Jas kazav poslem tretiot mesec neli velat do togas e organogenezata i sepak ednas da se vidi sto e kako so bebeto a za kazuvanje ne bega sekako ke se kaze pa i ne moram uste ne oformen plodot da kazam
На најблиските од кога слушнавме срценце, бидејки првиот преглед немаше сеуште срцева реакција. На друштво почнав после 3ти месец
Со првата бременост им кажав на сите па кога имав спонтан во 3 месец беше претешко да обаснувам на сите дека веќе не сум.. А со другите некажував на никој (освен блиските) и така и тие завршија со спонтан.. Мое мислење до 3 месец да не се кажува ради вакви причини
Баш и при вакви причини и не дај боже тешки загуби и компликации не би се кажувало веднаш. Што знам, јас сум тип по природа што не објаснува многу многу па така беше и со бременоста. Меѓу 3ти месец почнав да кажувам пред 3ти и не баш. На сите.. ниту на најблиски ниту на пријатели. Впточем секој како смета дека е најдобро така нека и прави.
Jas istiot den koga go napraviv testot i doznav deka sum bremena im isprativ slika na drugarkite od testot so dve linii,i vednas potoa kazavme i na pobliskite,i ne veruvam vo toa deka treba da se ceka posle 3-4 mesec za da se soopsti vesta,
Kako gospod nikoj ne e, taka da ako mu e sudeno se da si e ok ke si bide pa kazuvale ili nekazuvale so meseci ili nezz sto.Spontan nedaj boze moze sekumu da mu se sluci i neznaes koga.Se slucuvalo da se gubat i vo docnite meseci znaci nedaj boze nikomu.
Бебуле, нема врска тоа. Што вика Лана како Господ што е никој не е. На моја познаничка во 7 месец и се случи лошо. Не дај боже на никој. Се да биде супер кај сите.
Откако слушнавме срцева акција на бебуш кажавме само на родителите, а после некое време,можеби месец и на роднините и пријателите!
На родителите им кажавме одма , штом ми утврдија бременост , а на пријателите некаде кога бев 10 недела .
На домашните им кажавме уште истиот ден кога ни потврди докторот, а на најблиските другарки во 6-тата недела.
Чекањето до 3 месец не го гледам како суеверие, туку едноставно заштита на самиот себе ако недај боже нешто се искомплицира. Во човековата природа е да прашува, дава сочувство и бара детали, а во такви моменти тоа претставува дополнителен стрес. Ама од друга страна ние што сме со ин витро и да сакаме да скриеме е скоро невозможно. Кај мене конкретно во брак сме повеќе од 5 години и повеќето од нашето окружување го имаат поставено она - кога детенце и очекуваат дека треба да биде. Од друга страна самата постапка бара многу отсуства пред постапката, боледување од 2 недели после постапката и еве веќе еден месец од позитивен тест заради предострожност на докторите што се покажа паметно бидејки имав крварење и сум на строго лежење последниве 10 дена. Така да ние имаме кажано само на родители, брат и сестра, и на друштвото кое знаеше со што се соочуваме(затоа што веќе повеќе од месец сме исклучени од социјални активности), меѓутоа сум сигурна дека еден поширок круг на луѓе веќе 90% се сигурни за што станува збор, затоа секојдневно движиме меѓу широк круг на луѓе кои го забележуваат моето отсуство. Јас имам многу голема желба да ја споделам оваа најголема среќа со сите, ама сепак ќе се воздржам додека не пројде првото тромесечие и се стабилизира целата ситуација.
Кај мене знаеа само најблиските,моите,неговите,колешките и другарките...после абортус немаше прашања..никој не знаеше,па бев поштедена од сожалувања.
Кога ми се деси спонтаниот среќа само неколку блиски знаеа и ми помогнаа полесно да пребродам.. После психички бев во грч и душа не ми даваше да кажам а сакав на цел глас да викнам. . Пак крварење, пск лежење во кревет до строго мирување од 8-11недела..после контролата во 13 имав храброст да кажам.. Не ради суеверие, од пишаното не се бега, туку да се поштедам од најразлични коментари.. Крај краева, тоа е осетлива и интимна работа.. А другите и сами ќе видат кога ќе почне да расти мешко
Јас кога го направив тестот можеби бев од прилика 5 та недела и истиот ден и кажав на Мајка ми неможев да издржам другиот ден разбраја и дригите кај мене дома и кај мажот ми, и им рековме да не кажуват на никој бидејќи е рано, но не се стрпија за долго за две недели знаеја повеќе луѓе имав премногу честитки тоа ме правеше уште посреќна сите многу се радуваја. Инаку не сакав да се знае толку брзо бидејќи на гинеколог бев дури 8 недела и имав страв од спонтан и потоа од многубројните прашања на луѓето но фала му на господ до сега е се во ред си тераме 14 недела
Jas samo sto doznav odma kazav prvin na majkami PA na ostanatite PA Sega gospod zdravje se da SI bidi vo red SI terame devetta nedela I se nadevam site so lesno ke SI pomineme
Јас чекав 12 недели за да кажам на моите. Првите два пати им кажав одма и имав спонтан и на сите беше тешко. Маж ми се налути само ние да сме си знаеле и на неговите нејќе да каже. На работа уште не ми се кажува ќе почекам
До 3ти месец, 12 недела жената нема сеуште ни меше, а во 7ми месец веќе секој знае дека е бремена бидејки нели и очигледно е Не е до суеверие тоа некажување за бременоста, туку ете од недај боже ако се случи да не му е на секој тешко, а со тоа уште потешко ке и прават на неа.. бидејки секој втор ке сожалува (а такви времиња се... многу често доаѓа до спонтан во рана бременост). Јас на најблиски кажав и пред 12та недела... но додека не слушнавме срценце на никој не кажувавме, бидејќи бев 6+ кога бев на гинеколог прв пат, а срцева реакција немаше, тек 8ма недела кога бев имаше