Денес сум фебрилна. Горам целата. Рацете ми се премрзнати, а јас внатрешно се препотувам. Кивам. Кашлам. Дали ме фали грипот толку рано? Неможам да го поднесам! Понекогаш брзам да пораснам. Сето што ми се случува сега, сакам да го снема. Но знам дека и да пораснам годините си носат свои проблеми. Понекогаш се плашам да ми минуваат деновите. Со тоа стареам и јас. Се плашам од стареење. Но еден ден мора и ова да се случи. И ова неможам да го избегнам. Ах животе! Зошто ми ги правиш секундите, минутите, деновите комплицирани. Моментално немам никого во соба. А толку ми е потребна прегратка. Солзи ми навираат во очите. Неможам. НЕМОЖАМ повеќе. Сакам да избегам од реалноста. Но каде? Спојлер Едит: Со солзи продолжив да го пишувам постот . Дали сум толку емотивна и слаба личност? Sometimes I feel like I'm not that strong. http://www.youtube.com/watch?v=40Qs0Zh2mBU
Одлично...се гушкам со син ми,си гледаме цртанчиња,си пијам несче Сами сме си и си уживкаме.Ништо не може да ми го уништи расположениево,па ни ладното време.Син ми ме грее...и мм ме грее кога е дома,сега е на работа
Поспано и смрзнато цеел ден.Имам спиено 3 часа а и надвор времето е ..буу смрзнувачка,не го сакам такво! Сонце врати ни се
Денес ги трпам последиците од вчера. Ме боли главата, ме стега во градите... До кога само вака ќе се тера не знам.
смрзнато! секој атом од телото ми е замрзнат. рацете веќе не си ги чувствувам,премрзнати ми се и помодрени од ладно. Но и покрај ладново време убаво се чувствувам семејството и тој ми ги разубавуваат секундите,минутите,часовите,деновите
Цел ден се прашувам зашто сум толку депресивна, а реално немам никаква причина за да се осеќам така. Дали е до глупавово време или можеби зашто е понеделник? Можеби до неонкиве што ми светат над глава или до глупавата понеделничка работна атмосфера?? Ако приметите низ град да шета некој темен облак, тоа сум јас
Како овој: http://www.youtube.com/watch?v=_I226Sfgs0s Ама не ми замерите, или до времето е или ПМС, или двете! Но и ова има позитивна страна. Хуморот во сарказмот.
Прекрасно, иако преморено! Ја шетав Струмица, мојот омилен град, до самото приквечерие, можам ли поинаку да се чувствувам!?
Незнам ни сама... не ми се искача, не ми се дружи со никој, немам желба да го видам, незнам што ми се прави... немам никаква желба за ништо, незнам што ми стана, ко да се изгубив некаде...
Супер! Одлично! Се разбира, кога ги отвараш очите, и гледаш сончево време, како да не се чувствуваш така?! Ајде, нека не ни се расипа времево. Имам договорено шетња со другарка. Уживајте! http://www.youtube.com/watch?v=e560V-O0 ... re=related