Kako raste maliot se poveke sum na mislenje deka ne sakam vtoro. Tolku e temperamenten, svoeglav, place i vreska od utro do mrak, se nesto ne e pogodeno, sekogas e prvo ne pa posle ke se soglasi za nesto..probav i so ubavo i so loso i so poveke rabota ao nego ednostavno ne odi ...Celo vreme mi e ubavo koga ke vidam drugi so 2 deca i potajno i jas posakuvav ama mislam deka na rabot na nervite sum..Trebase da specijaliziram ama ostaviv za ponataka zasto so nego nema uslovi.
И јас бев исто цела година со ризични односи намерно некако не биваше, а не се ни замарав многу на крај кога успеа си викам сега кој знае како ќе биде. Да напоменам дека исто бебе имав и јас плачливо што не беше многу љубител на млеко што ни сега не го пие во ниедна варијанта. Е сега разликата од другата бременост е што не повраќам знае мака да ме фати ама не како првата бременост.
Добив месецов и незнам среќна сум или разочарана хаха се надевам дека и јас нема да имам такви проблеми со бременоста, а за плачливост.. па ми се лоши кога ќе ми текне 1 цела година плачеше да не речам 24/7 и крш спиење ама помина и тоа се надевам дека барем малку ќе биде подобро второто здравје, сега се преговара дали да се пробува или сепак не
Затоа се иде на второ, се заборава.. а сега во 4 месец трудноќа и дете од 3.5г си мислам, ее таман спиеме, шетаме раат, може да се договориме.. све од почеток од септември па регресии, заби, вакцини, температури, ждригање, повраќање, цицање...
Уф така е во право си за тоа, ама ајде може па второто ќе биде бубаче бебе па нема да е така тешко поубаво е може помала разлика ама па кога немаш помош мислам претешко е со две малечки, полесно е едно што ќе се разбереш и едно бебе или сепак се лажам , ќе видиме како и да е ќе помине тешкото и ќе биде пак добро и ќе го заборавиме
Одлуката за второ дете секако е заедничка, ама и да е непланирана бременост секако е добредојден секој нов член на семејството. Гледањето на второ дете ни е барем на пола полесно од првото, плус имаме 90 % од потребната опрема и облека а тука е и искуството. Разликата е 4 г. Второто ни се погоди многу полесен за гледање, чување и хранење така да подршка за сите што ќе се одлучат за проширување на семејството.
Дечар сум. Од многу млада сакам деца, ама туѓи Сега имам дете од 3 годинки и се повеќе сум убедена дека ќе биде син единец. Во нашиот случај маж ми е неодлучен. Сакаше едно. Па ај доста е. Порасна малку детево, се раѓаат деца на негови другари и ми запна понатаму да ја промениме одлуката. Да се средиме финансиски и за некоја година уште едно. Но мојата одлука е цврста. Преголема жртва е мајчинството. Да и децата се преголемо богатство но нека сум сиромашна. Не би можела да издржам пак се од ново. Кога се навраќам на се што преживеав, пре би прифатила утре да умрам, само пак да не го преживувам истото.
За второ многу лесно падна одлуката. Маж е дечар невиден и огромна помош и поддршка имам од него во целиот процес на чување. Плус првото дете не е плачко да ни ја вадел душата низ нос. Не е дека е бубаче мирен ама сите захтеви му се во нормални граници. Не е дека не ме фаќа паника како ќе се справиме со бебе и тодлер ама мислам дека е нормално. Се што е непознато ни предизвикува страв и паника. Сигурност ми дава искуството што го имам стекнато и поминати ноќи непреспани и скокови, заби, први болести. Од друга страна пребрзо растат и желбата за второ беше обострана додека сме се уште во истиот бубањ на пелени, ограничено излегување заради дете и уште не до крај наспано пошто тек сега почна да преспива цела ноќ. Како ќе одминува време мислам дека потешко ќе се одлучевме кога е вистинското време за второ, затоа што немаше да ни се враќа назад на неспиење и бебешки захтеви.
Јас се повеќе си мислам дека ако не ни се случи непланирано никогаш нема да решиме или ќе се преголема разлика... не знам.
I jas i mazot mi si vetivme deka nema da go ostavime naseto dete da raste samo,i koga ke porasne da nema nikogo,zatoa odlukata bese mnogu lesna A i jas sekogas sum sakala 3 decinja,ne znam zosto. Za mene 3 deca mi se odlik na prava familija