Jas davam najcesto domasen jas pravam,ama ona i da ne i dadam sama si zema onaka saka da si jade. Inaku sme 2 ipol god,neznam kolku ste vie.
Јас давам, ама мојава е годинка. Пред некои 1-2 месеци можеби почнав, по некое ронче чепкаше. Инаку сама месам, домашен и давам.
Ние сме 21м јaс дaвaм или oд нaшиoт или црн,aмa не секoгaш зaвиси сaмo сo путер или нaмaз,или вo пoснa мaнџичкa мaлку пoпaрa.Пa мислев мaлку дa нее.Фaлa женски
Добар ден мами . Ние стандард како и секој ден, станавме во 8 па одма во корито да го почнеме ритуалот утрински Потоа бевме на гости синко се изнагуга се изнарадува со бебенцето на другарка ми. Јадевме кашичка од круша и сега спие,а јас да Ве поздравам. Туку се ближи одморот,наредната недела заминуваме и јас во фрки уште од сега што се да земам за бебушот Се си мислам ќе заборавам нешто. Прва година ми е со бебче и збркана сум сета. @Miss.Sweet и ние размислувавме за Неи Пори. Како е таму? Колку плаќате смештај? Туку да ве прашам од кои купечки кашички сте задоволни?За овошни прашувам. Има некои органски што се? Почнавме со пробувајне вкусови,досега домашни каши давам. А за на одмор мислам да земам и некоја тегличка. @Nikita7 Среќен роденден,секоја желба реалност @maja.mitrova сите сме поминале низ тој период. Јас од првиот ден бев оставена сама, свекрва ми си замина на работа , не можел да и трпи бизнисот. Мм исто на работа, јас сама со 6 дена родено бебче. Ама верувај дека ако нешто му е сама ќе знаеш што. Не се нервирај. И тоа сеќава кога си ти нервозна и затоа може да е растревожено. Гушкајте се, друго се може да почека. А тоа дека го доиш ти е огромен плус. Кај мене одма се смирува на града.Мене најмногу ме смирува синко, го земам до мене и баш заборавам на се. И мт мора да се труди околу бебето. Оставај му го барем пола саат во денот да види и тој дека не е лесно. А никако не си лоша мајка. На сите бебината ни се кенкави од жешкото. Изнеси го во парк ќе се смири од воздухот одма како друго дете ќе биди. И никакоо,ама никакоо немој да се затвораш дома.
Dobar den. Cel den vo krevet go pominav, sinko sirot sam si igrase, jas go gledav. Pritisokot mi se kacuva simnuva, osobeno koga kje stanam od krevet mi e strasno loso... Vaka loso mi bese trudna koga bev, ne mi falat denovite Spiev so nadez da ne e umor, ama stanav i mi se vrti eve pak nemozam od krevet da stanam, mnogu mi e loso... Mi doagjaat nagoni za povrakjanje, srcevo mi luduva i tesko disam, se mislam da odam kaj maticnata ama pa sto kje mi napravi ona... Valjda mi e maka poradi slaba krvna slika. Daj kazete nesto jako dobro provereno za kacuvanje zelezo.. Vecer na rodenden sme neznam dali kje odam :/
Синко уште спие и јас малце дремнав.И јас од сам почеток бев сама со бебуш и досаддно и се ми беше,но некако времето мора да се организира.Јас веќе не се ни сеќавам како поминаа првите 4 месеци навистина заборавив како се држи мало бебенце,толку многу брзо помина тој период.Плачеше само за јадење или спиење или летно време ако му е жеШКО.Мојов прооди од многу мал 9 ипол месеци а сега не сака ни да се држи ништо,нема смирување цел ден,тој период многу брзо ке помине мајки.А @mariz мариз ти од многу што држиш диети сигурно ти паѓа и качува притисокот.Немој веќе те читам секогаш.Јади си се но по малку,само благо газирано и леб немој.И јас така па немам проблем со килажата.Синко се јаде без леб.И да му давам не сака.Па така си јадеме без леб.Ајде сега да постелам алишта да средам малку утре си доаѓа мм уф едвај чекам,дојде и тој ден.Убав ден женички.
Ne be posledniov pat bev na UN edna nedela samo... I toa ne ja pocituvav 100%... A sega se plasam deka nemam apetit, so sila jadam, mi fali ljubovta kon hranata
Se priklucuvam kon Maja , zbesbav id nervosa cela nedela po celi denovi samo placi, ne go prepoznavam. Ne spie inat pravi i za cicanje, neznam sto poke... Ne ni znam sto e rabotava i sto da pravam. Snemuvam volja za zivot.
Pa mi dojde na um, ama pred 5 dena mi zavrsi menstr bev do lekar i taa mi vika loso ti e od zelezoto, a sto se tresam i nemozam da stojam od strav mi bilo, bozeee... Eve me lezam, jadev supa i se vozdrzuvam da ne povratam, zasto i Tothema piev...
Сакаш да ти кажам јас кога снемав воља за живот? Првиот пат кога поголемата ми ја одзедоа од раце и ја внесоа во сала да ја оперираат.Се осеќав толку немоќно и преплашено додека чекав надвор. Вториот пат кога доби енцефалитис и 50 посто од мозокот не и функционираше.И се фати говорот,способноста да каже за во вц...и воља губев секој нареден ден во рок од тие 240 дена се дур полека полека не се врати во нормала Мн лесно се давате бре мамички
Ah mamicki toa e samo mal moment na umornost,nervi i se ostanato. Ni se slicilo na site i na mene. Od denot kako se rodi do den denes se sama so nea i doma. Gi imav i tie denovi na nenaspanost,nervi,stresovi umorna i se na moment ostavete se i videte kakvo malo bebence imate kaj vaskakva srejka i ljubov imate Site pominuvame niz tie momenti,cesto sum ostavila se niz doma i sum legnala do malata koga spiepoubavo nemaa dobro e na moment da se ostavi se ostanato i da si posvetite vreme za vas,taka da pominat malce tie stresovi.
@LadyIvvy идна мајчичке, јас се породив во Охрид. Можеби форсираат царски, можеби не... Не знам за другите јас ќе кажам за мене. Ме чекаа 13 сати за да се породам природно. Плус 6 сати дома што имав болки. Се отворив, а синко не излезе. Мораше да биде со царски рез. Ама пак ќе кажам ме чекаа трпеливо. До крај. Третманот постпородилно е и така и така... Кога не можев ништо сама да си направам со тазе рана, морав да чекам да дојде некој.... Можам да ги пофалам и сестрите од `боксот`. Многу ми помогнаа околу доењето. Навистина сакав да го дојам и успеав. Еве година и нешто има, уште го дојам. Дури и една вечер (таму бев 5 дена), зошто бев изморена многу ми го зедоа бебенцето за да поспијам и да се одморам. Имаше случај, во иста соба бевме со жената, се породи за пола сат. Дојде на преглед. Така да, секој со среќата. Ајде со лесно мила. И не се оптеретувај што и како ќе е. Се во свое време.
Здраво на сите! Јас сум тазе мајка. Моето бебе има 3 недели. Се породив со царски, бев 5 дена во болница и не можев да издржам таму без клима и не можев да го дојам бебето и едвај не пуштија дома. Првите неколку дена дома, се трудев колку што можам да функционирам, се уште ме боли ама секој ден подобра сум. Кога дојдов дома имав мала депресија, не се чуствував способна да си го чувам бебето, секако дека имам помош и од секвата и од мајка ми и сите околу мене ми помагаат, тоа е во ред и сум благодарна, ама веќе сите почнаа да ми идат на нерви. Сега сеуште не можам да го дојам, немам пупки, пробав и со силиконски брадавици, единствен спас ни е да се измолзувам и дирекно од шише да пие, на цицка не може ич да повлече. Е сега сите други околу мене знаат се како треба само јас како да не знам. Штом ќе заплаче одма цуцлата во уста му ја ставаат ако треба да јаде нормално на саат ипол на секој пола саат тие му ставаат цуцлата, плачело и било гладно. Ако лежи и почне да плаче и ќе тргнам да го земам, не остај го нека плаче и не поминуваат две секунди свекрвата ќе го земе и ќе му стави цуцлата. Дури и неспособна ме направи само таа му менува памперс. Му викам на маж ми ајде земи малку подржи го, таа одма нека го нека одмори тој цел ден на работа е бил и го зима таа. Толку многу ме нервира со тие постапки што ќе експолодирам. Да не го учам во раце а таа по цел ден го држи и после навечер јас дежурам не сака да спие во креветче и се буди на секои 5мин. Има грчеви и се таа знае што треба. Јас го носев 9 месеци и знам како и што да направам ама стварно едноставно ме ми го остава ич да бидам со него. Затоа паднав и во депресија и маж ми на се тоа ми одговори дека сум само љубоморна и уште не сум целосно оздравена од операцијата да одмарам. Цело време детето е по долги облечено, ладно било, клима имало пуштено. Стварно не знам како да постапам, не сум од тие што се караат и расправаат и на се премолчувам. Стварно ми иде сите да ги треснам од земја. Извинете за предолгиот пост и не знам дали воопшто треба ова да стои тука, ама малку ми е полесно, вака што се си пишав. Е сега што некои денови не му е по кеив и само плаче стварно не знам што да правам, како се справувате со тоа? Му се спие не може да заспие си кенка цело време, а најадено е и сменети пелени и песни пуштено и шета цело време натаму наваму и упорно е така кенкаво а некои денови е супер. Поздрав до сите
Почетоците се тешки за сите. Ретко кој не се чуствувал изгубен и немал стравови дали ќе биде добра мајка и дали ќе се справи со сите обврски кои ги носи мајчинството. Најважно е првен сама себе да си повториш многу пати дека ти си мајка на тоа дете дека бабите се само помош која е на располагање по потреба, но не и твоја замена. Првичниот хаос со хормони и последиците од раната се нормални... Сега малку по малку си идеш на себе. Она што јас прво би го направила би разговарала и со свекрва и со мајка. Нема потреба некој да се чуствува навреден бидејќи истото се однесува на двете. Побарај помош околу ручек, со куќна работа....но потруди се останатиот дел од обврските околу бебушот полека да си ги презедеш само ти. Бабите вечно ќе коментираат за облеката, за тоа да не е гладно бебето, па кога ќе почнат грчевите ние нешто грешно да сме јаделе... Треба да се пресече или едноставно да се игнорира. Твое е да си одбереш начин кога веќе целосна дистанца не е возможно.
Кoлкaвo ти е мaлoтo? Јaс пoминaв низ вaквa нo дoлгa фaзa сo цицaњевo,ки рекoa скoк билo кoј зa жaл кaј нaс мислев немa крaј.Oсвен пoлузaспaн не фaќaше дa цицa,се звери плaче сaмo штo ќе гo нaведнaм,пa нишaј дa зaзaспие и дa фaти и тoa сaмo oд еднaтa,др се oдмoлзувaв.Кoлку сум плaчелa,кaкo викaв дете секaде им дaвaaт дa цицaaт oвa,сите дa не рaзберaт.Или нишaм вo кoлицa ке зaспие пa гo кревaм дa цицa и ќе се рaзбуди пa плaчки.Цели три месеци oвa трaеше,мaлку фaлеше дa гo oдбијaм,aмa ете пoминa,кaкo и се др нели?
Мене до 40 дена секој ден ми беше како кошмар дури немав воља за секој нареден ден едноставно не можев да се радувам бебе не цица свекрва се меша значи скоро сите минеме низ исто ама мора кога тогаш да се стави граница кој е мајка а кој баба ич да не ти е гајле како ќе те свати доволно е да ти помогнат околу домашните работи бебето сега си сака мајчинска љубов и близина.верувај дека се ќе помине еве ние сме 8м сега секој ден ма каков ден секоја минута ми е радост значи биди јака психички времето лета за час ќе видиш од месец на месец ќе биде се подобро и подобро
Lele luge se iscediv od povrakjanje, ton.. mislam 2kg polesna sum. Moze da e stomacen virus, samo da ne e nekoja bakterija... Imam i temp 37, sinko vecer so baba kje nana, strav mi e da ne mu prenesam ako e nesto zarazno...