Аии бе и твоето порасна бе Нека и е најсреќен роденденот. Да е жива , здрава и исполнета со сите убавини на светов. Да ве смее и радува без престан. Да ви е најголема гордост и ѕвезда водилка
16 месеца скоро исто дека заспива рано и е комиран до сабајле, со маж ми гледаме слики видеа во 10-11 пред ние да легнеме
@Feniksgirl Среќен нека и е роденденот! да е жива и здрава и само радост да ви носи на темата, 13 години сум со маж ми, од кои 5 во брак и 8 во врска, од тоа што и како испаднало во животот сум задоволна, јас сум растена од баба и дедо, моите починаа кога имав 10 години, немам ни брат ни сестра, ме растеа и школуваа со минимални пензии, завршив факултет и магистрирав и се вработив по струка на време, многу беше долг патот за да чекам се што треба да оствариме па да имаме деца, ние почнавме од дете прво на 29 ја родив првата ќерка, втората на скоро 33 сега, па купивме и стан и кола. кога се роди првата ќерка и се вратив на работа сфатив дека со тоа темпо никогаш нема да имам време за неа, постојано се разболуваше и немаше кој да ја чува, дадов отказ и си отворив моја канцеларија, маж ми исто има негов бизнис и плус работи, јас сум за тоа дека секогаш може подобро и дека допрва сме млади и ќе ствараме, не се каам за ништо, секогаш сакав да бидам помлада мајка, не сметам дека децата се пречка за било што во животот, ниту за кариера ниту за било што друго, со подршка од маж ми јас и спортувам и искачам и се правам скоро како пред да родам, нормално они се приоритет и се водам по нив, ама има време за се. на тема трето дете некако деновиве си го гледам бебево и не можам да се помирам дека ќе порасне и дека веќе нема да имам пак новороденче, па некако си викам може и трето ама не знам дали сме толку финански моќни и со помош малце тешко ... како и да е да се живи и здрави девојкиве па ќе видиме животот шо ќе донесе допрва
Еее да е среќна и здрава! Среќен прв роденден ние делиме исти ден, ние денес 5месеци вие 12 како поминавте за роденденот пошто пиша сте го прославилееее
Кога го отворив пп бевме во постапка нс инсеминсција и не чекаше ивф и во тој период само желба и надеж имав дека се ќе биде океј и од таму и никот
За годиниве... Јас имам зборено дека сум млада мајка.. Од 18 години почнав да работам, напоредно идев и на факултет. Со мм бебево бидна од прва.. Ама буквално од прва дури се чудев како до толку сме го погодиле денот. Мм има супер работа,имаме коли двајцата, јас за жал останав без работа ради паталошката така испадна се... Некогаш ми е многу тешко со бебка, си викам што ми требаше вака рано( не ме судете тоа се чувства во тешки моменти) Блиску сме да собереме пари за стан , мислам дека конечно кога ќе си живеам на некое подруго место без свекор и свекрва ќе ми биде некако по океј. Секој период си има свои предизвици, тоа е факт. Можеби да почекав уште малце ќе стекнев некои поголеми искуства, подобра кариера и слично. Ама ете, господ ми подари едно мало човече за кое и двајцата ќе се бориме до крај Ништо не доаѓа преку ноќ, со труд ќе постигнеме се Кога ќе порасне малку бебка ќе си барам работа. Јас сум премногу друштвена личност, со секој си наоѓам убав муабет. Народен тип што викаат. Седењево дома ме утепува, ја изнесувам само у двор зашто ми е страв да ја возам сама. Никако да се нафатам и не знам како да го тргнам тој страв да тргнам со неа. Се мислам ќе падне ќе се случи нешто. Кај што живеам, немам кај да шетам. Не е за шетање убаво ич, среќа па имам голем двор и таму ја изнесувам цело време. Сабота и недела идеме у парк, а сега сум кај моите ќе се изнашетаме Сега си мислам само како раат си спие мм, моево ѕверче отвара очи гледа дека сум тука и продолжува А да, и за раче се научивме да се држиме кога спие така да замислете како ми е сабајле кога станувам како робот укочена. Ајде битно она да си спие @Feniksgirl happy birthdayyy
Jas se omaziv na 28, na 29 rodiv i ne se kaam voopsto sto ne rodiv porano. Mislam deka si go rodiv sin mi vo pravo vreme. Za kariera mozam da kazam ok e ne mi e rabota od sonistata ama za taa pa nemam par. Kniska haha . 1va smena e samo , menadzerska pozicija plata ke recam malku nad prosecna no ne me ispolnuva kojznae kolku so ogled na toa sto sum magistar, maz ima firma pa okej sme so finansii . Pred da se omazam se iznasetav taka da epten spremna vlegov vo bracni vodi i ne mi fali iskacanje , nekad babite i dedovcite izleguvaat vo presret za cuvanje, vtoro bebe uste neznam dali sakam , nejkam da bide sam sinko no od druga strana jas sum edinka i uzivam vo benefitite sto gi imam i sekogas sum gi imala , ke razmislam nekoja godina pa ke odlucam zasto maz mi e izgoren za uste edno bebe☺️☺️☺️
Ех темава, јас се зедов на 30, и родив на 31. Не брзав сакав да најдам добар човек и најважно добар татко. И мислам дека тоа ми е успехот. Од 15 год се знаеме, ни се разделија патиштата но пак се споивме после 10 год. Не најдов друг човек како него. И сами све создадовме. Сега сакаам само да уживам во животот и да прошетаме заедно со бебе. Немам план за друго веднаш, но сакам да се спремам физички и психички за уште една последна борба , што вика феникс сестрами ми е најголема поддршка и сакам моето дете да има таква личност во животот. Двете со сестрами на исти години родивме, мајками исто на толку не родила едно по друго. Мислам дека е касно ... во смисла би сакала да имам повеќе години да уживам со децата и да дочекам внуци. Колку повеќе чекаме тоа се намалува, зошто животот е мн стресен со тоа и животниот век на луѓето краток. Секој ден се молам мајками да има долг живот и да види уште убавини од нас. И секој ден се молам и мм да има долг живот и да не бидам сама, незнам може не размислуваат тие што се со двајца родители тоа, јас дека мајками сама па некако мн имам страв да останам сама и моите деца да растат без таа љубов како јас. Ете си кажавме мислите. Добра ноќ
Ме разнежни. Морав да ти пишам дека за истото се молам и често размислувам. И татко ми и маж ми да проживеат уште долго. Несакам никого да изгубам повеќе.
Е заради ова најмногу, баш убаво го кажа Уште од дете го мислам ова и затоа сакав да имам деца што порано, ама тогаш и не знаев каков е животот. Животна желба да бидам teacher. Дедо ми и баба ми беа учителка и професор, па од нив изгорена да ги следам стапките нивни. Башка од мало место, дедо ми почитуван како претседател на држава да е. Сакав така да ме почитуваат моите ученици. Од 8 години го мислам тоа, еден куп луѓе се обидуваа да ме предомислат, особено кога стана бум со технологија и беше паметно да станеш нешто ИТ, јас не. И си ја истерав желбата. И дипломирав. И дојде ред да работам. И почнав прво во приватно, уживав најмногу на свет, ама на 23 години кога уште многу блиски не работеа, или работеа од сабајле и после си пиеја кафиња, јас работев од 3 до 9. Ајде тоа ќе жрвуваш, ама после сфаќаш дека едвај заработуваш да почнеш да живееш со дечко ти, да не си веќе со цимерки. И на крај си викаш ајде државно, така работеа баба ми и дедо ми, и сфаќаш дека цврц, не одат така работите а годините поминуваат ли поминуваат. Ги обожавам моите што ме поддржуваа во секој чекор, ама и малку сум и лута што не седнаа да ми објаснат дека тоа што го имаа баба ми и дедо ми моментално во нашава скапана држава не можеш да го имаш во образовниот систем. Малце отидов во друга тема, ама се спојува со тоа како уствари еден куп други фактори влијаат на чекорот имање дете. А само од тоа враќање нема. Еве сега не работам како teacher ама имам океј работа. И се стремам кон тоа да најдам начин да си го работам сонот и мислам дека ќе најдам. Ама не можам да се вратам да имам дете порано за да можам што повеќе време да поминам со него. Затоа ова ќе ми биде најголемата лекција за ќерка ми, остави професии, работи, штедење, и сл. Ако сакаш фамилија млада, создади ја, ако сакаш да шеташ секаде млада, шетај. Што и да сакаш направи го тогаш кога ќе го посакаш, не чекај секогаш заради некои "изговори" што не вредат затоа што животот не чека
За години на добивање дете, не се каам ни за ден порано што не сме решиле и сме ја добиле ќерка ми. На 32 родив, веќе сум 33, маж ми 36 и сметам дека сите бубачки ми излегле од глава и со маж ми доволно безгрижно сме шетале, излегувале, одмарале. Пред да се земеме живеевме заедно во наш стан стекнат со многу работа и 0 финансии од други и во таа равенка нигде не гледав бебе. Побогу по 14саата сум работела уште бебе ми фалеше Кога се стабилизиравме почнавме да шетаме и таму бебе не ми се вклопуваше па ич. Кога дојде моментот не се случи на прва ама со проактивност ги средивме пречките релативно брзо. Ама знаев дека маж ми е тој со кој сакам да имам деца, што е многу побитно од годините според мене. Ако си го нашол правиот човек помалку е битно дали е на 27 или 37. А дека ќе имаме повеќе/помалку време со децата не е гаранција ништо. На 33 сум многу свесна какви одлуки носам за детето и знам да застанам зад нив, не ми треба солење памет, не ме интересира други како си ги гледаат децата па да ми влијае на моите одлуки. Како помала може повеќе ќе сум се подзамислела. За второ и јас имам сестра што ми е најдобра другарка и вечна поддршка и жал ми е ќерка ми да е сама на светов ама сами ја чуваме и е претешко на моменти, не се само финансиите пресудни.
Убава тема сте начнале Јас се омажив на 27, и тогаш и родив. Со мм пред тоа бевме во врска 9год од кои 5год живеевме заедно, си го реновиравме станот, се шетавме, работевме. Кога се осетивме доволно стабилни финансиски, решивме да правиме бебе и синко бидна од прва, не изненади хахаха. Мислев дека ќе биде процес што трае, во блиска околина тогаш имав 2-3 парови што со години се обидуваа. На почетокот бевме исплашени, ама супер се најдовме кога се роди синко. И мене ми беше таман нашето семејство од 3ца, долги години не ни помислував на второ, т.е. решена бев дека ќе останеме само со синко. Ама ми требаа 5.5год за да го сменам мислењето и да посакам пак бебче. Па еве не сега со бебка се нишкаме додека бато е на школо. Не мислам дека пропуштив нешто, ниту пред синко, ниту пред да ја родам бебка. Баш напротив, многу сум среќна и задоволна што имавме цели 6.5 години на само со синко, да си уживаме со мм во родителството, и да му се посветиме максимално на големиот. Затоа што апсолутно нема споредба со едно и со две деца. Да не заборавам, дојдов да честитам роденден на девојката на Феникс, нека е жива и здрава, голема да расне
Жива и здрава нека ви е Феникс Да си прославите уште премногу родендени заедно, во радост, здравје и љубов.
Жива и здрава, да расте безгрижно со родители. Кога помина времето, ни пораснаа бебушките. И ќе кажам браво за мама, да се издржи првата година е успех за нас мајките. Те имам читано претходно секогаш и во секое време одговараше на секоја членка. Нека ни се здрави и живи само.