И карактерот на некој начин е генетски. Ретко од двајца мирни, тивки родители излегува бесно, тврдоглаво дете, и обратно. Некогаш треба да се запрашаме какви сме биле ние двајцата ко деца, и генерално какви сме ние по карактер и природа. Нашето дете не може многу да отстапува, псобено ако вложуваме во воспитување. Сепак гените се јака работа. Има родители мирни по природа кои не се посветуваат премногу на воспитувањето, па имаат кротки деца "од мајка воспитани".
Се сложувам со постов. Јас не сакам невоспитани деца. Леле, имаме едни пријатели што доаѓаат кај нас на гости со три деца, абе тие двете помали( имаат по две и три години) уште малку еднаш куќата да ми ја срушеа, а мајката си седи. Па јас ли да им викам. Абе ми шлапаа по сите огледала, ми тегнеа завеси, кабелот од климата, значи ужас, а родителите си свиркаат што се вели. Па сега како да не зборам какви се.Кога доаѓаат барем на гости, нели треба да бидат мирни, а не, некој ќе каже, ај деца се. Па ако се деца, ај хаос направи ми дома и јас цела вечер и дента после тоа ќе чистам само. И тоа доаѓаат и почесто, ама малку во последно време ги одбегнувам, само поради хаосот што ми го прават кога ќе дојдат. Јас сакам деца, но овие се крајно невоспитани, не знам какви биле родителите како мали, но претпоставувам дека биле истите.
Темпераментот и невоспитаноста се скрос различни работи. Детето можи да е темпераментно ама на гости само фрли му една играчка и ќе биди мирен. А можи има ситуација што дома им викаат не ова не она, а на гости смеат да прават што ќе им текне. Посебно ако имаат дома кожни гарнитури, некои кршливи работи и сл. Има и секакви родители. Ама на таа возраст - зависи најмногу од родителите. И ќе им укажиш ако треба влице на тие гости дека во последно време темпераментните деца се многу чести, или некој сличен коментар. Чисто да ги предупредиш. Све дискретно па нека му ја думаат. Јас имам темпераментно дете, ама да биди невоспитан или бесен било дома или на гости или било каде - не дозволувам. Ама ако треба на глава се местам дури не ме свати детето. Ееее има денешни родители ич нејќат мачење со децата. А што им е функцијата? Пробај следен пат дискретно искоментирај нешто во врска со децата - па нека се лутат.
Ја сум од оние што никогаш не знаеле како да заиграат дете нити па имале таква намера. Едниставно не ми иде да зборам бебешки, да се смешкам, да трчам по некое и такви работи. Цел живот сум научена на мир, тишина и ептен ми смета кога ќе треба да поминам некое време со нив. Немам ни желба за мое сопствено баш ради страв дека ќе биде палаво, вакво онакво.. Нејсе, да не должам, имате ли некој совет, како вие се справувате со нив? Не сакам до толку да ми сметаат и да бегам ко од ѓавол ама посилно е од мене..
I jas sum bila kako tebe, a I sega sum sto se odnesuva za tugji deca. Ne mozam da gi zabavljam I da se prenemagam, ama si imam svoe dete I na nego celo vreme mu zboram I si igram, sto za tugjo ne e taka. Ne se sekiraj, majcinskiot instinkt ke ti kaze