лесно....полесно.... откако се ишишав, издепилирав и исчупав...мнооогу полесно инаку не толку ок....маки си имам брееее
Гладноооо ...би изела цело прасе. Уште сега ми се јаде, а кај му е крајот на денот.. hock: Цел ден на овошје,како ќе се издржи појма немам.. Иначе не сметајќи го гладот, ок сум. Наспиена, свежа и одморена.Со блага главоболка која се надевам ќе помине кога ќе испијам едно кафе. :mrgreen: Спремна да одговорам на денешниве не толку тешки обврски..
Се чувствувам добро. Не дека сум супер, ама стално сум ваква во пмс... Уф, само да не ме пукне на нервоза :? :? :?
nervno popustena od ucenje ufffff ne mi se uci, a mora, knigive sekoj momenti gi butkam se podaleku i podaleku od mene, uste malku ke gi frlam niz prozor, kako tie da mi se krivi sto treba da gi naucam, a nadvor vreme milina za setkanje ili za soping, ama nema setanje i akanje deneska cel den ke bidam posvetena na naukata ama zatoa od ponedelnik :arrow: nema pribiranje doma I love friday's
Уфф премногу лошо. Болна сум со температура и едвај станувам од кревет, само лежам со лаптопот во скут или спијам. Цел ден само тоа правам.
Супер бев се досега.... ах леле некои луѓе ме убиваат. И стварно незнам зошто го стегнав ова смајливо, кога ми иде да се дерам на цел глас.
Бокичка, ми беа дојдени роднините сношти. Другарките утре ќе ми дојдат. Ама дома беше општонародно весеље. Мртва уморна бев во 12 сатот.
Леле ми се спие ненормално. Сабајле си легнав во 8, станав во 11 и цееел ден се акам. Почнав да се скренувам и да халуцинирам, затоа нема да пишувам по темиве да не треснам некоја глупост
HAPPY i toa mnogu, cel den bev so srceto i skoro se bese super (osven nekoi mali karanici), pa mozete da zamislite kako e koga se odi OK
Па добро се чуствувам,од една страна,а од друга некако недефинирано,а и нервозно се чуствувам нешто неделава,нешто,поради еден мал па не баш мал проблем,што сакам да го решам и не ми успева без разлика на мојата упорност и тоа ми создава нервоза,но и уште поголема упорност за да го решам проблемот еднаш засекогаш,па да знам дека ке ми биде последно,се надевам дека ке успеам па веројатно и ке ми помине малата нервоза која на моменти станува голема
Уморна. Полна со инает. Се изнагледав туѓи солзи, што не вредеа за личноста на која и беа наменети. Успеав да отидам и на аеробик, да отидам пешки до центар, и да се вратам исто пешки. Сега ме болат нозете, ама мисијата е успешна. Немавме проба. Стварно рамнодушно ми е мислењето околу се’. И за него, и за бендов, и за факултетов... Плус, си го средив сивито за можното работно место кај што ќе аплицирам. Дефинитивно е подобро да си осаменик, така никој не може да те повреди... ilent:
Мизерно. Се вратив од уште една мизерна петочна вечер низ нашиот главен град. Се изнагледав мрсни, уфурани, одвратни суштества. Најдобриот другар уште ми е очигледно лут и не ми крева на тел. Не можам да разграничам што правам со една личност во мојот живот. На моменти ме лути што не знам, на моменти ми е сеедно и сум рамнодушна (и се нервирам зошто сум рамнодушна) Давам се од себе, а не можам да избегам од чувството дека не припаѓам тука. Се спремам да си легнам со омилените серии, и сите овие лоши мисли ќе ги препишам на лош ПМС, со цел да се утешам, инаку... Осамена сум. Хронично осамена. Утре ќе е подобро.
Што знам...помеѓу чеканот и наковалната околу некои круцијални прашања,па како алтернатива на (не)моќта се занимам со не толку важни прашања и се жестам кон луѓето кои и ставаат ланци и катанци на уметноста која самата по себе е универзална,неограничена и прекрасна,а тие со својата културна ароганција ја извитоперуваат и ја прават одвратна,и додаваат доза на снобизам чие место е најмалку таму,иако мора да се признае дека сепак не е непознат поим во тие редови,но сепак се дава и се создава од љубов.Бараат студиозни пристапи кон нешто кое е толку едноставно,иако е комплицирано затоа што треба да разбиваш психолошки загатки,па се прашувам себе си,глупа ли сум ил не ил на овој му смрдат чорапите?!Веригата на резонирања не на сите ни е иста...ама овие демек големите умови,секогаш заглавуваат во фекалии благодарение на нивната горчина и болна потреба за признание.Одбивам само квалитет,иако го презирам и критикувам неквалитетот,но во спротивно како ќе создадам мерило?!Антагонизам,ма одвратно бре,ти оди да повраќаш.Глупаво е автархично да штитиш нешто кое бара слободоумие,креативност,визија,сон...што знам и јас веќе...Се создаваат некои отпори,асептични состојби кои не се нормални,ниту потребни чисто ради баланс,а потоа да правам муабет дека немаат право да судат и да бараат чисти нешта,кога не се чисти тие самите пред себе,а тврдат дека се луѓе... Ма отишло се по ѓаволите.Оние кои се нелуѓе најстрашно е кога ќе почнат да тврдат дека се и слични други појави кои го загадуваат општеството и цел морал.Егата пораснаа толку многу,што е невозможно да се разминеме дури и на улица. Просто се прашувам дали е подобро да се удри ќотек дур е мало како педагошка мерка ил со муабет да го оправаш...?!Едните трауми пошо си ги удрил,другите дерлиња зошто си ги штител...е ајде сега...ама мора од некаде да се започне. Во состојба на немоќ се служат со закани во несоодветни ситуации...ма те молам,твојата некултура ставила јасна граница помеѓу културата и тебе.. И знаете што...најповеќе ми се гади од особи што користат непознати уметници од било кој вид за вешта имитација,а нивниот квалитет не добил доволно простор на културното небо и не се познати на пошироката јавност,но овие паразитиве вешто нашле начин да се китат токму со тие перја...Плагијатори,имбецили,паразити...и така... Инаку,арна сум,позитивна,фина,оптимистична,ведра,ама морав да испукам револт... П.С.Вака кога ќе размислам...мразам детерминирани нешта,иако самата го правам тоа често...види мајката...ај да си удрам една психоанализа сега...
Утрото ме разочара... Ме поплави негативност од сите страни! Не му дозволувам на денот да ме направи безволна мрцина... Одам...Ќе се соочам со се храбро!
Возбудена.Ќе се сликаме за табло. Уште да бев фотогетична и да не мораше да се мислам како ќе излезам. Повежбувам пред огледалото