Колку често плачете и кои се најчесто причините? Плачам многу често.. Нема некои големи причини туку кога нешто не ми е по мерак или нечија постапка ќе ме пореди плачам за да си олеснам на душата..
Колку често плачете и кои се најчесто причините? офф ете оваа тема како за мене створена плачам и од радост и од тага....али најчесто плачам кога ке имам недоразбирања со дечкоми тоа многу ме погодва ко ке сакам да се изјаснам а он ништо несака да свати исто кога превисе трпам трпам па на крај ке се изнаплачам за све одеднаш најчесто ми олеснува после тоа....али некогаш и мие потешко
При една прилика му се жалев на едне другар, дека ми е преку глава мама да ме тера да јадам, да не ме оставаат на мира, татко ми да ми попова и бла бла бла... и тој ми го прати ова и ми рече гледај... го гледав и се изнаплакав... појќе не му се пожалив ни него нити на никој друг...т.е. да сум се жалела, но не така како што го правев тоа дотогаш :/.... иначе во контекст со темава... плачам кога гледам нејзини слики, кога гледам негови слики, плачам кога само тој може да ме утеши, а веќе не е тука плачам кога некој ќе спомне што беше, бидејќи знам што ми значеше/значи плачам на поезија,проза (ова ретко) плачам кога не ме веруваат...
Јас сум ти плачка голема плачам буквално на се значи голем емотивец сум,на филмови,за стари луге еве пр кога поминувам низ битпазар и кога ке ги видам сиротине бабички како мрзнат и продаваат толку ми е жал што одма ми се насолзуваат очите,и за се што буди емоции. А највеке плачам за мојата судбина и за татко ми кој умре пред 12 год
Стиховите од песните на Disturbed кои секогаш се посветени на послабите и оние кои што се згазени од општеството. Ваквите стихови уште кога прв пат ги слушнав открија нова страна во мене и разбудија едно трето око кај мене со кое го гледам целиот свет како воена зона каде што сите се бориме за повисока позиција, не внимавајќи кого газиме за да стигнеме до посакуваната позиција. Каде стигнало човештвото? Каде е хуманоста која е наша најголема предиспозиција преку што сме го и добиле името како суштествa, Humans. In Asylum (I live a lie) I let go now it's dragging me into your grave For Asylum (We live a lie) Overcome and the feeling that I won't get to join you in time This world is not fulfilling me The indulgence of our lives has cast a shadow on our world. Our devotion to our appetites betrayed us all. An apocalyptic plight. More destruction will unfold. Mother Earth will show her darker side and take her toll. It's just another way to die. There can be no other reason why. You know we should have seen it coming. Consequences we cannot deny will be revealed in time. Glaciers melt as we pollute the sky. A sign of devastation coming. We don't need another way to die. Can we repent in time? The Time bomb is ticking and no one is listening. Our future is fading. Is there any hope we'll survive? Still, we ravage the world that we love. And the millions cry out to be saved. Our endless maniacal appetite. Left us with another way to die. It's just another way to die. Can we repent in time? Come on Can't you just leave it alone It doesn't have any soul Just find a thing of your own And stop pretending to know As the countless numbers hunger for world wide renown All the pimping sons of plunder will roll up their sleeves All searching for the answers they don't even care to know As it's blown apart, hundreds thrown away Makes me question just what I believe Brothers torn apart, mindless drones enslaved Makes me search for an answer I don't want to know It's like a plague from below Killing all that I know One hundred voices the same Drench their sorrow in flame. This is the time, this is the place So we look for the future But there's not much love to go around Tell me why this is a land of confusion This is the world we live in And these are the hands we're given Use them and let's start trying To make it a place worth living in Kinda makes you wonder what;s the meaning of life...
Ах, колку се имам лигавено на видеово Па уште и кога ја викнав другарка ми и го покажав и и двете плачевме како не дај боже. Липаме, се дереме... На оној млад пар кој дечкото го смачкува кола, плачев како бебиште! И оттогаш цело време на тато: човек аман вози поспоро, ке направиш беља, а тато со 30 вози
Cношти гледав емисија за Kејти девојката која и го изгореа лицето со киселина,колку ми падна жал,колку убава девојка е,за тоа како поминува 14 месеци дома затоа што и е страв да не ја нападне некој,носи маски,нон стоп мора да води сметка за лицето,се расплакав кога првпат излезе на улица сама,престрашена беше,исто така и во шопингот сите кога ја гледаа Hависта греота,жалосно,но сепак таа пак е убава,има прекрасно срце Mислам сите ја знаеме приказната во Aнглија се случи... Spoiler
Денес прочитав дека пар од Англија бил уапсен под обвинение за силување едномесечно бебе!! Бебето преживеало срцев удар и има бројни внатрешни повреди :'( . Ме здроби психички веста. Има ли поголем ѕвер од човек? Бебе бре луѓе, штотуку родено бебе тоа да преживее. Е нема доволна казна за ова, нема... :'(
Ми доаѓаат солзи на очи на сцените од Се за љубов.Кога треба да се сретнат некои после долги години. Најчесто јас и татко ми си плачиме заедно,а мама ни се смее
Кога ќе помислам на луѓето кои немаат каде да спијат,кои немаат што да јадат т.е безомниците.Кога ќе помислам на сирачиња,кога ќе помислам на луѓето кои измачуваат невини животни и деца.Колку е суров светот
Кога гледам слики од оние дечињата од Африка, тоа најмногу... кога ќе се скарам со мајка мии.. за некоја ГЛУПОСТ и сл. ...
Кога ќе видам болно дете...кое уште не ја сфатило смислата на животот а веќе се бори со него. Дете кое пати заради раздвоеноста на родителите...
Сурови работи ми предизвикуваат солзи, суровоста на животот кон некои личности кои се борат за него. Суровоста на луѓето кон животните и кон самите себе, тоа ме натажува...