Удобно завиена во сопствената кожа на позитивна температура затоа што заборавив како изгледаа тие денови. Си правам освежување на мислите со надеж и верба за посветло утре во годината што ја живеам.
Денес сум разочарана и потресена.Се згадив одкако го отворив линкот за смртта на Тоше уште неможам да си верувам дека еден човечки живот е ништо во однос на пари/слава.Мизерно жално... кое боли и тоа силноо.Овие на високите функции дали се луѓе или роботи без чувства, грам ум и ни малку совест или одамна завршиле со човечноста. На фб следам писател кој објави текст за момче од Тетово кое добило Нобелова награда, а никој никаде неспомнал. За никаде ни е државата, ако може тоа да се нарече држава.Немам зборови.
Нервозно! А и како не би? Во ова мое затуцано маало кое до неодамна се сметаше за село, има само една продавница која во недела работи искучиво до 12 часот. Кики наместо да спие денес до 15 часот, она мораше да стане уште во 10 за да може да испазари се што ѝ треба. #датиибамдржавата
Здраво мили мои ( може не сме блиски но јас така ве осеќам) Незнам зошто ама јас никако да се научам дека сабота е за средување/чистење, а не недела.Јас обртно.Вчера се одмарав телевизија и така мрзливо по дома, а денес штом отварам очи се факам за работа.Прости ми Боже знам недела е ден за одмор. Туку сеа си завршив со обврските и си спремав лак, ацетон, маска за лице, какао, колач и грејпфрут.Од утре пичнувам со прва смена будење во 4:30 значи да не се жалете ако станивате 6/7 за мене тоа е луксуз.Значи оваа недела нема да ве читам затоа ви посакувам убав почеток на неделата кој чека нешто да пристигне нештото многу здравје забава и љубов....бис фрајтаг. (слаб ми е нето инаку ке ви пратев блачко..сори)
Kako se chustvuvam ? Neznam i jas Bev na shetanje i bistrenje um vo stranstvo,denes si odam za doma.sega iako ruchek sedam na prozor i disham svezh vazdun,ubav pogled na sekade kambanarii,rekichka so vodopad a vo dalechina se gledaat strmnite vrvovi na alpite. Se mislam za nekoi raboti pred da dojdam vamu i zatoa glupavo se osekjam. Ja nema edna lichnost,glupavo se osekjam,sepak jas sum kriv,zatoa i sum koza i glupak. Ostanuva malku vreme,da jademe i zaminuvam za doma ispolnat od nekoi sliki shto mi ostanaa vo glava.
Катастрофа! Ми иде да си ја земам ташната и да избегам негде на мирно место во некоја планиска куќа каде што нема никој само јас.