Денес ли ? Абе, се чуствувам/в како да сум го носела Цацко на грб, нека ми прости ама ете така е. Грбов ужасно ме боли, до времето е кажува татко ми, ај нека е по негово. Друго што чуствувам е малце празнина, недостиг, осаменост, ама ништо не е, ми поминува како брзи воз на Кукуричани што не застанува. И поарно , а не како поРано ќе седнам во соба и дремење, томачење, зошто, како, требаше - не требаше. Абе убав ден беше денеска точка
Денес, незнам зошто ама ич не се чувствувам убаво, омалаксано некако, се ми е нервозно, чудно, осамено, глупо, напнато незнам веќе и јас како ми е, а нема никаква причина за тоа...
Многу изморено, имам премногу за учење физиологија за во понеделник 76 страни не знам што ќе биде од мене заостанав со материјалот ептен. Искрено страв ме фаќа по малку, голема паничарка сум јас и сега ме следи некое драматично чувство што не можам да го искажам, ама ајде... Ќе се снајдам јас.
Затнат ми е носот од сабајле од нигде никаде ама супер се чувтвувам и бидејки сакам да прашам е заклучена. и ке прашам овде- КАј МОЖАМ ДА НАЈДАМ ВЕЛОСИПЕД АМА КАКО ЧОПЕР ДА Е... СГЛЕАМ НИЗ СКОПЈЕВО А НИкој НЕ ЗНАЕ
Како мајмун. Многу интересно чувство. Убав ден беше денес. И вчера. И денот пред вчера. Редно беше, после дебилна недела и пол да има и по некој навистина ретардиран но убав ден.