Дома да, надвор од дома немам пиено сама кафе, не ми е пријатно. Ако седам во кафич сакам да имам друштво и да си правам муабет, не ми се седи сама.
Порано ми беше филм да пијам кафе со друштво. Па гледање, па све... Сега, па и не баш сега - доста одамна има како почнав да си уживам со сам себе.
The best thing ever Znam i sama da sednam vo kafic i da pijam kafe Ubavo e da pomines i malku vreme sam so sebe
Дома речиси секое утринско кафе го пијам сама . Сопругот не е пијач на кафиња , а мене може чоек да ме удави во кафе . Уживам да испијам кафе додека сите по дома спијат , онака сама со себе но само дома . Кога сум надвор , сакам да имам друштво за кафе . Ем будала ќе ме направат ако сама седнам во кафич , ем мене ми е непријатно сама да седнам во кафич да пијам кафе . Сакам да сум во друштво кога надвор пијам кафе , не секогаш сакам да сум сама , барем не надвор од домот .
Се повеќе луѓе излегуваат сами во кафич, повеќето од нив за да работат насамо или да читаат книга. Чудно може да му биде само на некој затупавен мозок. Јас обично си порачувам кафе во чаша и си ја продолжувам прошетката. Ама имам и работено така и не би пробала пак оти лесно се деконцентрираш.
Јас често седам сама на кафе и тоа е сосема нормално. Телефонирам, читам нет 20-30мин станувам и си одам. Нема време како порано по 2 саати седење муабетење. Животот е динамичен си го следиш темпото и гледам квалитетно да го поминам времето. Е сега се случува да седнам со некој кога имаме тема за муабет
Првото кафе насабајле ми е редовно сам на тераса и тогаш мозокот ми е 99% исклучен. После тоа ми е тешко да се стартувам пак, еднаш имам тргнато ма работа по пижами ама се свестив пред влезната врата
Да кафе сам без друштво , кога ми прекипува од сите, или во канцеларија кога имам преку глава работа.
За викенд сакам сама да си пијам кафето и така мерачки сигурно 1 час го пијам пополека со цигарче, на работа со колешките го пиеме екипа сме и дур не се собереме сите нема кафе