Абе греота е да се жалам.... ама денов малце тажен ми беше. Не сакав да се вратам тука. Не на форумов, туку тука, во бучново ни Скопје... ех...
Пресреќно. Со колеги и професорајот бевме во Менада на вино и благо, енергија циркулираше полна со среќа ем убави спомени. Реков конечно не, и се откажувам. Се откажувам, сосема. Ќе треба да пријавам испити деновиве и да се загрцнам пишувајќи семинарски. Ама ако. Подобро тоа одошто пискотници за глупости. Одевме пеш со Жаре и Иван накај дома и се кикотевме ко неарни. Утре на Песнило ќе биде живо беснило! Се надевам на убав прием ем чиста интересност. Си го слушам Дарио - http://www.youtube.com/watch?v=DQnjfp66Xtg и кулирам. Патем, утре, ветувам ќе го средам концептот за сликарската изложба и ќе се вдахнам колку што ми издржува срцето. Мила рече дека сум и го разубавила денот. А поубава потврда од тоа за сопствениот ми сјај - нема. Треба да добијам, вриштам внатрешно... Утре и ќе пеам, и ќе пијам вино, и ќе рецитирам, и ќе забодувам ножеви во имагинарни грбови... Мое е се’.
ко падната од некој друг свет незаприметлива за луѓето што се околу мене...ме маваат некој глупости во глава и немозам да заспијам
Па така така мн обврски а јас неодговорна ннекако се однесувам,но сум мн расеана мн нервозна мн ...нешто ми фали а незнам што...нешто недостасува во целава приказна...
Ах,прекрасен ден. Треба да и купам поклон на една другарка и се радувам што ќе си шетам сама низ чаршијата. Зошто многу се срамат да одат сами? Или пак ако видат некој сам му се чудат? Нема тука ништо чудно, ни пак срамно. Јас сум си доволна самата на себе. Денес е роденден на мојот екс. Ако го видам ќе му го честитам роденденот и ќе го гушнам цврсто, а ако ми дозволи и јазичето ќе му го пуштам Гајле ми е, треба да се љуби
Така-така. Чекам резултати да видам како сум со крвната слика. ЛивингГлам ја боцнаа денес, а таа мрази крв
<object width="480" height="385"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/MVFj-_SDIHE?fs=1&hl=en_US&color1=0xcc2550&color2=0xe87a9f"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/MVFj-_SDIHE?fs=1&hl=en_US&color1=0xcc2550&color2=0xe87a9f" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="480" height="385"></embed></object>
Некако... незадоволно И сето тоа заради стравот од нејзината реакција... колку може една реакција од важна личност да ни влијае.... мене лично - МНОГУ!
Ах нема ништо подобро од отворен искрен муабет, разменување на мисли, приказни за сексуалните искуства, искажување на емоции... Прекрасно се чуствувам.
Тажно, имам тежина во душава и не занам како да ја исфрлам Сакам се да се избрише, да заспијам и кога ќе се разбудам да сфатам дека се било само сон. До кога ќе трае ова? Сакам пак да имам мир во душава
Уу, како? Потресено. Ама не, стварно. Не знам колку расположенија ми се сменија денес. Се нервирам, уживам, се дерам, па сум фина. Ете така се чувствувам денес. Како манџа , во мене има од се по нешто.