Чувството ми е како после плачење,а не сум плачела... Сонувам како скокам во базени со ладна вода и како се гледам од горе како се движам под водата и оп излегувам... И излегувам и повторно нурнувам. Домашни миленици избањати и вакцинирани, родители смирени. Другарството го оставаме за други денови, мора да се погрижам за себе. Болна сум и мачно ми е, мачни ми се мисливе, реалноста, случувањата. Он ми е леснотија, оној пак ме тоне со глупости, ми оди да треснам по масата за да не му го треснам носот. Трпение како мастика за него,еден тон, ама сега дојдов до степен на самообвинување што сум молчела дека е серко. Имам многу идеи. Светот го замислувам како бел под со флеки од крв. Си клечам на колена, ми тече носот,го бришам со скинатиот ракав и пак рибам,рибам,рибам и си викам... за кој полов орган?! Ги видов баба ми и дедо ми. Ги знаете старците од Мапет шоу? Епа исти! Не дека се далеку де,тука се, ама ете толку ми текнало во некое бунило и сега силом прилике. Се ќе помине. Се некој ќе ти рече нешто,а на никој не му е гајле за тебе. Некогаш се запрашувам кој ми е умов што се грижам,зошто се грижам,кога на крајот останувам едно изгорено шкорче ќибрит и толку... Се ќе биде добро. Имам љубов, од многу страни, за многу работи, кон многу работи и не може да е лош крајот,не? Мора да е најдобар? Само за почеток да ми текне што уопште ме прави среќна зошто некако зачмајав во глупости и се заборавив. Знам дека ми треба една јака физичка активност за почеток... Знам дека ми треба празна просторија и цел креативен хаос во мојата глава да се изнесе. Празна соба и еден душек, филмски, топла соба... да гледам во плафон и да размислувам, да нашлапам, да помислам, да си се напијам нешто што ми прија и мирно да си заспијам. Се што ми оди на ум се секвенци од моменти кои сме ги имале,му го гледам вратот како се движи кон мене, му го чувствувам стисокот за половина,за дланка и нежно ми брои до увце и ми вика да ме сака во полна просторија... И така денов,ама барем добро завршува барем на дел и тоа ми даде грамче мир... И сега затворам очи и замислувам силуета која се движи кон мене и си викам,тоа е тоа,ама не... Да не си се знаев ќе си мислев дека сум шизофреничар! Само умор,многу кофеин, многу прости души и разочараност. Желба за убав свет и глупа реалност,наивност. Значи стварно ми вреска душава,ти ма глупа си, остави ги сами да се дават, не ги дели на заслужуваат и не заслужуваат, никој не заслужува, зошто не си бог, ти си ти, ти си една, ти си за себе,а не на илјада страни и на крај само чадам јагленосана. http://www.youtube.com/watch?v=-RXRHmIFB_c
И наеднаш сите те бараат... И наеднаш сите те идеализираат... И наеднаш сите те сакаат... Како бе тоа? Како бе така сонце станав преку ноќ? http://www.youtube.com/watch?v=npTnPfJhBZY Нема ништо подобро од ден започнат со добра песна... ...И добра мисла.
Баш чудно се чувствувам. За доручек сменив 4 јадења во рок од 20тина минути. Де ќе пробам едно па не ми се допаѓало,од друго ми се лоши...ни самата незнам што сакам. Го менувам мислењето со огромна брзина. Така да никој не треба да се чуди ако денес речам нешто па се премислам.
Денес сменив милион фацки и веќе ни сама не знам како се чувствувам. Утрово бев ненаспана, смрзната и накисната. Сменив четири различни автобуси, изодев добра километража пешки, се туркав со пензионерите во автобус, се борев со ветрот што ми шибаше у врат (затоа што не си ја земав марамата), и ми прокиснаа чизмите. Правев стратегии за побезбедно да стигнам до дома, обидувајќи се да ги промашам вирчињата. Не знам како се довлечкав до врата, ама едвај чекав да си се напијам чајче со фервекс и да легнам да поспијам саат-два. Имав интересен сон, ама како и секогаш - на најинтересниот дел почнува да свири алармот. Никогаш нема да знам каква беше рекламата за влошки што мајка ми на сон толку многу ми ја фалела... Damn you Goran Papazz! Сега се чувствувам како да ме прегазил воз, па се обидувам да се расонам со шолја кафе и да се спремам за обавување на денешните обврски што ми останаа. И изреволтирана сум! Затоа што луѓето што тооолку дооолго ѕвонат на телефон, секогаш го погодуваат погрешниот тајминг!!
Изгубено, безнадежно. Ако не успеам во ова, значи дека стварно морам да поработам на мојата организираност која во последно време ми е сведена на 0. И плус ако не успеам, тотално ќе се разочарам, затоа што зависи од мене, ќе нема на кого да се истурам, вината ќе биде исклучиво во мене. Позитивни мисли и упорност. Верба во себе. Игнорирање лоши мисли и луѓе. Игнорирање на негативна енергија.
Возвишено, издигнато суштество кое седи на дрво и пие пиво, си наздравува само на себе, за постигнувањата и гордо си се смешка! Чирс!
Времево ме потсеќа на термо чорапи, цртани и приказни. Многу приказни. И многу расклатени забчиња. И многу чоколади Мони, оние со ориз. Единствено нешто што е безвременско за мене, е ова. Ве текнува нели? http://www.youtube.com/watch?v=wOSv1TIa58M It took a long long time to get here It took a brave, brave girl to try It took one too many excuses, one too many lies.. Денеска ... топлете се. Надвор е уметност. Со ладни бои.
eve me i mene vo vcaseto drustvo, pa dobro se custvuvam iako tuka vo Co, USA e veke 8:00 h rano stanav pred 7 i se ustre ne sum piela kafe ah mi e potrebno . se nadevam deka sekoj od vas ke ima ubav den, vesel ispolnet so ljubov
Многу глупаво...цел ден се маткам по доктори, нозеве ми паднаа. И сега наместо да легнам да одморам морам да учам. Е тоа ти е живот не ферски!