Чувствувам дека немам чувство.Така да.Се ми е празно, пробано, досадно.Ни излегувањето ни пијанчењето не е тоа што беше.Можеби ако се напијам пак нема да размислувам така.Сепак.. Само некој иде на одмори лево десно сите идат и се враќаат а јас ко у средина ко неко теле гледам и бројам секунди од сопствената досада.Ми фали нешто незнам што.Ма мозок ми фали бе дефинитивно, а и па и да го имам што ке му правам кога пак ми е крш до крш се около мене.И овој распустов некако на црно ми иде
изнемоштено,дијареава ме исцеди максимално,сама се лечам,слабодушна сум,и денес ќе одмарам од секаквца физичка и сексуална работа
Убаво и посебно. Се чувствувам ко центар пажња. Се чувствувам расположено за игри. За да му вратам на играта. Се чувстувам злобно што не го кажувам на девојката. Ај ќе и помине. Не е тоа моја работа. Не сум јас крива што сум му опсесија
NIKAKO . tolku mi e dosta od se ! sakam nekoj nov vo mojot zhivot. nekoj, zhensko,mashko bilo shto! sakam novi lichnosti vo zhivotot ! da otkrivam novi raboti, dosadno eeeeeeeeeeeee. ne mi se ni iskacha, nishto ! -.- tolku mi e prazno i .. vekje pochna i depresivno da mi stanuva. mi fali nekoja nova sredina ! nikoj ne mi e vekje interesen. sakam da sednam i da placham!!! .. kako i da e, otkako go napishav ova nekakko polesno mi e dojde
Зошто не сум машко, зошто аман и со стомакот и со половината ааааа денес мнооогу сум нервозна од што чувствувам болки не за др
Ќе се расплачам кај и да е. Најдобро решение во моментов ми изгледа да седнам на улица пред Скопјанка или Три Бисери и да плачам - БАРАМЕЕЕЕЕЕЕЕ СТАААААААААН, помогнете ниииииииииии!!!!!!!!
http://www.najdioglas.mk/stanovi/0/site/data Е овде ако не најдеш не знам каде веќе ... дуд лак и не се секирај без стан никој ене останал Он топик , поспано сум денеска не знам може дека сум спана цели 5 саати
Многу нервозно и многу уморно. Сакаме да си купиме кола, ама незнаеме каква. Денеска, цел ден, со татко ми по салоните, мајка ми на интернет - без резултат. Плус, имам гости. Една тетка со црвена кола која иде секој месец. Дури досадна стана.
Like a monkey with a dream and a gun ! http://www.youtube.com/watch?v=k2xUMiUrCs8&feature=related Спојлер who's the monkey now a? :evil:
Онаа напаленост од вчера уште ме држи, морам да признаам. И треба да се чувствувам убаво, после се‘ нели... после се‘ што видов и доживеав и осетив дури и на толкава далечина... ама зошто тогаш се чувствувам како да ми ја оштрапал некоја лепршавава ми коса на спиење? Некое чувство недефинирано, како другата во мене да се исткнува повеќе. Како во себе да се родила уште една која тука не припаѓа, како туѓ дух да ми го запоседнал телото, а го осеќам и ме нервира. И не го сакам тука, сакам да си оди!!! Затоа што ТРЕБА да се чувствувам убаво, така ми следува, заслужив така. Така и налагаат околностите. Та кој не би се чувствувал убаво, а? Кој?
Никако. Цел ден ме боли желудникот, плус и како со ножеви во стомак да ме бодат. Имам вртоглавица... Како 3 тонски тег на глава да ми паднал.
Чудно Верувам дека скоро сите овде сте имале некој женскар во животот Епа и јас си имав таков на времето, си го чував како милениче и фала богу никогаш не го сфатив сериозно. Всушност, интересна е нашата приказна. Дури имаше и малку романтика во неа, малку и доволно. Со фраерот мој си игравме брканица скоро 2 години. И не само во фигуративна, туку и во буквална смисла. Колку пати сме се бркале низ неговиот стан, колку шамари добил од мене, колку пати ме ударал по газо... Врската ни беше во смисла вулкан и торнадо заедно споени. Не велам дека не сум го сакала, тоа никако, ама секогаш имав доза омраза за него. И милион гадни зборови. Благодарение на тоа што тој излезе од мојот живот, јас решив да се стабилизирам. Дури сега сфаќам колку сум била психички нестбилна досека бев со него. Во 7 часот ќе не видиш двајцата како седиме во кафуле, со мартини и цигаре во раката, а во 8 ќе не видеш кај него дома како се расправеме и како јас плакам. Нашата врска беше полна со контрадикторности. Ама мило ми е што постоеше, заедно созреавме Кога се шетавме низ градот, се маавме како да сме некои ослободели. Ако ни текнеше дека сакаме да се лапаме и фаќаме, ќе си праќавме прво врели погледи и жешки допири, па веднаш ќе тркневме до најблиското скришно место. Седење во друштво? Ау, тоа едвај пола час. Најсмешни бевме кога си правевме планови за во иднина, сакавме да бидеме успешни Си ги кажувавме проблемите, јас пак плакав. Тој во врска, јас во врска, а пак ќе не видеш фатени за раче. Романтично беше кога се видовме последнио пат. Во диското пееше Бени од Нон Стоп. Танцувавме на три песни. Кога Бени ја пееше Либар од Џибони, јас му шепнав: Још увек могу ти подвалити љубав. И крај. Кога ме побара по неколку месеци, јас веќе бев во вистинска врска. Го одбив, решена да продолжам. Па по тоа одбивање се скаравме. Ми кажа дека сум најслабата личност и ми кажа: Абе Магнолија и на тебе не ти е лесно, рано те фати пубертетот, касно ќе те пуште. Човек не знае дали да плаче или да се смее на овоа. Битно неговите зборови ме треснаа од земја и блгодарение на него сум подобра. Значи се се случува со причина Овој ден се фатив како размислувам за него, и морам да го исфрлам отровот... колку и патетично да изгледа