта и секогаш паѓав и ги губев патиките, и мака мачев да излезам, и после на толку паѓање не ме пуштаа да излегувам на вечер на улица. (Секогаш кола поминуваше кога ќе стигнам кај шахтата, и тамам да се качам на тротоар, директ долу одев)
Од духови, демони и сега дури ме фаќа на моменти тиха језа кога ќе ми се причини навечер по дома дека слушам некои чудни звуци како тропкање, а сите спијат. Ама знам умот ме лаже кога се навраќа на оние приказни од детството што сме си ги раскажувале за духови, демони, вампири, вештерки, глупости на квадрат Која иронија е ова се', кој привид и себезалажување знае да ги креира мозокот кај нас луѓево чудо едно
Од чворгите што ни ги удираа постарите батковци и дадички и лепењето мастики по коса. Имав предолга коса и стално ми ги лепеа, иако секогаш успешно успевав да ги извадам без да употребам ножички.
Од баба Милка, таа беше стара жена која живееше кај нас во мало и постојано носеше црно, умре кога имав околу 7 години, после тоа ми беше страв навечер да поминам за да отидам дома.. Беше иста како оние бабите од хорор филмови со црна шамија..