Веќе не живеам некое време од кога прекинав контакт со нејзе од кога ми се случија некој пресврти во животот како да мора само се борам не постои ствар што може да ме дигне го изгубив тоа што го сакав. Мора само да се опстои некако нема откажување.
Депресија и празници не одат заедно. Подолу од дното. Се погодија заедно со роденденот, денот шо најмалку го сакам. Да видиме шо лошо ќе се случи овај пат... Барем желбата да ми се оствари... Ама сакам кога ги гледам другите среќни. Ме потсетува дека можеби има и убави мигови во животот. Ех.. да не ми сте во главата во моментот.
Mirna, spokojna, so onoj duseven mir karakteristicen za golemiot praznik Veligden... Neizmerna radost mi go polnese srcevo posle sekoj telefonski povik od najsakanite.
Ма некој шлепер да се најде да ме изгази, сол да ме напраи и нека избега. Ја ќе му речам на господ да не го казнува.