Во овулација би требало психата сега да ми работи 200 на саат ама изгледа дека времето пореметува психа, кај мене обратно ненормалното го прави нормално За чудо сум
Нервозно. Тестови на училиште, времето катастрофа ветар сите дена. Да не може човек надвор да излези....
Само сакам да им кажам на сите дека ги сакам и да ме снема, ама подобро јас ќе се мачам и жртвувам цел живот. Минатото ми е како сенка која не дозволува да гледам реално на работите. Се уморив од размислување. Не сакам да размислувам ама не се запира. Ова е мачно преживување.
Нервозно, пети ден како пукаат цевки на моја улица а на десет минути сум од градот. Само што ги измив садовите соберени од пред два дена и снема вода, среќа па ги измив.
Како приказната за грдото пајче: “The poor little duckling did not know where to turn. How he grieved over his own ugliness, and how sad he was! The poor creature was mocked and laughed at by the whole henyard". Барем ми олеснува кога ќе напишам тука.
Со болки во стомак, да се најави дека треба за некој ден да почнат уште поголеми болки Секој месец иста песна