Млади лица кои се борат за живот.Кои имаат желба за живот,а судбината малку по малку им ја скратува таа привилегија
Насловов ме потсети на пред неколку години Имавме да правиме проект на тема за пороци, алкохол , дрога, пушење И во нашата група пишувавме за дрога, имавме едно писмо кое што го напишало некое девојче зависник од дрога за своите најблиски пред да се самоубие.Така беше жално напишано што немаше човек кој не заплаче кога го читавме. Тоа ми натера солзи. Уништените амбиции и промаршените цели ми тераат солзи ,но издржувам и пробувам да не плачам , гледам тоа да го поправам. Болката кај најблиските ме убива, некои тажни животни приказни (емисијата се за љубов нема шанси да ја гледам а да не заплачам поготво ако има средба помеѓу дете и родител што не се виделе незнам колку години) Филмовите знаат да ме расплачат,некои балади посебно ако ме потсетуваат на некој... и ако ми текне уште нешто ќе пишам
''Неколку дена по твоето заминување, сакав да верувам дека можам да продолжам да живеам онака како што тоа го правев секогаш.Но тоа не беше можно.Секогаш кога го гледав залезот на сонцето, мислев на тебе.Секогаш кога минував покрај телефонот горев од желба да ти се јавам.Дури и кога одев на едрење мислев само на тебе и на прекрасните мигови што ги поминавме заедно.Во длабочината на срцето знаев дека мојот живот веќе никогаш нема да биде ист.'' Ова го издвоив ми остави најголем впечаток кога ја читав Порака во шише.Тоа беше пред 2 години,но сеуште паметам како плачев знам бев на поседок в село , книгата е прекрасна , овие реченици од ова писмо ме расплакаа....исто и филмот кога го гледав заплакав. Може да се каже дека сум емотивна личност, но знам да се контролирам,ама кога сум во ПМС уште сум во пубертет и една минута плачам , една се смеам .
http://www.youtube.com/watch?v=1Akl3KUi6dA Страшно, навистина поучна кампања, но ви тера солзи во очите.
Нешта што ми тераат солзи во очи... кога читам некој тажен роман како на пример:" ПРОШЕТКА ЗА ПАМЕТЕЊЕ","ПРОЛЕТ ЗАД МОЈОТ ПРОЗОРЕЦ" МАЛЕЧКАТА ФЕДЕТА" и сите романи од Горјан Петрески кои ги обработуваваме како лектири во основно,кога гледам некој филм кој и да има и среќен или пак тажен крај јас секогаш имам солзи во очите. Некои песни кои ми пробудуваат стари спомени, некои изјави од личности кои многу страдале во животот. А некогаш па и од некоја x-причина
definitivno koga i da go gledam ovoj spot placam i toa ne placenje tuku rikanje paga postoi nekoj koj bi napravil se za ljubov.... http://www.youtube.com/watch?v=Hhm4USUe3ng
Gwen толку ме растревожи видеoво што не можам да се соземам, а исто и приказната за Бебето П, што било брутално убиено од родитлите...страшно...каде ли е љубовта во тиe луѓе, каде ли им е човечноста?!
Е навистина песнава секогаш кога ќе ја чујам ме расплакува. Еве и сега кога се потсетив на текстот кожата ми се наежи
Zao mi e i Jos uvjek sanjam da smo zajedno Znaci ovie 2 pesni koa ke gi slusnam placam i toa kako Prvata ja opisuva mojata prva ljubov (tazna) a vtorata mojata razdelba pred 7 godini so mojata drugarka-sestra
кога слушам балади од тоше..ми навираат солзи а особено још увјек сањам да смо заједно...и кога гледам ѓумуш..луѓе што ми е..речиси никогаш не плачам за филм.а особено за серии.ама со овој како да се соживувам..леле..не сум точна
Кога пеам а песната е моќна што напнувам жили и на нив се чита лириксот.... Преска ми се деси, затоа ми текна.
На филмови многу плачам ама на песни никогаш,за среќа Една од работите што би ги сменила кај мене е да сум помалку емотивна,ич нејкам да сум лигла ама некогаш неможам да се воздржам Многу ми е жал кога ке видам некои малечки сиромашни дечиња или возрасни сиромашни,луге што се способни за многу повеке ама ете,околностите ги довеле до бедна положба. Нешто што може најмногу да ме повреди и расплаче и тежок збор од личност што ја сакам.
На филмови многу ретко а единствена песна што ми тера солзи во очи е детската песничка Во светот на бајките Си се потсекам на детството и секогаш си плачам.
и јас многу често се растажувам гледајќи како овој свет во кој живееме е суров и нефер. многупати сум плачела за многу работи,многу сум емотивна и понекогаш неможам да се контролирам иако скоро сите ме познаваат како забавна и ведра личност. Многу работи ми навираат солзи во очите, а секогаш плачам на сцената од *Титаник* каде што Џек умира смрзнат во водата пред очите на Роуз тој умира а таа се обидува да го разбуди па со тежок глас му го спомнува името.... Потоа,додека читам љубовни приказни,ако се тажни - сочувствувам со ликовите,- неколку песни што ме потсетуваат на многу работи....емотивна сум и имам срце и разбирање за сите (а понекогаш ме нервира ова мое сочувствување -бидејќи се соживувам со нештата )