Добро велиш барем имаме време за да се органзираме, јунскиот многу доцна го објавуваат и сме хаос. А распоредиве се полоши и полоши и секако 1 рок се.
Aко си ги учела колоквиумите, патофиза се спрема за 7-10 дена перфектно, со оглед на тоа што повеќе од половина од материјалот е ист со колоквиумите. Микро бара повеќе време од патофиза, не е тешко, ама посложено е во однос на патофиза, 2 недели би рекла дека се доволни. Да.
Мене микро 1 па ми беше прелесно, 4 дена учев онака лабаво и 2 плус турбо учев за да доучам детали и положив. Некако и малку материјал беше, мислам дека брзо се учи, максимум 1 недела, толку би издвоила ја за предметов ама сите сме различни, нешто ни оди лесно, нешто потешко, сама ќе видиш како го разбираш материјалот, па према тоа ќе си одвоиш дали ти е доста недела дена или повеќе.
Се оди, но можеби најдобро е во 6 година, во 5 се уште имаш предмети за слушање и полагање, а не ги признаваат доколку пример си ги слушал таму. Исто така, има и можност за клиничка пракса во Мичиген неколку месеци во 6 година, летен семестар.
Здраво, доколку има некој на форумов од 2019 генерација на општа медицина на УКИМ би сакала да го прашам дали памти со колку поени влегол последниот кандидат во приватна квота или истиот студент колку поени имал и кое место бил на ранг листата или пак доколку некој ги чува ранг листите ако би можел да ми ги прати во лп. Знам дека секоја година е различно и зависи од конкуренција, но би сакала да направам една статистика за изминативе години. Фала ви однапред.
Последниот во приватана беше со 91,8 или 91,9, ама примаа 300 студенти. Годинава примаат 200 и сигурно последниот ќе има над 91.
Ти благодарам, братучед ми има огромна желба да се запиши, има 93,47 поени од успех и малку е во тесно поради малата бројка на студенти кои ќе ги примаат оваа година, но се надевам дека конкуренцијата нема да е многу голема. Фала ти во секој случај.
Со 96 бодови оваа година на општа Скопје, колкави се шансите, макар последна во приватна квота ? Што мислите? Прашувам за другарка
Ќе влезеш но може да си во приватна. Кај нас последниот во државна 96-95 некаде имаше, тогаш во државна беа 130, а во приватна 170, бкупно 300 примаа
Sakam da vidam kako vie razmisluvate kolegi. 3 godina zavrsuvam sega, no 80% sum sigurna deka za 4ta nema da fatam uslov i kje moram da imam edna prazna plus godina sedejkji doma zaludno, chekajkji da polagam 2-3 ispiti za konecno da zapisham 4ta. Toa za mene znachi gubenje na stipendijata so koja sama si go plakjav fakultetot, 7g studiranje i diploma na 26godini (iskreno koga kje pomislam lugje na tie godini deca, semejstvo, a jas da nemam ni den raboten stazh, plata...). Doma nemame mnogu finansii i ne sakam da sum tovar, stipendijata mnogu mi olesnuvashe. Ovie 3 godini gledajkji kako se macham za edna 6ka, dodeka vo septemvri brkam uslovi, gledam nepravdi, vrski, mojata zhelba za medicina mnogu opadna i se pochesto sakam da go otkazham fakultetot i da rabotam so sredno. Od edna strana, znam 50% pat e pominat, od druga posle cel umor i stres dozhivean vekje ne sakam sebe vaka da se macham. Mislam deka mnogu vlozhiv, a malku dobiv samo zoshto visokite proseci se znae za kogo se rezervirani, no ova so gubenjeto godina 3ta za 4ta mi e kapak i vrv na se vo studiranjeto i totalna demotivacija. Vashe mislenje? Dali bi se otkazhale vo mojava situacija ili bi se borele do kraj?
Јас да сум на твое место не би се откажала првенствено за себе, а после за инает на тие врскаџии (мање битни у ситуацијава) а за таа година што ќе бидеш слободна пробај да работиш нешто привремено, макар во кафиќ, бутик, барем ќе си заштедиш пари за наредната односно 4та година. Во слободно време читај го материјалот за наредната година, биди во тек што, како се полага, на кој начин. Ја сум 2ра година и многу предмети ќе ми останат не положени со сигурност, плус биохемија сега ќе слушам, така да и мене ми се шансите минимални да на време фатам услов за 4та. Јас вака би си го организирала времето искрено. На крај краева и ние, а и тие што ќе завршат во рок ќе бидеме доктори, целата борба е после факултетов.
Никако откажување , ти си завршила голем дел од факултетот а тоа се предклиничките предмети кои според мене се каде каде потешки од тоа што следува. Не си фатила услов , ништо страшно особено ако е за 2-3 испити. Ако не фатиш услов , да си најдеш некоја привремена работа или нешто колку да си покриеш дел или целата сума од факултетот и да продолжиш. Многу од студентите не успеале да се запишат на ОМ (пример јас) иако имале огромна желба, така да тоа ти е бонус мотивација зошто да продолжиш. Врскаџии имало и ќе има , типичен пример јас добивам оценка 8 Имунологија што се окозив од учење додека колега кој што има роднина на институтот добива 9 без да знае basic работи , напротив треба да продолжиш и да им докажеш на тие врскаџии што вреди. Во однос на финансии, иста ситуација сме. Скоро никој во денешно време не е финансиски стабилен со сметки, кредити и други давачки. Но, јас си ускратив добар дел од работите што ги прават сите млади за да ги вложам во образованието. Можеби изгледа глупаво да излегуваш еднаш во 2 недели додека твои колеги шетаат секој ден или секој втор или секој ден да не пиеш кафе по кафиќи, но еден ден ти ќе бидеш таа што гордо ќе излезе со диплома и знаење од факултетот. Колку и да е стресно , напорно , демотивирачки и слично , размисли на позитивните страни и што ти се очекувањата од тебе во иднина. Мое мислење е никако откажување , никој не станал доктор преку ноќ и по лесен пат. Трнлив е патот но на крај коцките ќе се спојат и евентуално за се што си се нервирала ќе се претвори во успешна кариера.