1. Овој сајт користи колачиња неопходни за неговото функционирање. Ако продолжиш да го користиш, значи се согласуваш со нашата употреба на колачиња. Прочитај повеќе.

Кога ќе не напуштат...

Дискусија во 'Општи дискусии' започната од Saraa, 29 март 2010.

  1. Speechless

    Speechless Популарен член

    Се зачлени на:
    14 април 2010
    Пораки:
    4.212
    Допаѓања:
    5.613
    Пол:
    Женски
    Паѓам во депресија, останувам сама .. Гледам во една точка и неразмислувам за ништо ;(
     
  2. annii

    annii Популарен член

    Се зачлени на:
    16 април 2010
    Пораки:
    3.325
    Допаѓања:
    5.840
    На различни листови,во различни тетратки,во различно време,на различни места се обидувам да ги исфрлам тагата,празнината,болката.. но тешко иде се пишува све со моливот во рака но солза една по една ко на трка која побрзо ке падне,која па која и така се се множат..Една година пред да се родам го имам загубено дедо ми,во 2003 братучед ми со кој како мала се поврзав многу,тој ден го паметам и до ден денес,тој исечок од весник со неговата смрт го чувам..во 2005 мојата баба ја губам,во 2005 другарката моја која ми беше како сестра заминува во друга земја,во 2009 бабата друга и неа ја губам..
    Од секогаш размислувам какво ли детство имам,какво е тоа детство,детство исполнето со страв,плачење,место да уживам во најубавите години јас размислувам дали повторно ќе ги видам,дали ќе бидат они тука за поважните моменти,дали они ќе ги отворат очите,дали ќе се разбудат,дали ќе станат,дали пак ќе биде се ко порано,дали само во сон ќе ги гледам,а јаве?Дури одкога изгубив некои личности јас сватив дека они значат,дека без нив јас не постојам..
    Едвај се издржуваа оваа болка,додека другите се смеат играат,пеат,ти на момент ќе се развеселиш и одма се запрашуваш како они не се сега тука до тебе,ако се што би ти рекле?Солзите пак формули изиграваат која побрзо ќе стигне..одиш во тоалет и се воздржуваш си викаш да издржам уште малку кога ќе одам дома пред спиење ќе се изнаплачам и се така секоја вечер со плачење завршува се додека сонот не те преовлада..
    Суров е животот и тоа многу како за еден миг не би можела да сменам некои работи..
    Но сепак викате тагата да ја задржите за себе,зошто и вашите да ве гледаат па и они да се нервираат и сепак мислите на другите..
     
  3. viki44e

    viki44e Популарен член

    Се зачлени на:
    17 мај 2010
    Пораки:
    1.988
    Допаѓања:
    1.087
    Кога ќе не напуштат....уф како го мразам тоа чувствоо...До вчера сме биле едно,а денес сме само на здраво како си..што има ново??Тешко во душата а се правам демек ок сум,не ме боли ич.Само моето дневниче знае колку ме повреди мојата таканаречена ''другарка''..
     
  4. didija

    didija Истакнат член

    Се зачлени на:
    12 јануари 2010
    Пораки:
    222
    Допаѓања:
    118
    Многу личности во животот изгубив.....сеуште губам... но тоа е животот, денес не има утре не....сепак еден ден пак ќе бидеме покрај тие што ги сакаме, во некој друг свет, во некоја друга димензија.
    На 11години прв пат ја осетив оваа болка.. Тогаш научив дека човекот се раѓа ..живее ...умира... Многу ме болеше тоа, но ме натера да сфатам дека ништо не е вечно иако секоја наредна загуба беше се потешка и потешка.
    На 16години мислам дека светот околу мене се рушеше.. сеуште неможам да ги сфатам и прифатам работите што тогаш ги доживеав... го изгубив мојот "принц" .... колку само болеше тоа, до ден денес неможам да поверувам дека го нема ;( , има моменти кога премногу ми недостигаше низ годиниве, моменти кога ми беше потребно само присуството негово... тој период не одев на школо, се случуваше да отидам, и да се вратам дома плачејќи, не спиев и се молев да испадне пред мене да го видам уште еднаш за последен пат.......
    Истата година загубив уште двајца блиски другари.
    После две години, ја изгубив личноста која ми беше како втора мајка, со која разговарав за се, која секогаш знаеше како да ме погали.... баба ми ме напушти. До ден денес ја сонувам како жива, пресреќна сум кога ке ми дојде на сон, не ми е пријатно да одам на гробишта зошто таа за мене не е мртва, никогаш нема ни да биде. Кога ми е тешко разговарам со неа, многу поубаво се осеќам..знам дека ме гледа и ме чува, знам дека е со мене.
    За губење/напуштање во љубовта и немам баш што да кажам освен дека моментално тоа ми се случува.... се надевам дека еден ден ќе бидам исполнета, среќна, дека повеќе нема да почувствувам празнина (скоро невозможно :| ), верувам во тоа дека она што треба да се случи ќе се случи без разлика на се...
     
  5. Frosin4e

    Frosin4e Истакнат член

    Се зачлени на:
    24 ноември 2009
    Пораки:
    198
    Допаѓања:
    179
    Пол:
    Женски
    i mene isto mi se sluci so drugarkata no koga samo ke pomislam na vujko mi e togas stvarno veke ne mozam bevme daleku eden od drug no kilometrite ne bea vazni mnogu si go sakam sakav i vecno ke go sakam koga ke se setam solzi sami mi tecat no se sekavam i na negovite zborovi deka zivotov e kratok i treba da go mines vo ubavi i srekni momenti gi brisam solzite sto potekle i si vikam toj ne sakase da me gleda rasplakana i sakase da sum jaka devojka i takva i ke bidam :) mnogu mi fali no toa e toa sudbinata ne mozeme da ja smenime :(
     
  6. karenin

    karenin Популарен член

    Се зачлени на:
    8 март 2010
    Пораки:
    1.426
    Допаѓања:
    2.170
    jas premnogu cesto razmisluvam za lugeto koi sum gi zagubila i toa me krshi. na casovi, na kafe, doma, bilo kade dovolno e da mi tekne i da se vkocanam od strav, taga, osamenost... ponekogas duri se smeam mi teknuva na niv i ja zaboravam celata sreka, site luge koi se do mene i begam vo svetot na bolkata. cesto se slucuva i da zaplacam bez razlika kade sum. nekogas posakuvam da bidam posilna licnost no nemozam. и поради сета таа несреќа во светов понекогаш не излегувам од дома, се затварам легнувам на креветот замижувам и се молам да заспијам за да заборавам на се. но кога ќе ми текне на мама, тато и сестра ми собирам надеж за живот. од пред некој месец го запознав и дечко ми кој прави се да ми изгледа полесно. тој ме учи колку убав може да биде животот. и се надевам дека ќе успеам да бидам среќна. се надевам.
    * премногу ги сакам баба и тетка ми* се надевам дека секогаш не чуваат.
     
  7. fairytale

    fairytale Истакнат член

    Се зачлени на:
    7 декември 2009
    Пораки:
    201
    Допаѓања:
    24
  8. broken099

    broken099 Истакнат член

    Се зачлени на:
    16 јули 2010
    Пораки:
    566
    Допаѓања:
    434
    ме расплака ..секој губи некој важен во својот живот .. ;( ;(
     
  9. Lilit

    Lilit Форумски идол

    Се зачлени на:
    25 ноември 2009
    Пораки:
    11.689
    Допаѓања:
    150.097
    Последниве неколку години извор на тага ми беше стравот од наближувањето до ваквите моменти,а сега веќе навистина почна да се случува.Чувството е како висока температура,чувство на немоќ и чувство дека си во безтежински простор,блед набљудувач на восочни лица и настани на кои не можеш да дејствуваш.Како да удираш по стакло кое не се крши,а не пропушта ни звук и одеднаш ти снемува воздух и почнуваш само тивко да плачеш...страшно.
    За кратко време многу блиски личности почнаа да си заминуваат од овој свет и последно само слушам за такви работи,се разболел,починал,уште некој месец...убав настан,вест,убаво подредени животи...некако како да стагнира тој дел од животот,па се прашувам кога веќе ќе заврши.Тлеам на тивок оган,а ме ужаснува помислата уште колку такви моменти ќе има и тоа по некоја логика,ќе се случува често во наредните неколку години...
    Од се што се случи,најмногу ме запече смртта на дедо ми,месец до година.По погребот,сеуште немам отидено кај баба ми...немам храброст и грутка ми стои во грлото,а колку ми,ни недостига немам зборови,а да напишам нешто за него,нема вербален начин да се искаже,само поглед и прегратка.Зајче на дедо,уште ми ѕвони во глава.

    А за оние кои доброволно и без причини си заминуваат...вратата им е отворена,но по нив ја заклучувам и нема назад.Всушност,знам дека немало плодна земја за добри пријателства и односи,штом патиштата ни се разделиле.Не сум злобна личност,ниту пак каприциозна,ниту пак драматична,но имам огромна желба да и пишам порака на една таква особа...Да бидам искрена со тебе,нештата навистина се променети и ти кажувам едно огромно благодарам што доброволно се отпиша од мојот живот,иако на кукавички начин,но откако те нема,не чувствувам негативна енергија,завидливост и нема кој да ми ги шиканира плановите,се е поубаво и попрекрасно и нештата се движат во нагорна линија.Човек поубаво функционира во околина без искомплексирани личности.
     
  10. Neytiri

    Neytiri Популарен член

    Се зачлени на:
    13 јануари 2010
    Пораки:
    1.289
    Допаѓања:
    2.457
    Темава ми е премногу болна за да пишувам..премногу луѓе од најблискиот круг на роднини ме напуштија засекогаш ;( , но најповеќе ме боли загубата на татко ми...и можам да кажам дека овај збор го пишувам прв пат по толку многу години... откако ме напушти претешко ми е дури и да го кажам зборот на „т“ ;( ;(
     
  11. TheCandy880

    TheCandy880 Популарен член

    Се зачлени на:
    20 август 2010
    Пораки:
    3.992
    Допаѓања:
    6.303
    Пол:
    Женски
    Нај тешко чувство е кога ке се потсетам на смртта на моите две бабички,баба ми-на мајка ми,мајка бев премала кога починала од рак сум имала само 3 години не се секавам мн на неа,но кога и да ги гледам фотографиите како ме држи во раце ми се насолзуваат очите ;( сакам да е тука да ја гушнам..А баба ми -на татко ми,мајка му почина пред неполни 4 години со неа постојано се карав како помала,не се согласувавме мн бидејки живеевме во исти стан секојдневно се гледавме,но кога почина мн ми беше тешко ;( и исто кога ги гледам нејзините фотографии со мене аххх...тешко.А најмногу ми е тешко кога го гледам дедо ми како живее сам,гледам дека му фали баба ми :|


    А кога сме веке кај оваа тема,мн ме повреди напуштањето т.е. прекинувањето на пријателството,другарството со една драга личност со која го поминав целото детство од забавиште па се до средношколските денови.Но тоа беше нејзин избор,напуштање на долго пријателство и заменување на истото заради тоа да биде видена,позната во градот со некои ВИП фаци кои ги знаеше само неколку месеци... но тоа е ЖИВОТ...јбг иде даље ]:)
     
  12. red

    red Истакнат член

    Се зачлени на:
    26 август 2010
    Пораки:
    480
    Допаѓања:
    130
    Пол:
    Женски
    Порано мн поемотивно ги доживував овие работи, бидејќи се случи во една година да ја изгубам првата љубов и најдобрата другарка, како сестра шо ми беше и некои др сл работи. А сега оставам се на судбината или слободен избор за другата страна, кој сака да е со мене нека биди, кој не нема проблем
     
  13. eli25

    eli25 Форумски идол

    Се зачлени на:
    19 септември 2010
    Пораки:
    14.654
    Допаѓања:
    121.700
    Само тие што сме изгубиле некој драг знаеме како е ;( другите можат да сочувствуваат,да им биде криво,ама немаат воопшто претстава како боли...секој ден живееш со таа болка...ти доаѓаат моменти на лудило кога очајно сакаш да го видиш...одиш на гробот го молиш да стане да го гушнеш само...да го видиш уште еднаш...ги гледаш сликите и го бакнуваш а врз ликот само солзи паѓаат....дипломираш,се вериш,правиш свадба,роденден...меѓу гостите го бараш него,го нема ;( ..најбитиот најсаканиот ,омилениот ..го нема...повеќе ќе го нема во нитуеден момент и тежок и весел,да те теши,да ти даде совет,да се радува за тебе...ама длабоко во себе ,го чувствуваш неговото присуство,знаеш дека е околу тебе,во твоето срце,,,кога ќе те погали ветерот-тоа е тој-таткмо ми,му фалам како и тој мене ;(
     
  14. enca.69

    enca.69 Популарен член

    Се зачлени на:
    25 декември 2009
    Пораки:
    1.709
    Допаѓања:
    3.448
    ^^^
    Исто....
    Денес ми доаѓа да вриштам....сакам да те видам бе татичко....сакам...сакам...сакам ;( ;( ;(
     
  15. Sephora

    Sephora Популарен член

    Се зачлени на:
    5 декември 2010
    Пораки:
    2.690
    Допаѓања:
    4.481
    Не сум премногу емотивна, и не плачам за некој кој не вреди.
    Нема да зборувам за личност која починала а ми била преблиска, таква нема. Починале минати блиски личности, а болката е различна кога станува збор за една и друга тага.

    Ми недостига кога некој ќе ме напушти, плачам ако треба, чувствувам празнина. Ми треба многу за да простам, но нема никогаш да го заборавам таквиот чекор.
    Постојано се присетувам на моменти, ми доаѓаат слики во глава, но со тек на време привикнувам и не го гледам тоа како толку лоша работа. Станува дел од мене, нешто со кое сум свикнала да живеам.
     
  16. Rock-a-Fella

    Rock-a-Fella Популарен член

    Се зачлени на:
    12 февруари 2011
    Пораки:
    1.392
    Допаѓања:
    1.384
    Кога ќе не напуштат...
    Главата ти е полна со прашалници?
    Зошто? Како е можно...?
    Поминуваш низ секакви фази, и почнуваш да го замразиш тој човек... (кога се работи за љубов).
    Кога се работи за некој близок што умира, можам само да се исплачам и да се надевам дека е на подобро место...
    Кога се работи за некој неважен, ëмм... Ask me if I care?! -.-
    Ама штом времето е на наша страна, тоа не теши и барем знаеме дека еден ден ќе престане...
    И го чекаме тој ден... :)
     
  17. vendiii

    vendiii Популарен член

    Се зачлени на:
    13 февруари 2011
    Пораки:
    1.368
    Допаѓања:
    2.464
    Хммм ... Зависи :!:

    Ако некој ме напуштил еве на тема љубов пример дечко и ми згреши нема ни да дозволам да ме зафали , омразата и гордоста ми се мноооооогу појаки па доминираат. Нормално ќе осетиш празнина ама среќа што многу бргу ми поминува , само некогаш во некоја ситуација кога најмалку очекувам ќе се случи нешто збор , гест , фраза која ќе ме потсети .... Ако е добар спомен ќе залутам со мислите и ете насмевка :) НО ако како што кажав е обратно нејќам ни да се сеќавам не давам да се сетам . Веднаш менувам тема , мисла , збор.
    За друго напуштање далеку било ..... За среќа фала му на Бог што не сум претрпела загуба....
    Мојата прва загуба беше Тошенце :( мнооогу тешко го поднесов тоа ептеееен . Е сеа ќе кажете па кој не ? Ама не е така околу мене тие што беа плачеа , се молеа , беа тажни но не го сфатија како мене . Тој ден ме се сруши светов БУКВАЛНО не знаев што со себе немав сила ни да плачам .....
    Како во делириум ....

    И не знам ни како се разочарав многу од животот од тој ден се се смени , многу ме смени таа загуба сакала признала или не станава посурова , поладнокрвна, поиздржлива. Не гледам на работите како штои порано гледав дека сите секогаш ќе бидат до мене.
    Тоа беше добра лекција жалам што поводот беше трагичен ... ;(
    Сега секогаш си велам .... Животов е како станица ќе доаѓаат и ќе си одат ти продолжуваш !!! :!:
     
  18. cigarce

    cigarce Популарен член

    Се зачлени на:
    5 мај 2011
    Пораки:
    1.401
    Допаѓања:
    3.931
    Пол:
    Женски
    па зависи од каков асптект е напуштањето :) ако збориме на смрт на некој близок .... тогаш додека го пишувам ова ќе си плачам,едноставно имам предност во таквите работи... сум изгубила и прва братучетка,баба,дедо ..... не се опишува ова грозно чувство,боли самата помисла дека некоја навистина заминал од овој свет.. но како одминува времето се повеќе и повеќе сакам да се до мене... се прашувам дали некои работи би ми се случувале во животот доколку сеуште се покрај мене .... ова многу боли ;(
     
  19. firequeenn

    firequeenn Популарен член

    Се зачлени на:
    15 декември 2010
    Пораки:
    1.982
    Допаѓања:
    5.721
    Многу тешко ми паѓа разделбата со близок човек . :worried:
    Најтешко ми беше кога почина дедо ми , многу бев приврзана за него . Ептен си го сакав тој човек и кога почина пред неполна година како еден дел од мене да замина засекогаш :doh: Заедно одевме по роднини за Велигден ,за сите празници и не кога да одев преубаво си поминував , како со другар да бев . Можам да замислам на баба ми како и е 50 години биле во брак ...тоа е денес те има утре те нема ..
     
  20. Anely

    Anely Истакнат член

    Се зачлени на:
    1 април 2011
    Пораки:
    788
    Допаѓања:
    225
    За смрт- не сумм изгубила досега никој многу близок фала Богу
    А, дколку некој ме оставил, ме напуштил можам и да плачам но, после некое време поминува се!