Што да правам што да чинам... темјанушките се сини , ми касни или така ми се чини!? Ххахахахахахахахаха
На почетокот на циклусот Т е околу 36.5 или пониска, а во моментот на овулација скока над 37, околу 37.2, 37.3 и останува висока до крајот на циклусот ако настане бременост. Ако не, паѓа пак на 36 и настапува менструација.
И јас минатиот месец на 15 сум запишала,арно ама овој месец на 11,12,13 имав само кафено на бришење и неколку капки на влошка исто кафенко Тест правев на 13 нормално негативен . Болки имам ама не како за добивање,некако чудни се и сега вртам триста филмови да не е рак да не ми оваа последна менструација . Абе ке си пукнам од нервоза . Не сакав да пишувам ама ете машко срце не издржа
Би било добро да се фатите за рака утре со Вереничка и да си напрајте тест... Не за друго, да не се мачите само да знаете на што сте ви посакувам || линии
Правев на 13 (по мое на 11требаше да ми дојде )негативен,не можам веке да се разочарувам немам толку влакна на глава колку негативни тестови што сум видела у мој живот
Леле едвај Ве дочитав,ви поминале плодните па после секс тука на пишување сите.. @Вереничка Вере извини се скинав од смеа за пипкањето,кујзнае трудна какви "захтеви" ке имаш,тешко на мажето твое,али хормоните убаво ти работат чим имаш желба за било какво задоволство,и земи направи тест,многу сакам да се израдуваме. @Elenota ,жал ми е мила,што те измачи вештерката со доцнењето но браво за ставот,нема откажување...Јас сум во четврток за недобивање,ама ни симптом ни бутур,пред неколку дена имав страшни болки во градите,во делот навнатре,првпат во животот,секогаш ме болат нанадвор(према рацете) но помина и таа болка.Недежите ми се 10% искрено,ама отрпнав некако.Ајде утре понеделнички нека ни тргне со бар еден позитивен шур чек
Dobar den zenicki bidete pozitivni sekogas , pa duri I posle negativen rezultat ,glavata gore Eve pominaa uste tri dena posle negativniot test a vesterkata ja nema znaci 5 dena docnenje ,uste ova mi se nemase deseno Ali toa e . Inaku sabajlevo prv pat mi potece krv od nos NZ sto mi se desava . Sepak ostanuva da si cekam , a test ne kupuvam koga go napraviv toj vo cetvrtokot si rekov e veke ne zimam
I da se nadovrzam , sekogas pred dobivanje gradite strasno me bolele , Sega neee, Sega me bolat bradavicite malku I mi se MN crveni I izrazeni. Ali ajde sepak da ne si se nadevam MN MN sepak da si ja cekam jas vesterkata
Драги мои, здраво. Многу ми е жал што гледам дека и по 6 месеци, голем дел од моите стари друшки уште се тука на темава. За жал, не се враќам да ви кажам дека сум трудна и дека цветаат рози во Рајот. Уште сум на истата мака и уште си доаѓам на себе од загубата. Да не навлегувам повторно во стари, болни рани, да ви кажам зошто „дојдов“. Изминативе месеци, еден од механизмите за справување со болката ми е пишувањето. И изминативе месеци како никогаш претходно ме иритираат непромислените коментари на луѓето кои не знаат со што живееме ние во овој свет, со што се справуваме секојдневно. „Ќе биде, опуштете се, купете си куче, сè ви е само блокада во главата, тоа што сте го изгубиле не било баш бебе, тоа било само фетус, олабавете се, купете од тој медот, леле трудна сум да видиш како му чукаше срценцето на бебето (притоа знае како му „чукаше“ на нашето)...“ Да не одолговлекувам, веќе некое време размислувам за една идеја. Би сакала да се направи една книга од приказни од поголем број жени со различни, болни искуства од оваа „област“. Прво, да има голем број од нив со среќен крај, success stories по тешки битки, за да се охрабри и добие надеж секоја онаа жена што ќе земе да ја прочита книгата, а го има истиот проблем. Второ, за да се крене свеста на поширока јавност за оваа битка за живот што сите ја водиме зад затворени врати, иако приказните би биле анонимни. Трето, за да им се објасни еднаш и засекогаш на сите оние плукни-залепи парови дека не помагаат кога ни солат памет со „абе ајде само опуштете се, ние ко од шала го направивме, се начукавме и завршивме работа“. Ги имам контактите да се погрижам зад книгата да застане добра издавачка куќа што целосно ќе го финансира проектот, ако се реализира добар „проект“. И знам дека на овој форум има голем број жени со разни приказни во ракав, и од оние со среќен крај и од оние другите. Мислам на секакви приказни: долгогодишна „неплодност“, необјаснива неплодност, спонтани абортуси, missed abortions, инсеминации, ИВФ, лични приказни, приватни искуства, сите да бидат приказни од Македонија, само од анонимни извори зашто знам дека 99% од нас не сакаат да зборуваат јавно за ова. Ве читав скоро две години и знам дека голем дел од вас знаат да најдат убави зборови за да го опишат ова што ни се случува. Уште сега можам да почнам да ги набројувам жените овде што знам дека имаат срцепарателни приказни, дури и дел од Труднички муабети што знаеме што имаат поминато за на крај да дојдат до бебенце. Јас веќе имам напишано 2-3 различни приказни од различни фази од сè што поминавме досега. Не мора да биде ништо професионално, не мора да биде на ниво на автор-автор, само нека биде од срце, искрено и фино прераскажано. Да биде емотивно и да има моќ да допре до тој што ќе чита. Може да е ептен кратка приказна од 300-500 зборови, може да е и подолга ако некој сака да каже нешто повеќе. Со оглед на тоа дека голем дел од нашите приказни во оние најопштите црти и се повторуваат, не мора секоја да го раскажува целиот свој трнлив пат, туку приказните може и да бидат за еден конкретен момент, ден, настан што оставил голем печат. Памтам имаше овде една приказна за другар на мажот што му рекол дека не ги поканиле на роденден оти гледале да има место за тие со деца, пример, памтам безброј приказни за спонтани, исплакани негативни тестови, ниски бети, префрлени зборови што погодуваат во срце. Дури и маж ми изрази желба да напише една приказна кога му ја кажав идејата. Можеби ќе има и друг маж што ќе изрази таква желба. Може да ми кажете прво дали има интерес. Дали има некоја од вас што би сакала нејзината приказна да се најде во ваква книга. Ако успееме да склопиме добар краен производ, овде заедно ќе го одбереме и насловот. Јас ќе отворам еден посебен мејл за оваа намена и секоја од вас може да си отвори анонимен мејл од кој ќе ми ја испрати својата приказна. Кажете ми прво што мислите за идејата... И мене сè уште ми е далечна ама сакам да направиме нешто за сите нас што ја водиме оваа борба и сакам оние што не ја водат барем делумно да разберат низ што поминуваме, какви жени борци има по светов и да знаат дека не ни треба ничие сожалување, туку почит и осет. Еве некои линкови чисто да доловам на какви приказни мислам: http://www.ringeraja.mk/statija/mislevme-deka-nikogash-nema-da-imame-dete_5164.html http://www.ringeraja.mk/statija/patot-do-dete_5138.html http://www.ringeraja.mk/statija/patot-do-dete_5146.html http://www.ringeraja.mk/statija/patot-do-dete_5154.html http://www.ringeraja.mk/statija/do-dr-koj-reche-deka-nikogash-nema-da-imam-dete_5128.html http://www.cosmopolitan.com/sex-love/news/a58918/husband-posts-facebook-infertility/
Site nie gi mrazime negativnite testovi milicka, no glavata gore I pozitivna misla samo Se ke bide ke vidis , site nie ke staneme mamicki , samo bez nervoza
Дај Боже, едвај чекам да ги видам веќе конечно тие два цртички, незнам колку би била радосна, тоа би бил најрадосниот ден силни сме и ќе успееме ❤️
Океј, ајде да почнеме од некаде. Со оглед на тоа дека првата замисла ми беше да се соберат 99 приказни, сега отворив мејл 99prikazni@gmail.com и секој што сака да напише приказна може да ја испрати на тој мејл. Да почнам прво да добивам материјали од вас, па ќе видиме како ќе оди и ќе се договараме „по пат“, се надевам дека ќе има приказни од повеќе области и дека нема да се повторуваат многу случките. Ако премногу се повторуваат работите, ќе ги одбереме тие што се најемотивни и најуникатни. Се мислам сега да отворам и една тема за оваа намена во рамки на темата Бременост овде на форумов, па таму ќе можеме подетално да дискутираме за ова без да ги оптоваруваме тие што нема да сакаат да пишуваат. Кој сака ќе може и таму директно да напише некоја приказна.