И покрај тоа што ми се спие, седам си разгледувам теми на форумов. Бев нервозна,тажна но се подсредив малце. Девојки, иако не сум многу активна,(треба почесто да пишувам ) со задоволство ве читам. Научив многу работи од вас. Љубов до вас!
Се разбудив со ужасна главоболка, па и не очекувам дека денот ќе биде нешто посебно. Дома владее некоја напната атмосфера, а јас сум на мета за стрелање.
Моралот и стоењето на збор кај некои луѓе од моја околина, веќе одамна се отидени во неповрат. Не го гледам задоволството во непостојаноста и нестабилноста. Стварно не го гледам. Еве, ако некој гледа било каква сатисфакција во тоа да бидеш толку проклето нестабилен, во било кој поглед, го замолувам и мене нека ме просветли. Вечно благодарна ќе му бидам! Запрепастена сум од нечии умови и дејствија, што ми се гади дури. А да, и ова ми текна сега. Враќањето на позајмена книга и состојбата на истата, и те колку само кажува за човекот што ја земал! Ни самата не можам да дефинирам како точно се осеќам. Денов е глупав самиот по себе, решив и јас денеска да бидам глупава.
ufffffffffffffffffff se pomalku mozam da izdrzam stalno zbiram vo sebe, nikoj za nisto ne me prasuva sekoj si pravi onaka kako sto mu odgovara a jas trpam poslediciiiiiiiiiiii maaaaaaaaaaaaaa ke poludam vekje !!!!!! ne mozam nikoj da podnesam ke oteram sve u pm . preku glava mi eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!
Тешко ми е, жешко ми е, и на сета мака пржев јајца и компири денес оти сум во ис-че-ку-ва-ње! Патем овен сум во хороскоп! Не оди вака, дајте побрзо и резултати и се оти ми е тешко и жешко и ќе станам опасна за околина.
како некој да ме истепал...ме боли целата снага...можи дека работам странство и не сум била дома подолго време па почнува да ме фаќа монотонија....секој ден исто,исти фаци околу мене,исто место,нема некои случувања.....уффффф немам воља за ништо....осамено и глупо .......
Многу тажно и лута сум на сите. Ми умре кученцето пред два дена и сеуште неможам да се оправам и да го преболам. Ептен се приврзав со него и тешко ми е ептен. Ми го отровија, неможам да поверувам дека такви луѓе постојат. Како е возможно некој да се осмелил да му го стори тоа на моето малечко кученце. Беше малечко, слатко, темпераментно и сите го сакаа. Кога би дознала кој му го сторил тоа би му плукнала во лице. Го гледав цел ден како се мачи, се правев да му помогнам, но не успеав и ми е криво ептен. Не успеаја и ветеринарите да му помогнат, му ставија четири инекции и пак ништо. Имаше грчеви, неможеше ни да се исправи на нозе. Тој тажен поглед нема да го заборавам никогаш во животот. Се изнамачи. Срцето ме боли. Без моето Аронче се ми е празно, ме развеселуваше.. но не е тука повеќе. Каде и да излегував секогаш ме испраќаше.. одеше по мене.. трчкаше а јас го враќав. Се би дала пак да е така не би го вратила никогаш.. :'(
Онака. Секогаш ми е така кога ми е тетката на гости. Вечерва се расположив малце повеќе по кафето со Сестра ми. Ќе ја нема неколку дена и ужасно ми недостига.