What a day! Ми побеле косата од стрес. Имено, господинот беше толку заигран што реши да падне од лизгалката (120цм висока). Потона цел. Се свлече. Почна да обрќа очи, да повраќа, не сака ни да седне, ни да застане на нози и само ја клапнува глава на лево. Не знам како не испуштив душа од страв. Право на лекар, упат, такси и клиничка болница Штип. Додека чекаме таму почна и да ја тресе главата во некои тикови. Уште толку испаничив. Томографија. Прегледи. Додека завршивме веќе беа поминале 3 саати. Он се освежи, почна и да трчка. Нема знаци на потрес. Веројатно од страв и од шок така изреагирал. Побара и да јаде. Кога стигнавме дома веднаш заспа. Јас сигурно нема да спијам мирно уште којзнае колку време. И така. Главата ми пука, не можам уште да се приберам. Едно нешто добро во сета несреќа е што не бевме сами. Другарката, господ да ја поживее уште 100 години, сегде со нас, трчи ваму, трчи таму, да не беше она не знам дали и ќе завршевме работа (оти знаете како функционира во нашите болници). Среќа што е медицинско лице па знае како да се снајде по болничките врати. Уште поголема среќа е што е најсталожена личност на цел свет па покрај неа се потсмирив, а штом мама е смирена ни детето нема да плаче. Да бевме сами сигурно ќе се утепавме плачејќи во хор.
Здраво мајки! Не сум ве прочитала а не сум ни пишала одамна. Нека поминува побрзо @nevermet18 Можам само да замислам како изгледало сето тоа. Ми требаат ваши предлози за викенд во ноември. Се мислам дали Берово, или накаде на страна, Златибор, Банско, Сандански, или пак Солун на сонце? И конкретни предлози за хотели/ апартмани може. Гушкајте ги, пребрзо растат!
Кога прв пат ќе имате дете, сите ќе ви зборуваат за предизвиците на родителството ... за бебето кое се буди ноќе, за малото дете кое во сред ноќ доаѓа во вашиот кревет, за трошоците кои доаѓаат со растењето дете, за повредите со секое паѓање... и колку тие вас ве болат. За излегувањето од работа порано зошто ви се јавиле од градинка дека на детето не му е добро, за куќата која е хаос со играчки насекаде, за сите нечисти алишта и машината за перење која ти се чини дека цело време работи. За готвењето разновидна храна која детето ти ја плука, за да јаде помфрит. Но никој не ни кажува дека животот е толку брз што многу ретко застануваме да размислиме што кога ќе дојде крај на ова трчање во круг. Oдеднаш, саатите се претвараат во денови, деновите во месеци, месеците во години. Малото дете кое лазеше и се буткаше да спие до мама и тато во кревет ќе стане млад човек кој ќе ги гушне родителите на брзина во ходник пред излегување. И целиот хаос и смеа кои беа присутни секаде во домот ќе ги замени тишина. Ние знаеме како да бидеме родители на дете на кое му треба нашата заштита. Ама искрено немам поим како ќе го пуштам таму некаде, во светот кога ќе порасне. Затоа ќе го гушкам најсилно што можам и ќе се чудам како ми лета времето. Во исто време ќе имам грижа на совест дека пропуштам важни работи. Родителството е најневеројатното животно искуство, кое на моменти те остава преморен, во други моменти најсреќен. Затоа за сите родители кои ги поминуваат деновите како нас, мислејќи како да го преживеат хаосот, тие што се уморни и дење и ноќе...треба да им кажеме - застанете. Уживајте. Затоа што еден ден сите овие луди денови на брзање, гушкање, гледање цртани со саати и играње ќе завршат. А ние ќе ги гледаме децата пораснати надевајќи се дека сме направиле се што е во наша моќ за кога ќе станат возрасни да бидат среќни и успешни.
Така добро си ме изнаплакала со постот колку многу ќе ми фалат овие сите работи ахх. Со душа чекам да си заминам од работа, потоа од курс и да си ги изнагушкам ако не спијат, ма и ако спијат ќе си ги изнагушкам и маж ми ќе си го изнагушкам бидејќи како децата ќе ни пораснат така и ние ќе остариме
Здраво мајки, како сте? Нека заврне и да ми се смири главава денес само тоа зборам Бебе фати кандида на устето, јас мислев дека му распукала тој сабајле лом, бевме сабајле кај педијатарот ми даде да му мачкам антибиотик, пораснал дечкото мој 61цм и 6500гр. има како тргнал пред 6 месеци ке ја дуплира родилната, нека ми е жив и здрав само. Дома мм е болен се молам бебе да не префати, вакцини понаредна недела треба да прима се мислам точно да го носам или да подзакаснам малку, сте испитувале крв ли на 3 месеци? Вчера он на подлога легнат, јас земајќи памперс да го пресоблечам ми падна кремата директно на главче кај него, празна беше скоро ама плачеше он плачеше и мајка му со него, синоќа со саати го гледав и сто пати си премислев како можев така несмасна да сум, него ништо не му е повеќе се исплаши одколку што го здоболе ама како ми падна не знам ми летна од раце едноставно На другата ведра страна бебе е право гушкалче станато, една дремка обавезно на мене му е легнат, а го земам одма се мази, љубов е целиоот кога ке станам па да му речам "добро утро бебенце" така ке се насмее и со рачињата се тегне нагоре, а бе секундарно заборавам дека ноќта 445633 пати ме станал Одам ручек да направам бебе додека спие и оптимистично ледени коцки дека ке успеам да испечам барем тестото
Зарем не се вакцините на 2 па на 4мес. Знам дека твоето е малку помало од моето затоа ми падна чудно. Ги прерипнавте ли тие на 2мес?
На точно 2 мес му ставија само прва доза рота и ми рекоа дојди нареден месец за други 2, и јас тоа прашував ама очигледно прават како што им одговара
Legnata e na mene na pernica za doenje,cicashe i taka zaspa.Lele milina da ja izedesh zoshto se tolku slatki ne sakam da ja premestav vo krevetce ama moram Zedna sum ne sum piena voda eden
И на моето сите 3 на 2 месеци без крвна слика. Сега втори дози треба да одиме на точно три месеци полни, со крвна слика… Баш прашував во друга тема дали е нормално трите наеднаш.
Кај нас ги ставаат сите 3 оддеднаш демек "на една мака". Освен нели ако родителот не побара поинаку. Инаку освен рота, за другите мислам не се со рок до кога да се примат.
Mnogu me rasplaka tekstot na Kuklicka. Mojata e epten piskalka. Vristi pisti na cel glasi nemozes ama nemozes nikako da ja smiris dur ne i dades malce cice ili cajce od kim ako sme nadvor. Bevme na rodenden vo igroteka vkupnon10 minuti. Kako vlegovme pocna da pisti da vristi da povraka da nenozam da ja smiram. Mozebi preterav na 4meseci da ja piknam megu tolku luge i deca......sega mi e krivo. Ali mnogu ja sakam i placam so nea koga vristi. Ednas moram da vi priznam deka koga vristese jas so kolickata izlezena i nekako od nervoza posilno nervozno ja zaklativ kolickata za posle da si umram od maka zasto.
Тоа е до детето, моево 2месеци немаше на роденден го однесов си го преспа цел. Деца викаа пискаа он гајле нема ама таков е, он само да е надвор и да се шета може да спие да му се изнаспие. Дали дека август роден се во двор преседавме до скоро, дома детево едвај 40мин спиење врзува, јас се чудам зимава што ке му правам. Денеска надвор врне он у количка у летна кујна јас со јакна пијам кафе и го чекам да се доспие.
Супер нека си продолжи така твоето, ама реално сега со одговоров ниту ѝ помогна на членката ниту ја утеши ниту ја разбра. Менуваат бебињата премногу. Еднаш твоето ќе е мирничко одреден период, потоа можно е да си има спротивна фаза, па да си поминува скокови и тантруми на поинтензивно ниво. Другпат на некоја од членкиве ќе се побучни и попискави, а подоцна можда да се смират. Моето прво дете беше лесно за справување додека беше бебе, кога дојде третата година, е друг муабет. Знам дека немате лоша намера вака мајки кога враќате на нечие мислење, ама освен што пишувате какво е вашето дете или бебе, друго не помагате. А таков е и твојов коментар сега. @popins може да е во скок на 4 месеци и да е раздразлива. Мојот на 4 месеци исто така не уживаше во друштво на други луѓе, па и не го шетав многу, иако знаеја да ми речат мешај го со луѓе. И можеби премногу ѝ дошло, другпат ќе осетиш колку е спремно детето. Брзо се стимулираат и заморуваат. А за другата вина, знам како е кога те пука нервоза. Јас за заспивање се имам нервирано и ми се случило да му свикнам особено кога мрдаше како риба на суво, не се држи во раце, тежок а распретан. А со поголемиот сега, да не кажувам колку се дерам по дома, има закачки, удирачки, тоа е, мора и да се викне.
Имам 4г дете и бебе од 50 дена. Децава физички се буквално исти, карактерно од сега ќе кажам 2 различни света. Големиот од бебе вриштеше секаде, секако и јас бев неискусна и му пренесував нервоза. Не одев никаде без измолзено млеко и одев во саати кога знам дека ќе спие. Сега си второ од одма сама шетам и му давам да цица кога е гладен. Пред некој ден се расплаче дур купував од Европа работи за слатка маса за роденденот на големиот. Леле коа почна да плаче бебе. Ми искоментира вработената леле плаче, ја и реков таков му е денот, бебе ќе плаче. Да ми беше првото, ќе почнев и јас да плачам со него. Ама знаеш што, ќе стане полесно, и ти ќе отрпнеш. Се си доаѓа со искуство.
Верувај дека многу добро ја разбирам, внука ми 10месеци има пискалче на глава стој таква е и не можеш да ја смрениш барем до сега не можело. Не велам дека поната дека нема да се смени. Сите деца менуваат. Јас не велам дека контетно моето дете е сјајно и ке остане мирно. Ни па ти дека нејзиното вечно ке е такво, моето може ке е најнемирниот и најнепослушниот тодлер, а нејзиното ке си се смени. Сакав да и доловам дека сите деца се различни, прстиве на рацеве се наши па не се исти, фала богу. Што ке не снајде ке го пребродиме и тоа е ни е