на тој што зборува нешто невистина за мене ми иди да му ја треснам една...ама само му велам:шо ти е бе тебе проблемо да се замараш со мене и да трескаш глупости,ај гледај си ја твојата работа..и или ќе се насмевнам или ќе му направам фаца убијца
Порано придавав значење на тоа,односно се нервирав што некој ме црни без потреба и лажно,ама сега ми е сеедно ,сватив дека не се постигнува ништо со замарање,секој има право да мисли и каже што сака,тој што те почитува искрено и те познава ,нема да поверува во се и сешто кажано за тебе,со еден збор кажано кучињата си лаат караванот си врви
Обично слушам кој што има да каже, но невистините ги игнорирам. Немам потреба да се замарам со глупости кои не ми носат ништо освен нервоза.
Немам намера да придавам нерви и значење на тоа. Битно ми е вистината да ја знаат оние што треба да ја знаат.
кога зборуваат нешто за мене кога ќе дознаам кој е човекот и го начекам ама меѓу повеќе луѓе е тогаш има да види убаво да не зборува за мене. Јас си знам дека тоа не е вистина и ќе ја докажам вистината
Ako nekoj siri nevistini za vas i vie pocnete da se pravdate, znaci deka e vistina. Zatoa ic da ne vi e gajle koj sto zbori za vas. Tie sto se pametni nikogas nema da poveruvaat, a tie sto potpagaat pod vakvi ili takvi tracevi ne vi ni trebaat. Prava dama stoi podaleku od vakvi raboti.
За мене не се шират невистини, само еднаш или два пати се има случено покрај вистината да се додаде и нешто друго. Неверување и нервирање, тоа беа двете емоции кои првично ме зафатија но потоа станав рамнодишна. Си ја знам јас вистината, не мора да им докажувам на луѓето.
Девојки имам еден проблем и не знам како да излезам од него... Значи имам 15 години и досега сум имала две врски. Со вториот дечко сум уште и одиме веќе 6 месеци и се ни е супер. Е сега проблемот е првиот. Значи тоа беше повеќе како свиѓање не ни беше врска, неколку бакнежи и толку. Ама ми извадија муабети као ја сум имала односи со него и тоа кај него на роденденска журка (иначе сум немала односи никогаш). Не знам што да правам, навистина не ми е пријатно кога ми кажуваат дека тоа се зборува за мене, а уште полошо некои и веруваат тоа. Мислам луѓе имам само 15 години не сум ненормална бог да чува. И сега си паднав така во проблемот и не знам како да излезам. Каде и да одам мислам дека сите знаат а уствари јас сум таа која се понаша чудно а не другите... Помош, дали некој некогаш бил во слична ситуација?
Вака сега, нашиот менталитет е таков каков што е, сите озборуваме кој повеќе, кој помалку. Да измислуваш вакви работи за некого е навистина невкусно ама ако ти знаеш дека тоа не е вистина нема што да се замараш, едноставно молчи си и игнорирај ги тие што зборуваат такви глупости, не им одвраќај. Мала си затоа по малку ти е криво ама откако ќе созрееш вакви измислици нема воопшто да допираат до тебе. Не се правдај и објаснувај никому, кругот се врти, ќе озборуваат 3 дена додека да излезе нешто ново па ќе се насочат кон тоа. А ако некој придава значење на озборувања и малограѓански муабети негов проблем, не те засега тебе тоа. Мене искрено ми е жал кога ќе видам млади деца а се замараат со такви работи.