Стрина ми и чичко ми неможеа да имаат деца 20 години, па сега чичко ми е 50 и некоја година и имаат синче - тоа го чекаа цел живот зошто да не се нафатат да имаат детенце. Потреби се само волја и желба годините не се важни, детенце како детенце ќе си порасне.
Има доста вакви примери, ма да колку е постара жената толку се помали шансите да забремени по природен пат, а последна шанса е додека не влезе во менопауза.
Некои се нафаќаат на таков чекор. И после толку години чекање не е воопшто важна возраста. Зет (од едната братучетка) имаше 40 години кога му се роди поголемото синче, а 42 кога му се роди помалото. И тој касно се запозна со братучетка ми. Во една прилика разговаравме јас и маж ми со него и он кажа дека се кае што чекал толку време за да се ожени и да има деца. Секој различно размислува.
Na 20 a sestra mi na 23 ah kolku sakav da sum mlada mamicka no ete zivot pusti borba so neplodnost 11 god i uste malku ke polnam 32 god i nemam seuste deca
На 21,се чудам од сегашен аспект на целата истрајност,посветеност,начинот на кој ме/не воспитала,останатите жртви покрај мајчинството што ги носи живеењето во заедница,и фактот што најубавите години(рана младост)ги посвети на мене и брат ми.Многу ја сакам,и да сум пола ко неа ке сум благодарна
Mene na 37, sestra mi 32. Jas kerka mi na 31 ☺ Celo vreme mislev mnogu kasno me rodile pa poradi toa i mene mi se vrati ☺Idealna vozrast e sekoja vozrast za dete