Ќе ми бил поет, ако не бил толку површен. А, да не зборам за тоа каква ќе сум била тогаш јас,во тој паралелен универзум. Speechless. Како ли се наоѓаме... сите будали. Не е ни смешно веќе.
Уффффф,како се чувствувам денес подобрно никој да не знае (уствари така ми е цел месец) од проблем во проблем...малер не виден,а посмислам на среќа светот се руши,да ти се смачи животот....
Ми требаат бели листови и шарени стикерчиња за да воведам ред во главата. Мислите ми брзаат, побрзи се од мојата способност да ги процесирам...Сакам и да се смеам и да плачам. Сакам да зборувам уште повеќе да молчам...
Stanav od krevet super raspolozena.Srekna,ispolneta.Za na krajot od denot mi se sjeba bukvalno se.Se osekam povredeno,iznevereno,potisteno.Ova boli mnogu...
Оние, синхроницитети за кои збори Јунг? .. ме убиваат периодов. Ко во бубањ да си влегол и, програмот си запира и продолжува кога му душа сака. И, едни те исти муабети и настани се редат. Ај, шлакнати ствари, шлакнат ти кога ќе почнеш да бараш смисла во глупости. Ама,нели и они се осеќаат глупаво, грдо, чудно? Или? Ма, во соништата е проблемот,уствари. А... И така.