Јас верувам. Имам другари што ги сакам како браќа. Со нив сум од мала. Никогаш немало некоја хемија помеѓу нас. Секогаш кога ми требале совети и помош тие биле тука. Ми биле многу подобри другари за разлика од "другарките" кои што секогаш гледале да ми наштетат. И се уште се. Имаат и девојки и многу убаво си живееме. Се надевам така и ќе остане
Нормално дека верувам од причина што имам едно вакво,десетгодишно другарство и никој не може да ме убеди дека не постојат вакви другарства,дека порано или подоцна некој ќе почне да го гледа поинаку другиот,бла бла бла,глупости чисти...На крај карева,секој со своето искуство,но ме нервираат некои површни генерализирања,бидејќи привидно инстант пријателсво не може да се споредува со вистинско другарство.Мислам дека некои под пријател или другар подразбираат некој кој го познавааат од вчера,со кој можат да скрстат обичен ради реда муабет,а се уште не се смувале и оп тој по се изгледа име пријател.Не сакам да проповеедам што сметам јас за пријател или слично,тој што го има си знае,останатите или се уште не го пронашле или не сакаат да го најдат. Вистински благослов е да имаш вакво вистинско другарство според мене не може да се споредува со другарството помеѓу лица од ист пол,се си е убаво на свој начин,но таквите што го имаат и едното и другото дефинитивно се побогати како личности.
Истата ситуација е и кај мене. Многу другари ми имаат признаено после некое време дека имаат чувства кон мене и готово - тука пријателството завршува! (ако воопшто некогаш го имало) Порано верував во таквите пријателства и ми беше навистина пријатно во интересни разговори со некој другар, но сите мои пријателства со машки завршувале на ист начин own:
jas veruvam, iako i mene mi se ima slucuvano nekoj prijatel da ima cuvstva za mene, no pak veruvam, imam vistinski prijateli (ne mnogu) so koi mnogu sum otvorena kako i so moite drugarki i tie so mene. p.s. prijatelite (maskite) sekogas davaat poiskreni kritiki ili soveti otkolku nie pozz
Postoi-no podocna ili se sveduva na vrska ,ili se odalecuvaat eden od drug-A ima i iskreni prijatelstva koi dolgo traat.
Коментирав на оваа тема,ама пак ќе си коментирам,ете убедена бев дека нема пријателство помеѓу машко-женско,не дека очекував такво нешто,туку се случува само по себе,незнам стварно машкиве изгледа имаат некој чуден пристап кон женските.Едноставно не се директни во своето мислење,во нивната намера која што сакаат да ја остварат,туку во разговорот заобиколуваат,а притоа вешто ја кријат својата намера,се прават наудрени.Разговарав со еден пријател,човеков вака е ок,меѓутоа кога и да го сретнам,како намерно да ме бара.Место да биде искрен и отворен,да си каже што чуствува,тој ми збори сосем нешто трето,колку со цел да се зближи некако со мене,а нормално му ја знам намерата,му објаснувам што како е,тој си молчи,ништо не коментира.Добро,мислам, не сум од вчера,па да незнам како се одвиваат таквите пријателства.Стварно не разбирам и незнам што е толку тешко да се каже тоа што се чуствува,нека си каже отворено,ќе го разберам,а не вака,врти од околу.Сепак очигледни се таквите работи,колку и да се преправа дека не е така,се чуствува.
Imase nekolku drugari so koi se druzev kako mala, no od site niv ostana samo eden so koj se druzam od bebe, samo toj mi e kako brat. Drugite site zas*aa rabota. Taka da, ne,ne veruvam vo masko-zensko priajtelstvo, ne e isto da ostanes drugar so nekoj so koj si od bebe, a i ne e isto podocna vo zivotot koga ke se sprijatelis so maski, zaso spored mene vo prviot slucaj zasekogas ostanuva onoj bratski odnos, a vo vtoriot malku e kasno za razvivanje na takov odnos so ogled na besnite hormoni na maskite (najcesto).
Ете и јас сум сведок на тоа машко-женско пријателство ! Значи да, според мене има и постои !!! Многу си ги сакам моите другарки и ги чувствувам како сестрички Со нив можам да разговарам за многу работи за кои со моите машки другари не би се ни осмелил Така да барем поред мене има машко-женско пријателство !!!
Машко - женските пријателства постојат но во многу ретки случаеви. Многу е подобро машко - женското пријателство отколку пријателство меѓу две женски, но како што реков многу ретко се случува тоа бидејќи секогаш едната страна (во многу случаеви машките) чувствуваат нешто повеќе од пријателство. Еве мене ми се случи такво нешто. Бев многу блиска со еден другар но по некое време сфатив дека тој мене не ме гледа како другарка туку дека чувствува нешто повеќе, но иако тој го крие тоа, оддалеку се познава, а баш ми е криво што е така.
Е па вака ! Значи сум се нашол и во таква ситуација каде што со мојата другарка имало и повеке одошто само другарски однос ... И од кога се случи тоа никогаш повеке не ја гледам исто, па ни таа мене. Значи се дружиме сеуште ама не е тоа тоа. Е сега со тие што сум добар пријател ден денес можеби сум чуствувал и кон нив нешто повеке, можеви и тие кон мене, но немало ништо повеке освен другарски бакнеж на образ за здраво и чао ... Доколку не се падни во искушение другарстворо можи да опстои и да трае. Како што кажав јас си имам неколку многу добри другарки и добро си живеам. Значи слободно одам кај нив дома, се знам со татко, мајка, сестра , брат, значи со целото нивно семејство ... Така да според мене постои и можам да спорам за тоа со кој сака и колку сака
постои! и секогаш кога некој ќе ја отвори оваа тема жестоко се бранам. Значи имам другар со кој се дружам повеќе од 10 години. Не можам да кажам дека никогаш не се појавиле чувства, ама сето тоа сме го надминале. ПОнекогаш сакам да слушнам совет до него, и он од мене, излегуваме, се дружиме, он си има девојка , а јас дечко. Врските си го направија своето, ама другарството остана. Понекогаш бил за мене тука, кога другите не биле, и знам дека можам да сметам на него. Не велам дека не е ретко, ама јас сум пример дека постои.
дефинитивно постои јас имам другар кој се дружам 5 год секогаш сме тука еден за друг и во све си помагаме,секогаш си делиме совети и секогаш сме тука еден за друг,мн луѓе мислат дека има нешто мегу нас но не е точно,него го сакам ко брат и животов би си го дала за него
apsolutno veruvam vo masko zenski prijatelstva,,imam prijateli koi mi bile odsekogas samo prijateli i ke ostanat toa znaci nema nitu nemalo nikakvi emocii ili pretenzii.naprotiv maskoto moze da bide i poiskren prijatel odkolku zenskoto,zasto ne te dozivuva kako konkurencija nikogas. мн убаво напишано и многууууууууууууууууууууууууу точно
Навистина е жално да се прекине едно пријателство поради љубомора како во случајот што ни го раскажа tanja6 и мојот дечко ев љубоморен на другар ми али јас никогаш ама баш никогаш нема да се окажам од другаството поради дечко ми зошто дечко може на секој чекор да се најде ама другар ама она другар во правата смисла на зборот не,јас и на дечко ми му имам кажано дека никогаш нема да прекинам да се дружам со другар ми само заради него,единствено ако негогаш заврши нашето другарство ( што не ми се верувам )ќе биде поради икс други причини
тема на која секогаш дискутирам машки-женски пријателства постојат. Јас имам многу повеќе другари него другарки и тоа е само доказ дека овие пријателства постојат иако ми се има случено другар да се заљуби во мене
Јас не верувам во нив. Немам машки другари, само познаници што би се рекло. Не верувам во тие пријателства, кога-тогаш од една страна ќе се изроди нешто повеќе... Уствари имам само еден другар, се дружиме од бебиња, значи некаде околу 20-ина години. Ама се гледаме како брат и сестра, зашто така сме се навикнале од бебиња. Што не значи дека он како машко не би сакал на пример, ете, да ме легне, онака чисто. Којзнае што им се врти по тоа главите! Мањаци се сите!
Верувам во пријателства помеѓу машко и женско и не знам што воопшто има тука да се дискутира. Имам неколку другари со кои пораснав и некои што ги стекнав на училиште и факултет. Си одиме на кафиња, некои од нив имаат девојки некои не- мислам воопшто не е битно тоа. Зарем никој не може да сака некого од спротивен пол како другар да го цени и почитува и да сака да го има во својот живот, повторно - како другар!