Денес сфатив дека животот е како сијаличките на новогодишната елка додека трепнеш тие ја промениле својата боја,но разликата е во тоа што кога ќе ги исклучиш веднаш сите престануваат да светат.Додека во реалниот живот кога една ке престане да свети ќе ти остане другата.Како што една моја добра другарка еднаш ми кажа секогаш знај дека ако едната сијалица ти згасне јас (другата) ќе сум овде да светам за тебе.Можеби јас не сум ја нашла таа што секогаш ке свети веднаш до мене и ке ме брани од мракот на другите ,но знам дека е некаде и ме чека.
дознав дека сум одбиена на едно работно место-не се ни надевав на второ интервју знам дека беше само проформа така да ама барем ке ме чуваат во базата на податоци цвто што го пишував за другарка ми-веке го прочитала личноста што требаше да го прочита и и закажала интервју и многу сум срекна заради неа-стискам палци да ја прими на работа
fala na prasanje,denes pravev test bio,pominav odlicno,no matematika dobiv 3ka a testot bese pretezok nemase nitu edna 5ka vo klas...na moite uste ne im kazav,osekam griza
Се чувствувам како Јети да сум видела.... Се чувствувам како многу да мислам..збирка од мисли фрчат околу мозокот... Се чувствувам..шо знам..празно...ај да не делувам песимистички...полуполно...
Си ја најдов совршената програма за мастер со стипендија... уште да ми вратат на мејл дека можам да аплицирам