Денес се чувствувам по малку изгубено.Незнам ни јас зошто.Навидум работите се прилично добри,а мене ме подмавнува некое меланхолично расположение.Имам за учење,а книга не ми се фаќа,не ми се излегува во град,ништо не ми се прави.И зошто луѓето се радуваат на сонценце во зима,кога и онака не е топло,тоа е сонце со заби,и што има тука убаво ако само го гледаш и не го чувствуваш.Мене зимно време повеќе ќеф ми прави студен ден,така затемнет...Се надевам дека до крајот на денот ќе ми се покачи расположението
Со самата помисла дека тоа беше само сон не знам како се чувствувам. Некако сум осамена. Не знам што мислам и не знам што чувствувам. Не знам што правам, повеќе не сум паметна.
Such a lonely day, shouldn't exist. It's a day that I'll never miss... Such a lonely day and it's mine. The most loneliest day of my life... Што да кажам повеќе.
Ми се спие ужасно, а не можам никако да заспијам. Ме кине стомак, се влечкам по дома безволно и нервозно. Милиот мој мрази да ме гледа ваква, па се прави да ми угоди. Моментално ми вари супичка Ах што би ја без него.
Цел ден сум поспана, очиве едвај ги држам отворени. Имам ужасна главоболка, се чувствувам исцрпено како некој сета енергија од мене да ја извадил. Грлото страшно ме боли и едвај зборам....
Денес се испокарав со сите, со мајка ми... со најдобрата другарка. Туууууууу што ден ќе беше, решив да си молчам и да не се замарам сите на Ignore
па кашлам како да имам 70 год,се е ок е ама ништо не е во ред некако сум осамена.. сабота вечер а јас дома ....за никаде...
вредноо уште од станување земав да расчистивам по дома се додека не седнав на компјутерот и не ме фати мрза
Чисто, миризливо, топло, меко... музичево ме опушта. И и‘ се радувам на пицата подоцна. Ех убави спомени и вкусови.... и фотографии.