Ич не си претерала. Јас имам ќерка 3 години и плукање друго дете не е нормално. Не знам колку ти е блиска мајката, извини ама детето и е невоспитано. 2 ипол години има. Мојава на 2 ипол години точно знаеше што треба а што не. Инаку е максимално збеснато дете ама точно знае што треба и што е правилно. Кога ќе види ѓубре на земја, прашува зошто не е во канта, а не па да плука друго деца, боже сачувај.
Јас дежурна на темава, да ти кажам само дека ќе почне да преспива и моето беше така до скоро, 13-14м немаше ноќ да не го презаспијам по 100пати, ама како минаа скоковите дете се смени и заспива рано и спие по цела ноќ со еднаш до два пати ќенкање. И мм баш денес тоа ми рече како спие детево женава ми се врати Ама стварно осеќам олеснување и се чувствувам повеќе своја, како да се враќам назад и станувам жената која бев пред дете и иако реално не сум, убаво е да се осети човек за миг така на старо. Вистина е кога велат дека скоро 2г и повеќе жените сме во постпартум, си треба време… Ај да бегам иам работа, доста од мене.
Majki znaci dojdov da si se iznazalam denes. Denov mi e haos. Ajde na rab cel den , otidov kaj sveki da si go zemam deteto i zaspa. Dodeka otidam do wc a sveki go dzirkase detevo padna od krevet. Modrica na vegata za 3 sek Ajde do drzavna pa koga vidov kakov haos se slucuva tamu na privatno . Na doktorkata kako strav i bese da go pipne 4900 pregled so go stisna 3 pati ni snimanje ni nisto. Koga si idevme nakaj doma zaspa vo kola posle toa da mu smenam pampers se razbudi si se razigra . Vrv na se vo igralna so igrackite sto si igra nonstop se bapna i uste edna modricka ima , eve sea samo sto zaspa a ja sum uste napnata . Poludecu , mislam deka nikotinsko truenje ke dobijam cigara za cigara od stres i nervoza
Мајка да знаеш уште колку пати ќе паѓа, колку модрици има моето ехее, од кревет не е страшно да падне, ќе го пратиш дали повраќа одма, дали е поспиено и дали реагира со поглед, ако изгледа вака се во ред тогаш ништо не му е. Опасно е паѓање од висина дупло од неговата. Одма на доктор стварно немало потреба да се носи, ама ајде да ти е мирна главата, не знам како очекуваш да заштитиш дете што ќе лази, оди и ќе паѓа по 100 пати на ден. Општо од сите мислења ми изгледаш многу пристресна, смири се малце дете е, не е од стакло, се челичи. Реално и искрено со цигарите повеќе му наштетуваш од било што друго, не сакам да ти набивам грижа на совест секако и мм пуши ама чадот останува на облеката и детето го дише, го фаќа…тоа поопасно е. Уживај малце многу се напнуваш за безвеза работи. Какво снимање за модирица…ќе паѓа уште мноогу пати, само Господ да ги чува.
Не си претерала, невоспитано дете и те како се гледа на 2.5 години. Имам другарка со детенце на таа возраст и е многу работено со него, нема такви испади, нема урлање кршење. Плукање е фаза????? До кога родителиве ќе се тешат сами за своите неуспеси. И јас сум како тебе моево ќе го тргнам ама нема да кажам нешто, ама затоа на паметувањето на мајката сигурно ќе се скарам Не и го плукнал никој нејзиното па затоа е толку силна за делење памет. Баш пред 1 месец имавме ситуација со познаници, бебево помало 1месец од моево тогаш 7 со 8 месеци ама е машала прехиперактивно гласно нападно и 2кг подебелко од мојава шпагета. И ајде ги седнуваме едно до друго почнува го влече тегне го фаќа за лице кај очи му влече чорапи го дрма и на моево видливо не му е пријатно почнува како подуплашено да ни се жали, такво е поповлечено моево помирно и ајде јас го потргам моево мајкава се смее ххааааахахаха леле ама се интересни ок следниот ден пак се среќаваме и моево нешто луто цел ден се пушта накај нејзиново да ја фати за репчето на глава и мајкава Ауииииии нееее !!!! Не таказ си ја трга Ааа сега не си играме а?! Неспорно е И ќе тепаат и ќе бидат тепани,закачани и ќе делат и нема да сакаат да делат, ама наша обврска како родители е да поставиме здрави темели и граници за какви луѓе ќе станат овие бебиња деца @Emilija28 те разбирам мајка си се преплашила само знај на пад не се носи одма бебенцето на доктор ако нели заплаче е свесно и добро. Зошто не покажува одма тоа, најдобро е да се причека до следен ден. Но скроз разбирам и јас би испаничила, мене најголем страв ми е пад од високо. И разбирам дека ја обвинуваш свеки дека паднал кога го гледала таа, но секому може да се случи. Заштитнички сме настроени први дечиња немаме искуство сакаме да се 100% заштитени но е невозможно. Еве моево во 2 дена паднал 5 пати на мм и свеки и одма се изнервирав а мене ми паѓа 10пати идентично и ми е како е ок дее ќе паѓа допрва (ваљда дека го гледам и знам точно како паднал и дека не е страшно) мислам, на земја е мека подлога ниско што може да биде?! Следи го само и ќе биде се во ред. Гушки мајки
Со детево мое се осеќам ко Алиса во земјата на чудата. Сè прави наопаку од инает; 90% од времето периодов место да зборува квичи, не се ни разбира што сака; 24/7 бубни ме тука бубни ме таму, пружа рака, нога, газ, да и' се бацат, ама апла цело време, се чудам што е работата; се љути плишаното што не седи, што паѓа; ако излезе од линијата на боенката, нервозно го ишкртува цел лист, ја фрла боенката на земја; сè ја нервира, сè и' смета, сè да скине, да растури, да изгужва, да бутне, да грабне, да фрли. Се пореметив.
Дај утешете ме дека ќе помини. После 7 дена тт и кажување од доктор дека нема ништо, вчера Бт на болница појдовме и направија ренген и крвна слика и испадна дека спуштил на плуќа, бронхитис има. Ајде венски антибиотик, урбазон прус систем, башка инхалации 3 пати денот со салбутамол. Денес пак прими ама само антибиотик и урбазон, вчера 2 пати го боцкаја во главчето, ја измести инфузијата, денес 4 пати, еднаш во рачето 3 пати во главчето неможеа вена да погодат. Плачење незнајте што е, потона дете од плачење. Ништо не јади, само цица и малку вода пие, омалаксан, без енергија и само в раце е, денес ладен е дури отпоќе 36 тт можи и помалку имаше. Страв ми е многу, денес др слушна и сп слушалка иначе не се слушаше до вчера. Како дојде до ова нз, ќе си пукнам од мака.
Реално и можно е со така мали деца. Барем со респираторни можам романи да пишувам, страшно ми беше детево од раѓање. Исто сабајлето нема ништо, вечерта веќе спуштено се со опструкции. Терапијата е ок, пази од вентолинот (салбутамол) да не има тахикардија. Нормално е да се забрза пулс, ама моментално додека трае инхалацијата. На ова би додала и тапкање по грпче, нека ти објаснат убаво во болница има посебен начин. Мачно е многу, рачунај околу 3 недели ќе требаат за да се врати во нормала. И не се обвинувај, се си имаш направено како што треба. Јас глава во ѕид мавав каде грешам не знаев, толку лоша мајка ли сум. Лежење со недели по болници, одење по дневни болници за инфузии и урбазони, пумпици и преполнето дете со кортико уште од година ипол. Кај така мало дете многу лесно оди надоле. Само трпение и сила. Ќе помине, покриен е со се.
А вака малаксани се, душа ме боли, само во раце е и само мижи неможи да се пули. Како крпа е. Главчето му паѓа.
Нормално е и тоа, ептен е малечок. Нека цица сега колку сака, не го форсирај со ништо. Само е омалаксан така? Не е дека не е свесен?
Да да, свесен е, не е дехидриран, пролив плус имаше од алмацинот, прво тоа пиеше дури незаевме дека има бронхитис.
@lackygirl , те гушкам. Издржете, сме поминале, мислам трауми имам од тоа давањето инфузии и лек венски. Друга тема, дали некогаш ова мое дете ќе заврши со качување на највисоко место низ куќа, криење во најтесно место итн итн. Веќе ни енергија, ни сила имам, а тек не чека период кај што ќе сме повеќе дома, место во парк.
да помиува побрзо. Немој грижи да си ставаш за џабе, да мајки сме секогаш ке мислиме сме можеле подобро, ама не е се во наши раце, си направила се што требало. Сега гушкај бебе и се ке биде во ред.
Луѓе си немав работа и пуштив една серија на Нетфликс, Мејд…како се изнаплакав, како јас да бев на местото на мајката, жими се грутка имам на грлово. Фантастична серија, ако ја немате гледано трк да ја гледате. Се работи за сингл мајка која бега од насилна врска и е без никаква подршка од никој, ама се бори со сите сили да преживее. Од изборите си патиме точно, ама кога касно ќе сфатиш каков избор си направил…на крај за жал децата ги сносуваат сите последици. Жената лавовски се бореше со сите ама за жал повеќето не успеваат во борбата за живот далеку од своите насилници. Многу тешка серија, барем мене ми беше, ептен некако за срце ме фати. Друго, правам то до листа за до НГ. Дали ќе успеам да завршам се, ќе видиме, ама се надевам. Некако како да тапкам во место со животот се осеќам, ептен заглавено, се надевам ќе се смени нешто скоро оти вака не бива. Сакам да почнам да вежбам, како да се натерам мајки и кога? Дали вежбате, што, како?
Стално ве читам, а немам храброст да пишам. Сѐ си мислам дека ако почнам, нема да можам да застанам со пишување. Душава ми се врати на место малце од малце… мислам дека Господ ми ги мести работиве детево да спие цела ноќ, да не е проблематичен и сл. пошо толку се измачивме цела година... Од мојата патолошка и немрдање од кревет 4 месеци, после пораѓај, подврзано јазиче, па цицање/ нецицање, па од премор на мм му се лизна од раце, па систини, па молзење да не го изгубам млекото и мојата неуспешна доеничка приказна, па купување пумпи, па хендс фри пумпи само за да пие мајчино… низ сето ова на професионален план остварив многу врвови. Сакам да кажам само фала ти Господе што ме направи толку силна. Низ целиов процес моите толку ми се најдоа… и со помагање, готвење, причувување кога треба… Сфатив дека ми фали мм, тука е до мене, не смеам да се пожалам колку е пожртуван татко, колку ми помага, меѓутоа ми фали… Свеко и свеки ги нема да се појават да прашаат за детево, буквално 7,5 месеци направи, го немаат водено 4,4,5 скоро. Како може да не сакаат да го видат единствениот внук? Како не ги копка да го видат? Да му се радуваат? Сето ова толку му тежи на мм, не покажува, но гледам дека не му е сеедно. Колку моите се вклучени, толку неговите не се… како капак па уште сплетки прават.
Леле серијава ја гледав кога ќерката ми беше иста возраст со девојчето во серијата. Тогаш како сум плачела, мислам дека морав тогаш сама на себе да признаам дека раѓањето дете ме разлигавило. Никогаш претходно не сум се осеќала така. Тешко е за гледање како мајка, ама прекрасна серија.
Ја почнав пред некој месец ама не можев да ја издржам, премногу мачна ми беше, душата ме стегна уште на првата епизода.
Да многу е тешка за гледање, посебно зошто ептем сите токсични во животот на мајката, само една особа имаше што е добра за неа и таа не можеше да го види тоа, најчесто е така со луѓето што живеат во вакви средини, не се осеќат доволно заслужни некој да се понаша убаво со нив. Ама и мотивирачка е ептен, што се може една мајка за детето. Недела ден за средување, јас цел ден на шетање, дома бомба, си пијам кафе и се релаксирам додека мали спие, ќе средувам некој друг ден, ме мрзи денес.