сакам да си ја сменам главата има некој кој би се жртвувал барем на кратко да се менува со мене?! неможам веќе со овие главоболки, неиздржливи се упм ...и нешто старо-ново денес ми иде на живци цел машки род....од најмало до најстаро што сорта ќе беа бре
djabe cel zivot se trudis koga na kraj nikoj ne ti priznava,kolku poveke sakas da pomognes na kraj pak ti izleguvas kriv...koga da vidis na kraj sekoj si gleda za svojot gas i pokraj golemiot trud sto si go vlozil ti izeguvas najgolema glupaca... [mod-kirilica:218yl0ic][/mod-kirilica:218yl0ic]
Добиено втор ден .. по паметот на дечко ми не се напив апче Си трпев болки од вчера до денес попладне .. се напив апче после толку мислење и ми помина . Не знам зошто толку му ја мислев , и јас па ајде да не се трујам , како не . Во апчето е спасот Се избањав , се излакирав и како нова сум Само уште ова да отиде и супер ќе е
Измешани чувства. Сфатив дека сум станала многу љубоморна, ама туѓо не сакам, а како што јас не сакам туѓо така не сакам никој да го чепка моето. Кога ќе те прашаат како си секогаш одговори дека си добро, пријателите ќе се радуваат, непријателите ќе завидуваат, а само ти ќе знаеш како ти е...
супер денес се до прееска ми поЧна денот со музика Чистење и на крај со мала паника помислив дека си го изгубив бебенцето ама бев на дезурен и се е ок фала му на Господ
денес ептен ми е денот за љубов до сега бев на прошетка, едно убаво измрзнав и се утепав од јадење смоки рачињата не си го чувствувам, ама таа е. на крај кога го видов дечко ми, ми се стопли и душичката, и рачињата, и обравчињата... абе љубов неговата прегратка ми ја наполни душата со топлина... го сакам бе и да, ќе ја поминам ноќта кај него под ќебенце, со филмче и бакнефчиња... и успат нешто за лапачка уффф, топличко, топличко, топличко.... се чувствувам како заљубена седмооделенка
Слушам неиндетификувани крици кои доаѓаат од телевизорот, просто се чудам како може да има до толку излупан народ. Зимава ме докрајчи, утре има да шибам без јакна па што сака нека биде. Кој како си ја наредил. Ми доаѓаат некои идеи, ни сама не знам од каде. Расположена за филозофирање и цепидлачење. Сега веќе реална, со капка оптимизам која за жал е ништо во океанот полн мрза. Што би му дошло вака некако: Се ми е монотоно, здодевно, празно. Сама сум крива, можам да воведам беспрекорен ред, но ме мрзи и немам воља. Се мразам себеси ама сепак во мене има оптимизам и се надевам дека се само по себе ќе се среди. Подберете ме, бркајте ме... не знам веќе што мрмљам. Ако продолжам, можам цела вечер вака да си пишувам... ама нема корист.
^^ Ах Вајлдче,Вајлдче...за ќутек си! Цуцо на овие твои годинки(извини вака што кажав зашто сме голема разлика) ...вака да ми го тупиш мозочето место да си бидеш опуштена и да не мислиш многу,да си уживаш...не ти треба верувај.Еее има време кога доаѓаат навистина големи проблеми и време кога сакала или не ќе мораш да мислиш многу и да имаш нервози почесто.Затоа ајде пушти мозок на пасење и кулирај си.