Немирно, душевно немирно. Немам одговор на едно прашање што ме мачи со години веќе. У мене се води борба на гордост и на уште еднаш да пробам да дознаам што е работата. Ме боли така, ми остави дамка на душава, иако имав прекрасни моменти таму, на крај поради нечија суровост останав со еден куп прашалници. Зошто? Секогаш кога ке помислам дека сите работи ги искористив за да дознам пак ми се воспалува чуството на онаа љубопитност да дознам што се случи, зошто така, но од другата страна нема одговор, нема ништо од неа. Кармата јас ли пак ке ја носам?
Odlicno mislam deka mnogu cesto naseto raspolozenie doajga od samite nie eve veke nekoe vreme si legnuvam vo edinaeset casot stanuvam rano odam na skolo so tocak citam dobra kniga praktikuvam zdrava hrana i ne se opteretuvam mnogu so tujgite mislenja..dobro mi odi zasega
pissed i toa mn. mrazam sto sum postojano otkacena od nekoj, samo zaradi ete kef. ke go frlam tabletov niz dzam
уморно, психички истоштена сум, немам сила за ништо. Само сакам да отидам некаде далеку, не сакам да сум тука, не сакам...
Cuti nne da ima teski karakteri neznam i so ne svaka nisto kolku i da mu dokazuvas gi sakas pocituvas seto e zaludno i nikoj arno ne ti misli kolku sakas bidi dobra i dobar badijala e .................