Да не те испашив јас последна со неспиењето? За мене лично полесно станува. На почетокот се во раце беше, сега веќе не е. Си спиеше, ама периоди се, заби растат, скокови во развој, им се случуваат толку работи во главчето и нормално е. Ама поминува, и тоа колку брзо поминува. А за сама ич да не се секираш, ќе видиш дека ти најубаво ќе се справуваш со бебето и не ти треба никој всушност. Хормони ќе се средат, ќе се увериш ти во твојот мајчински инстинкт, ќе си застанеш цврсто на нозе и ќе немаш гајле. Поминува климавиот период и се си доаѓа на место. Ние сите тука сме за поддршка.
Uf dobra ste so pola saat. Vceratocno 3 saati ja zaspivav me pobudale. A i se spiese ne deka ne ama izvodese. Nekako mn naglo mi menuva naviki. Do skoro so 1 spienje denski zaspivase kako topce nakqj 7 a so 2 mozese dokaj 10 da izdrzi. Sega naglo kako preku nok so 1 densko spienje me dribla dokaj 10. Pak gledam skokovi vo razvoj spomnuvate a na 17-18m ima ? Denes od sto kasla ic nemozese da pospie nekoj pola saat edvaj i posle se rasoni se razugra pa na gosti bevme si poigra kaj tetka i malku i eve sega zaspiva. Gledam veke gotova e mislam deka e dovolno premorena i nema da mi pravi kako vcera. Samo da ne kasla mn vecerva. Preku den tecisi i voopsto ne kasla samo koga spie. I golemono potkasluva i mm i toa mnogu me pobudalea. Jas nemam vreme da klapnam Aj neka zaspie mu vetiv na sinko kino deka ke pravime. Mi e zal pak go ispokarav denes ne deka ne zasluzi ama pak mi e zal. Ajde utre da mi pomine denot bez vikanje samo, nervozna sum nesto mnogu najverojatno i deka dobiv denes @vitamina izdrzi ke pomine i toj period se ke si dojde na mesto. Kaj site razlicno mene so prvoto mi bese mnogu tesko na pocetok a so vtorovo na pocetok uzivav moze deka bese mn mirno bebe sega mi e potesko dosta ama pak polesno podnesuvam otkolku ao prvoto samo koga bev. Najverojatno navika e vo prasanje
Aufff jas zivci nemam vekje kolku vikam se deram na momenti kako nezdrava, samo nie se slusame vo zgradava, ama od koza me vadi sin mi znaci na momenti e ne podnosliv, od glupost vo glupost vleguva i zaedno so malata ne znaat ic da si igraat i samo ja buta da padne i gi zema igrackite ne i dava da vleguva vo soba, a ona kutrata samo po nego odi i sednuva do nego koga toj si igra so kolicki gi zema i ona i toj ne i gi dava pa ja tepa i vika i moram da mu vikam nemu pa jas ama toa e po 100 pati na den od ednas ko ni ednas ne fakja um i ne me slusa ic Toa e sekojden kaj nas taka i ova vreme navecer sum koo drogirana cela za nikade sekoe kovce me boli polovina noze glava umorna do nemaj kade iiiii gotova sum i jas pagjam pred niv za spienje.... Aj da potporasne i malava i za 1-2 god mislam kje bide po lesno
Мислам дека да не е форумов со сите совети и сите искуства пред се човек да се утеши дека не е сам не знам што ќе правев. Јас уживам со бебето, си се галиме, си зборуваме, си се гушкаме и тоа е најважното. Од кога се роди сум пресреќна што го имам и што постои во мојот живот. Се се промени навистина но пред се на добро. Милина ми е кога ќе го земам.. па тој бебешки мирис па тие очиња... се тоа е најпрекрасно на свет. Но ете.. има периоди. Ваљда и моите хормони се во прашање што се плашам да останам сама.. се плашам од ноќта. Знам налудничаво е ама ете кога се темни ми се стемне пред очи, знам дека ќе плачам за сон а и тоа кутрото плаче се тегне па не е лесно а и на никого не било ниту одмининало. Па болките се тука.. психички, физички се нешто боли, па плачки, па тешкотии итн итн знам дека нит сум прва нит последна.. ама самиот момент си носи своето. Па кога ќе ме погледне ми се чини цел свет ми е розов абе НАЈУБАВ НА СВЕТ. Плачки смешки и се другото што си го носи периодов.. поминува времето а со тоа и привикнувањето и навиките а пред се напиот нов свет.. Знам ќе помине ама во самиот момент е така како што е. Ви благодарам на сите.. барем знаеме.. не сме сами.. што не било а не поминало. Се на се некогаш се тешам самата себе си се гурам на нагоре и така.. а некогаш па запаѓам а и психава си ја терам на надолу.. и се така во круг. Живот..
@vitamina te citav vo Trudnicki kako gi ohrabruvase site,smireno pisuvase za momentot koj edvaj go cekas ,da se rodi tvoeto sinceSega ovie momenti na strav kako sto ti pisaa site se normalni i ke pominat.Site go iskusivme toa.i kako sto pisa edna majka ke ti stane rutina se i posle nikon osven mt nema da ti e potreben.e sega da pomine samo periodot na priviknuvanje,da se smirat hormonite malku ,da pomine toj period na strav i neizvesnost(jas koga ostanav sama po cel den so bebe kacuvav pritisok 160/100,a sega znam deka toa bese od panika i strav). Ama pomina i toa,sega sme super.Imame nekoj red za spienje,jadenje....polesno e. Nie sme tuka bar za muabet i soveti vo sekoe vreme.Uzivaj
Од хормоните, ајде ке дојдат на место па ке со речеш тоа не бев јас Ајде бар ти си најведра, најпозитивна на форумов.. на човек мерак да му е да чита твои постови Нема мајка која не се снашла со детето, дури и на оние кои им се погодиле побрлви деца супер им оди. Гушкај го тоа мало човече, времето ке ти летне со него.. Башка зимава не утепува, да стопли надвор уживанција ке биде.. прошетки едно друго за мерак. Ти не беше од Мк уствари нели? На ладно или топло место си?
Фала мариз. Сега ме засрами . Англија сум, ама моментално со снегче сме провејува по малку а инаку е топло претежно и облачно. Чекам да се потстопли од другава недела па малку да се шетнеме низ маало колку воздух да не фати а и докторите препорачуваат. 3 та недела почнавме ќе издржиме знам .. Морам да се извлечам од стравовите и депресијата и да продолжам со него и животот. Јас сум среќна, многу сум среќна што го имам .. но хормоните ми се крш, ми е страв, не знам зошто ете не сум била таква но ете хормони биле кажуваат па затоа и стравовите најверојатно . Од турбо период заборавив да си направам слики со беба, утре ќе закачам една фотосесија и ќе се просредам ко човек .. обожавам да разгледувам албуми и да се присеќам на времињата .
@vitamina , тешко е ужасно првиот период, посебно затоа што си сама таму. Знам јас со каков страв го испраќав мм на работа и со какво нетрпение го дочекував Мислев којзнае што ќе се деси за тие 8 саати додека е на работа. Сирот, на пауза многи често дома доаѓаше кога ќе ме видеше цела исплашена. Па уште па ако се погодеше настинат или запче да вади....ауууууу, стравови, што да ти кажам. И нормално е се тоа, мене до ден денес некогаш ме фаќа страв за некои работи, дека сами сме овде, нема кој да не замени мене или мм, и затоа. Ама поминува се. Стварно е тежок почетокот, додека фати бебето ритам, па и ти со него......само смирено, релаксирано. Зашто се осеќа тоа мало човече Да ве прашам нешто, мајки. Навечер кога се будат малите, одма се будите и вие? Од кога е роден малиот, цело време мм прв се буди ако заплаче, мене топ не ме буди Е сега, за 10 дена една ноќ ќе бидам сама дома, мм има некој kick-off на работа, ќе ги носат тука во близина на градот, ама ќе преспиваат таму. За тешко, нема да ми биде тешко, ќе се снајдеме со прцулов, туку ми е страв навечер, ако заплаче, нема да го чујам т.е. ќе го чујам ако веќе заоѓа од плачење Совет некој? Се мислам некако да останам будна, ама па и онака сум преморена, тешко изводливо ми се гледа тоа
Да улетам само за утеха. Обично во темата: Предизвици што ги носи мајчинството се тешевме. На почеток е нормален стравот. Значи породена со царски,со нападите од газата што ја имав во мене,па операцијата,пак се сама околу бебето правев. Не давав никој ништо да чепне. Ама сакав да има човек дома. Да биде само присутен. Само така бев психички мирна. Кој не бил сам со бебе со денови не знае што зборувам. Друго е кога си сам од утро до поручек. Вака сега враќајки си филм наназад,кога беше многу мал најмногу се плашeв. Дури кога спиеше ми беше страв да се избањам. Што ако се засркне? Сам во креветче са спие? Ѕиркав дали дише. Од поголемите стравови беше помислата што ако каче температура а не осетам? Не ме бива за тешење и затоа ке кажам. Не мајки не минат стравовите,идат нови, па нови...ама ние се челичиме Не се плашете да признаете за своите стравови,не се срамете де,сите ги имаме.
Jas pred da se razbudi se budam, a kamoli da mrdne. Nema sansi da se rasplace moevo zs odma go zemam, ili cucla mu stavam, zavisi za sto e raspolozen. Ama da ne se razbudam ?! nema sansi - toa nikad mislam nema da se desi. Edna drugarka, isto majka na malo bebe mi vika " da si go navijam alarmot za vecer da ne ne' se razbudam za detevo " haha mene mi e cudno, ama eve kako sto velis tezok son imas. Jas ko zajak spijam Navijaj si i ti alarm
Некогаш се будам веднаш а некогаш многу тешко Така еднаш кога спиеше со нас не ја имав слушнато дека станала ми падна од креветот Абе ми се идеше да се убијам колку ми беше мака Сеуште чуствувам вина И јас се плашам кога сум сама,за преку ден се снаоѓам ама за навечер ми е страшно Се ке издржам само за спиењето ми е лошо,и никогаш не ја земам на спална без мм да е дома
Е, со големата што ли сѐ не собиравме- филис коњчиња, мочковци, Little petshops, која ли беше едицијата со коњи... сум и ги заборавила имињата на сите, битно дома имаме над 100 такви збираници со капитал од над 10.000,00 денари! Се надевам барем дека на Магде ќе и се допаднат па да ги "изамортизираме"
Фала ви мајки на поддршката Останува само да се надевам дека нема да се разбуди таа вечер Маана ми е, тоа е, од секогаш многу цврсто спијам, па од кога е роден малиот посебно, дека уморна, уште поцврсто спијам. Една вечер е, ништо нема да ни стане и на двајцата
Не знам како ви било вам но јас не можам да легнам и да спијам мирно кога оно спие. Не можам и не можам колку и да сакам а и маж ми исто. Па како псоледица на тоа ноките ги минував одејки низ собите и чистејки првите дена. Последица, можен тромб на нозе. Се маткав по болници.. Многу сум наплашена, се наплашив од целиот тој период, таа прва недела ми беше хорор во права смисла на збор. А никој претходно не ми кажа дека треба да одмарам, наместо тоа јас се форсирав 24 / 7 за да накрај завршам со можен тромб на итна и 300 игли во мене. Сега друг ми е паметот. Ама пак да се опуштам да спијам нема шанси. Не можам.
Of @vitamina ako si ti na slikava so maleckovo,samo so nea neka ti se topli srceto. Znaes deka si stvorila malecko sustestvo koe zavisi od tebe,ceka da go slusne tvojot glas,da gi vidi tvoite oci,da go oseti tvojot topol dopir... Normalna e situacijata vo koja si,site sme pominale,i kaj mene bese strasno,duri i bespotrebno nosenje po doktori a dete zdravo-pravo. No,jas ne se sramam toa da go kazam,toa e MAJKA,nejzinata griza za svoeto cedo. I stravot ke pomine so tek na vreme,koga ke osetis deka postoi nekoj sto TI treba da go cuvas. Zaboravas na se pa i na strav. 3meseci pominuvam potpolno sama i den i nokj,i bolesti i strasni traumi,se pominav. No,ne se otkazav. Naprotiv,sekoj den dobivam poveke i poveke sila da uspeam. Raduvaj se na sekoe utro,sekoj den i sekoja vecer za toa sto go imas do tebe. Edinstveno,samo cedoto ti dava hrabrost,sila,ljubov da pomines preku site prepreki. Ne znam za vas,ama jas spijam kako zajak. 5min spijam,eden cas sum budna. Nema sansi da ne se razbudam ako dete mrdne so maloto prste,a ne pa da place. Imam mnogu lesen son. A vo posledno vreme,spijam premnogu malku,znam deka ne e dovolno,nekoi si edvaj 5c,i ne sum umorna,uspevam da funkcioniram. Majki,toa sme site nie ovde,kako mine vreme taka problemite si se nagolemuvaat,no samo taka ke go pronajdeme svetloto za izlez od tunelot. A tunelot e mnooogu dolg.
Срце бе Да спиете на смени со сопругот? Барем колку толку да одморите, треба да имате енергија за малото. Ќе помине стравот со тек на време, нема така да остане. Барем тој големиот страв ќе го снема, ќе останат повремени стравови за ова или она што ќе се случува, ама тоа е родителство нели Се ќе си дојде на место. Дајте си време еден на друг, ќе се средат работите.