Кој ја гледал Couple's Retreat знае - ЕНКРИЏМЕНТ!!! Тераме даље, иако се чувствувам како е*‘‚%%% г(*‚%%‚!!! Како да сум испокршена внатре, сол и попара, хаос, не знам кое делче од душата кај беше и тап си ја ставам во вреќа. Ама важно - СЛАБА СУМ БИЛА И УБА! Прост народ, прост. Порано се осеќав супер - ама дебела сум била не сум чинела. Е сега сум слаба - супер сум. Хахаха беден народ многу беден. Огорчено, дебело, гадно во душата, и еден цел ред на чувства во мене се испопикани. Со еден збор - си ставам маска пред сите, никој не ме знае како се осеќам. Сакам да кршам, сакам да ликвидирам некој, сакам да викам цел месец. Ама тоа никој не го знае. Исфрустрирано, исфрустрирано - признавам. Мојата душа нема една рака и една нога. Нема срце. Има само пумпа која си ја обавува работата. Тешко на тој што ќе се заљуби во мене - тој дел го нема повеќе. Ојде по петлите - се испокрши и никогаш не го залепив. Зошто? За пак да ми го скршат?? Ајт таму. Ама и слободно. И дали постои чувство посебно за - СВЕ НЕКА ОДИ УПМ, САКАМ МН ПАРИ ДА ИМАМ?? И тоа чувство. Си кажав убо - Хаотично.
Ко стоногалка. Само, наместо сто нозе и сто раце... сто мозици и очи и усти треба да уклучиш. по можност тоа устите да не се поврзани со никаков желудник и стомак, мајку им! Ќе се мре ако вака се продолжи.