Eh be majka, jas spremna so torbi so bebe go cekav deka den pred toa se dogovorivme da izl zaedno ama kojznae kako demek ne sfatil pa koga mu se javiv veke bil vlezen vzooloska a jas cekaj go doma. Fintata e ato i kolickata vkola ni bese pa ne mozev ni jas da izl ama toa e. Mu vikam da se nauci veke bebe na 1 red kolku tolku za spienje i kapenje ne ova bebe ne mozelo da se nauci na red ova bebe. Vaka e mn dobar covek ama od ko se porodiv nekako se smeni. Bebe mi e dusicka napreduva super 1560 gr za 1 mesev pa stanuva golemo maze veke.
Aaa ne sfatil, togas ja praime golemata! Kako be ne sfatil deka doma dremes na preubavovo vreme so bebe, pa i bez kolicka. Izdisani se skroz znaci vo glavata ova mazive. Stom se praj na cuknato, ti sleden pat potseti go uste vo petok ete da sfati deka zaedno treba da izlezete vikendot so decinjata. Ako sakas so fino. Ili ja ko so sum inat, ke mu recam neka mi ostaj kolicka imam so koj da setam eheeee, doma nema da me vidi ni mene ni nego
До вчера кога читав дека се разведуваат на дневно ниво не ми беше јасно. Вчера и ние за прв пат се разведувавме, се испокаравме и после се понаша како ништо да не се случило. Тоа е нешто што јас не го можам. Да се правам како да е се исто. Мажите не се толку осетливи како нас жените и мислам дека тука лежи проблемот. Не е лесно но потруди се да не ставаш се на срце и со убаво да допреш до него.
Така му одговара да се прави дека ништо не било пред тоа. Осетливи се ако ги погодиш кај што боли. Ние викендов прв пат на воздух на планина со бебе супер пројдовме по пат нанаше, нема промена некоја да му е чудно еве си спие на воздух надвор. Бебе одморено мама пресреќна пие кафе се пече на сонце
Јас нова тактика пробувам за да не се разведам Ако он нешто не знае, не знам ни јас. Нека гугла Детево беше минатата недела со тт, и му викам намерно ко он шо ми праи веќе 2 години "Леле и сега, да и дадеме сируп? Да не и даваме? Да не качи повеќе? Да ја носиме на детска ако не???" А нема врска , она на 39тт банџи џампинг дома праеше, ништо не и беше ама го напнав до тој степен да ми каже дека јас знам подобро Точните зборови беа "Луна, ти си доктор за детево, шо ме прашуваш мене" Small step for humankind, big step for Luna. Нека ме напиња пак со 15484 прашања у минута кога не можам да размислувам а не па да му одговорам, пак ќе биде со негов камен по глава. Па и на крај ми вика "абе ти ме заебаваш мене, јас сум паничарот не ти". Епа добро утро еве... Иначе веќе ко сум тука да ви кажам дека сум била вчера у кафана и дека денес две деца имам. Дупло гледам уште Маж на работа, јас вегетирам позади зграда, детево игра со топка... Today is gonna be a long long daaay Пивни уште малку, стоко... А да се дополнам Го научив детево да вика "на здравје" ко ќе кивне некој и дека се вика фала ко ќе ти каже некој на здравје нели. И сеа проблем, јас кивам растурам понекогаш по 10 пати наеднаш. Леле пресмешнава дека ми кажа 10 пати по ред "на здравје" ептен брзо, таман штипски со г'тање букви , со се Солзи ми течат секојдневно од неа @Yowannty ме потсети пред некој ден што пиша за смеење у озбилни ситуации. Ние по дома не можеме тоа. Значи пробувам да ја научам нели на културно понашање и дека ко ќе збори некој на телефон треба да почекаш. Епа мм збореше ( стандардно ) пред некој ден и детево му го грабна телефонот и му вика на другарот "ај чао, тато игра, утре ќе се видите на работа, не можам да чекам" - Нешто у тој контекст си направи муабет. И му го фрли телефонот. 3 дена се смеам за тоа
Си треба и тоа. Јас сум паничарот, мм е тој што ме смирува. Јас полудувам кога е болна, добро, сега веќе поголема, па друго е, ама додека беше мала леле, јас бев таа, готово, одиме во болница, види како дише, па ја слушав само, цела паника систем, мислам му идеше да ме фрли од прозор. Сега веќе кога сме поминале многу и јасно ми е што е што кога е болна, па сум посмирена. Инаку, да не беше он, јас ќе се пријавев во болница да си лежиме до 5 години. За смеењето, смешно е, ја гледам еднаш на под истурила брашно ли беше, и цела восхитена се мачка во него и беше ко уууууу види го ова и се церека. И ај не се смеј. Јас знам да си се посмеам, ама после сериозно да и објаснам зошто нештото не се прави, иако изгледа дека е забавно. Ко, забавно е да се опиеш добро, ама другиот ден глава ќе те скине. Добро, не сме стигнале таму со муабетот, рано е ептен, ама така си е. Кое клише е кога викаат дека толку брзо растат, ама стварно после годинка ми се чини дека лета времето. Годинка најспоро ми помина зошто секој ден се брои, па недела, па месец... И мене ми беше далеку полесно како раснеше, иако сите викаа, аааа чекај кога ќе прооди, кичмата ќе ти падне, иако не знам зошто, ако не го паткаш го немаш овој проблем, па чекај ова, чекај она, ама ете, не дочекав. Е сега е муабетот, сега те слуша, е мирно, ќе видиш предпубертет и пубертет кога ќе влезе, е тогаш маста ќе ти излезе, ѓаволче ќе стане, чекај само. И ете, сега тоа чекам. И колку јаде детево, коа беше мало ептен по малку јадеше, толку и требало веројатно, ама сега... Руча, и тоа обилно, и по пет минути гладна сум. Ќе изеде јаболко, банана, ама нешто благо сакала, после гладна сум, вечера ајде, цел ден да се јаде нешто и пак е гладна. Растењето си го прави своето, ама човече, само барај рецепти нешто, па да е здраво, па некогаш и не толку здраво зошто некој е само гладен и гладен. Станува едно сабајле, сонувала како имала шведска маса со сите нејзини омилени работи и јадела додека стомак не ја заболел. Беше кај една другарка пред некој ден, па ми се јавува да и однесам пом помс, кореографија ќе правеле. Првата реакција ми беше, ко како да не, ќе доаѓам ќе носам глупости, сигурно. После, се сетив дека немаме таков однос, туку си имаме однос на слушање и разбирање, јас и викам да оди до продавница, она не мрчи пола саат, ама мора ли сегааа, ама зоштоооо, туку станува и оди, или донеси ми ова или она, и секогаш прави без мрчење. Па и реков, ќе донесам, отидов, однесов, она пресреќна ме изгушка. Како те гледаат дека правиш, така прават. Кафе пијам, они со татко и надвор нешто се занимаваат, па на ручек сме денес и така, лабава недела.
Тука ми умираат мозочните клетки на мене. Многу е пребирлива, ќе бара нешто па после не го јаде и мислам дека животов у кујна ќе го поминам ко што сум тргнала. Здраво, нездраво, комбинираме. Гледам да е дома свежо готвено, ама дека јаде тостови или пржено, јаде.
Да ти кажам, на толку оброци и не можам да постасам секогаш да е здраво. Не знам дали има некоја мајка што прави 24/7 здрави работи, ама ако успева алал да ѝ е. Јас избегавам само чипсови, тоа немаме дома никогаш, благо јадеме, не претерано, ама за десерт си каснува, правам некогаш и тоа, ама некогаш не можам. Моево е пребирливо, ама во обратна насока, не јаде пица, едвај пројаде сендвичи, сака само да е зготвено, да правиме нешто, ама не ми се готви стално, сакам некогаш да нарачам пица и тоа е тоа, завршено е. Ко, кој не јаде пица? И месо обожава, месо печено, похувано, какво и да е, и чорба, чорба мислам се прави секој втор ден, ама тоа татко и спрема обично, јас само леќа варам, друго ми е прекомплицирано. Кога ќе ми текне пред дете во кујна немав влезено, жими макарони што варев.
Хеллоу, малата почна во градинка а мајката незнај шо сама со себе, ме мават филмој страшни и срцето ми чука за брзаноо додека не ја земам За разлика од мене таа е пресреќна и неќи ни дома да си иди ја земам со плачење Овие денови шетаме повеќе по паркови и сум запрепастена во буквална смисла колку некој деца за годините се безобразни и дури агресивни со стискање тупајнци и закани.. Ова моето се смеј, и додека од петни жили се трудиме со мм да не пцуеме и викаме пред неа да има убава атмосфера дома.. Кога одиме во игротека или парк секогаш се запрашвам дали е ок нашето воспитување, скоро секој ден се соочувам и со обратно.. Исто беше и вчера влегов во спортска продавница со неа, иди дете(околу 3 и пол) и од нигде и вели “ако ти ја бапнам една ке ти го скршам вратот” моето се смеј .. Стварно почнувам да се запрашвам дали е во ред како ја учам.. Не сакам еден ден да биди изложена на булинг или ќе почни и сама да се брани .. Си пишав шо ми тежи овие денови на душа. Убав ден
На тема за храна, јас сум среќна што сакаат да јадат, и ми бараат нешто постојано. Зошто видов голема мака со тоа нејадење до 1 година ако не и повеќе! Тогаш жифци искинав за 10 год мислам!! Сега се е како што треба, со 3 оброци, ужинки, па и грицки и благо јадат, ама обавезно имаме зеленчук и овошје во денот, и така добри сме на тоа поле. Туку, на гомемиот окото му е црвено горе капакот, и мајка одма паничи... што му е како му е... аман веќе ми се вика стварно! Денска е ужасно времево, а мислевме да шетаме, али шта је ту је. Некако немам расположение викендов, ептен сум напната и под некој стрес, не знам зошто, ама се ну е насобрано ваљда... Ајде утре ко ќе ми текне дека е понеделник, и се од почеток почнуваме.... ауу! Недела е ден за чистење, одмарање, бањање, лудување, шетање, или...??? Зашо ова се не се постигнува во еден ден.
Син ми сега вика 'абе кивнав, кажи ми на здравје'. Се лути ако не кажеш у први 10 сек. Од брукање пред луѓе. Во лифт: - ааа ти си стара баба, сега ќе одиш на небото. - ти си како жирафа. - тато, чичко Т. е малку дебел. Во маркет: - абе дај едно кашкавалче гратис. - ајде ти сега затвори и оди кафенце да испиеш на пауза. 4 години и 5 месеци. Треба да му ги запишувам и да му покажам коа ќе порасне.
Ако не и кажам "фала, здравје да имаш" сама си вика ФАЛААА Дефинитивно. Јас планирам така само малку да почне да сврзува повеќе и да се разбира
Одамна немам пишано па и ја немав отворено темава и гледам 200 и кусур мислења и скоро сите за разводи. И ние сме исти, скоро секој ден на ратна нога зашто не уклучува мозок ко ќе сум јас ја работа. За да се напрај нешто мора сто пати да се кажи а најјакиот муабет ко се роди првата ќерка беше оти јас сум му ја зела слободата. Беше научен секој ден денска кафе шема, па приквечер пак со другарите. Дури немавме деца ме ми сметаше оти јас си го терав мојот кејф (со гледав серии). Ама откако се породив почна да ми смета шетањето и нормално почнаа кавгите. Сега си има легнато на брашното(по 4 години) па не ни бара многу да излегува. Убава вечер мајки Утре е понеделник и ми се плачи од помислата.
Кога завршува овој период со разводите, дури. Се мислев соларен хороскоп да си порачам- за првото не памтам дека вака сме се карале, можи помлади дека Сега ни живци имаме ни едниот ни другиот
Понеделнички добив желба да ве поздравам Ќе почнам од најновата вест. Денес ни беше првиот ден во градинка Го носев лабаво и си помислив дека од прва ќе прифати Арно ама синко беше точно 1 саат таму и цел саат го преплакал. Кога ми се јавија да го земам веќе беше во шок, никако не изреагира на мене, само липаше Кога веќе сфати дека го земав и дека не го оставив вечно, му се врати насмевката. Арно ама мене почнаа да ме степуваат филмови како се чувствувал Сонце мало, си помислил дека го имам засекогаш оставено Нооо, нема тажење, воспитувачката ми кажа дека сите така правеле, ќе се навикнел и тој. Ретко е оставан со други, 20 месеци е лепенка на мајка. Знам дека ќе ја засака градинката и ќе сака да оди, ама се надевам нема да е тешко навикнувањето, немам намера да го прекинам. Друга работа е таа што тантрумите се пуштени на најјако Веќе не знам како да се справам. Кога ќе зацрта нешто да е по негово мава глава од кај ќе стигне додека не го добие посаканото. Ма не можеш внимание да му одвлечеш со ништо. Хиперактивен е премногу и обожава скали да качува и да се симнува. Ако сме во простор со скали тоа му е главна занимација. Читам сте пишувале и за спиењето. Јас успеав да се наспијам кога беше бебе, сега сум подвижен зомби. Наместо да спие подобро сега кога порасна малку тој е ужасен. Го земавме и на спална да спие со нас, бетер.. клоца, мава, се исправа, ме буцка со прстето во око или во уста.. ужас. Сонувам за денот кога ќе почне да ја преспива ноќта. Се мислам да родам уште едно додека трае несоницава да ја поминам на една мака Единствено за јадење немаме проблем од кога е роден, само сега што прекина да го пие млекото, ама нека.. си јаде секакви млечни производи. Тоа е, добар почеток на неделата мајки
Дали имате грижа на совест ако поминувате помалку време во денот со децата? Работиме со мм само прва смена и доаѓаме дома околу 5, а бебе преку недела ми заспива во 7, 7ипол макс бидејќи оди во градинка и изморена е таму не спие многу. Сме пробале со дремка после градинка и така седи будна покасно ама се преморува и рано станува жал ми е. Од раѓање не е спијач и уште не ја преспива ноќта се буди, но кога ќе заспие рано имаме време да се стабилизираме и ние.. После работа ништо друго не правам само неа сум и посветена додека да заспие, ама од друга страна пак малку ми е време со неа и имам грижа на совест Крајот не ми се наоѓа знам, ама битно си кажав што ме мачи. Добра ноќ мајки
Исто сме и ние, околу 5 и 15 го земам од градинка и некаде пред 6 стигаме дома, а заспива во 8. Време има само за кратко играње и вечерање. Многу, ама многу грижа на совест имам и ми фали премногу времето кога имавме повеќе време да му посветиме, па и секакви активности правев за него. Викенди не работам па гледам максимално да му се посветам ама не е тоа тоа. Дефинитивно ќе кратам работни саати, не ми се живее вака
Да, секој ден ги имам тие мисли. Порано го земам јас дека работам од дома и гледам да бидам присутна кога сум со него. Мора да се работи, а грижа на совест секако ќе имаме како мајки за нешто
Не се секирај за доењето, јас бев по една недела во болница со баткото, еднаш во јули, еднаш во август бебе беше година и два,три месеци и не се одби, си продолжи со доење. Исто и на 8 месеци го оставив три дена дома бевме на операција со баткото, па си продолжи да цица. Важно е да не се нервираш и да си останеш позитивна. Кога ќе се вратиш ќе го понудиш со цице. Ако не сака сега попосле ќе сака. Може не е гладно во моментот. Пред спиење пак пробај. Јас не верувам дека има бебиња што се одбиле туку мајки што се откажале. Да не ме нападнете веднаш, можеби моите се погодија страсни цицачи, ...
Фала за позитивниот пример. Ептен ме мотивирате дека ќе успеам. Да се откажам не планирам, поминав многу предизвици поврзани со доењето. Доенечки кризи, 3 пати фаќав мастит и еве уште дојам од шо сум инат.