Имам некои ужасни болки во вратот и рбетот, којзнае како сум се исповртила и истуткала во кревет после синоќешните соништа... Ама наместо со аналгин, болките си ги лечам со преуредување на гардеробата. Сé исповадив од фиоките и шкафот. И зошто некои луѓе не сфаќаат дека мене тоа ми е релаксација, а не работа? Пуштено lounge музиче, мозокот на пасење, кафето до мене и уживам
Евентуално.... Заробена меѓу минатото и сегашноста, у некој емоционален ќорсокак како никогаш у животот. Не сум јас за вакви меланхолии и ме нервира што сум ваква, подобро речено никаква. Се нервирам кога глумам јака,а уствари длабоко у себе сум пичка....
Ништо не оди како што треба,а сепак оди. Незнам,збунето,веројатно. И добро,и лошо. Од една страна,среќно и општокорисно,а од друга како да сум последната глупачка,една бесчуствителна и себична личност која е толку преокупирана со себе што мисли дека се се врти околу неа...
Малку возбуда, малку нетрпение, малку страв, малку меланхолија, малку позитивен стрес ... глобално сум во исчекување и расположение за она што ми следи за точно една недела ...
Ги сакам овие денови кога не се прибирам дома и кога имам убави прошетки, пријатни кафе-дружби и неочекувани средби. Се чувствувам уморна, ама менувам гардероба, пијам кафе и одам у бољи живот. Бела ноќ ли е, што ли е
Испрекршено ради стариот кревет(со душа чекам да ми стигне новиот) и изнатрупано со учење. Ај хим енд ај нид фан вит мај френдс.