Ахаааммм и ја имам така слушнато ама бас поточно сакав да знам и јас го праевев тоа само 3 месеца ама после више немав волаа..и јас го имам тои пб...
2 години кревав нозе, се здрвив, првиот месец кога реков готово е и после секој однос станував и правец во купатило забременив. Треба да се олесни патот, ама на мислите. Но не е лесно признавам, и јас на крајот на краиштата мислев што ќе биде како ќе биде.
Дечки, кога ќе ви падне тешко на момент, разговарате ли со некој? Мене сега ми дојде ептен, вест што слушнав од другарка за свадба за бебе и во секунда болка некоја, се расплакав; и поради тоа што кај нас нејќе и од вина што ми доаѓаат такви завидливи мисли. И маж ми за првпат на темава ми се развика, демек не мора пред мене вака да правиш, и мене ми е тешко и сл. А со кого би разговарала? Јас сум мн емотивна, не можам да држам све во себе. Знам дека он чувствува грижа на совест за спермата ама Господ ми е сведок дека ниеднаш не сум алудирала или помислила на тоа кога разговараме, да го обвинам во себе макар. Ама зар треба од внимателност воопшто да не му спомнувам кога ми е така тешко? Охх...
Мене никој не ме разбираше, сите викаа ќе биде а во себе се сеќирале и они, мм, мама, свекрва ми, золва ми, сестеа ми... Затоа овде си споделував Инаку однадвор изгледав цврста и силна а во себе си знаев.
Како јас да го пишав истото. И јас сум цврста, насмеана пред луѓе. И демек рано е бе има време. Ама јас си знам како ми е.
Јас така сфатив дека и на мм не му е сеедно, а кога останав бремена како светот да се сврте наопаку, се сменија дури и лицата на мм, на мајка ми, на сестра ми, на сите, па и на мене.
Јас уште учам да држам само во себе ама ќе мора изгледа. Ќе се трудам од сега да не спомнувам веќе ништо пред никој, освен овде. Ваљда ќе излеземе сите посилни од ова.
А супер си бев со денови, недели може. Ете колку треба да те извади нешто од колосек. Налет. Се враќам пак во нормала од утре, вечерва ќе се тешам со чоколади и комедија.
Јас кога ми е тешко многу сакам да разговарам со некого ...ама неможам ...сите ми викаат има време ке биди млади сте не мисли на тоа ....а како да не мислам кога 2 години не можиме да имаме бебе а кај нас е се во ред. сите околу нас се со деца, толку ми е тешко но си чутам и кога сум сама си плачам. :'(
Zenicki moi eve me mene Naporna rabotna nedela pomina (ne deka preku vikend ne rabotam ama ajde, polabavo ke bide demek), doma status kvo i ponataka. Krevetot si se guska so pernicite a nie se tutkame sekoj vo svoe kjose... @Dear_Thing kolku sto tebe ti e tesko, mislam deka na mt duplo poveke, na nekoj nacin kaj nego e glavniot problem da receme. Jas spomenav deka so nikogo osven ovde ne sum razgovarala na ovaa tema, definitivno nema nitu da razgovaram vo idnina bidejki mi se sluci neprijatna situacija, od koja nemozam da se oporavam. Na kratko mm kazal na koleska deka mozebi sum bremena i mi docni (pricina za pocetokot na kavgite doma). Me sretnuva istata devojka, me guska i mi cestita. Ajde so lesno i samo neka raste miloto vo meseto. Mozes da zamislis?! Ja poglednav smrshteno i prasav molam? Ona labavo si povtori. Jas posle dva dena dobiv. Denes se vidov so istata devojka sosema slucajno i iskreno neznaev kako da izreagiram, ne bev podgotvena dali ke me prasa nesto ili kje si prekjuti. Ako prasase e tek togas kje dojdese do golemata kavga so mm koja za srekja ja izbegnavme pred nekoj den. Znaci nema da zucnam do momentot koga ke treba da recam, bremena sum! Do togas, dovolno mi e sto tuka se citam so vas. A i da ne zaboravam, site prijatelki sto gi imam tuka si imaat bebcinja, a jas im odam na gosti koga imam vreme, slusam slatki maki i si velam vo sebe, ajde i ti da ja imas istata naskoro. Muabetite ni se svedoa na spie ili ne, pocnale so cvrsta hrana ili ne, pa dali slatko da se dava do godinka ili ne itn. Nikoj ne me prasal kaj mene kako i koga. I podobro, neka si kjutat dodeka jas ne spomnam. Na nekoj nacin dovedena sum do iskusenie da im kazam, moze si vikam sovet nekoj pameten ke mi dadat kako sto, ama posle odi pa reci ne me prasuvaj ne mi se zbori za toa. Site sme zagrizeni, na nikoja od nas ne i e seedno, nitu na nasite sopruzi, vlozuvame napori, se borime sekoj den so istata misla, nekoj podolgo, nekoj pokratko vreme, a na kraj site go dobivame toa za sto se borime. Nie sme zeni, so nas nikoj ne izleguva na kraj, mislite deka edni jajnici, edna sperma ili edna matka kje mozat? Stavam kladba na NE dobra nokj na site!
Едино со маж ми зборувам коа ке ме фати криза. Знаат уште 2-3 другарки ептен блиски дека имаме проблем ама толку, ниту зборам дека ми е тешко, ништо. Пред другите сум секогаш позитивна колку и да се осекам down. Си го сватив здраво за готово тоа дека 80% од луѓето не ги интересира твојот проблем, другите 20% се срекни што го имаш. Е сеа у последно време мајка ми и свекрва ми ми се капак на се. Не знаат ништо, мислат се чуваме, па гњават дека ни е време, дека сакаат внуче. Пред некој ден дојде свекрва ми, дојде и мајка ми, па коа отворија една тема коа количка ке купела коа креветче ... на нероден Петко капа му скорија. Успеав и тогаш да останам со осмех на лице и реков само таман нас нејефтиното ни остана, релаксаторот. Инаку сите околу мене имаат бебиња или им се на пат, едвај 2-3 пријателки се немажени, па више напамет знам колку пари се количките, креветчињата, дубаните, облеката бебешка, колку месечно ке ми треба за памперс... И се тоа не ми е тешко, лесно го поднесувам, ама коа ке земат да си зборат дека од еден обид им се фатило, па коа ке земат да гњават што чекаме ние, дека имаме услови да изгледаме дете... е тогаш ми се качува притисокот, после дома следи тоа гњавење на маж ми, депресивни моменти кај двајцата...
Мене ми дојде преку глава @Dear_Thing Сега им велам на колегите, да имаме проблем и одиме по болници. И на колешките што ме замараат поправена сум била, издуена им потврдив, да и повеке ќе бидам. На хормонска терапија сум. Некако ми е нефер на целиот свет да го лажам дека се е во ред. Има многу парови со вакви проблеми. Повеке сакам нив да ги охрабрам. А што ке мислат другите, сериозно не ми е гајле. Само нека не ме замараат. Сепак моите дома најмалку знаат и не знам како да ги заштитам на друг начин, да не се разочаруват по секој неуспешен обид. Им реков, кога треба да сме среќни, сите заедно ќе прославуваме.
И кај мене е исто другарки сите трудни ,некои веќе породени а ние ништо .Пред неколку месеци мнг ми пагаше тешко . Не им љубоморам него стално се прашувам зошто кај нас е толку споро . Никако да се деси ... ама научив некако да не мислам на тоа, некако да се фокусирам на мене на мм и да си уживам во моменталната ситуација .Ако се нервирам ништо не добивам само нервози ,караници и изгубен ден кој сум можела да го искористам поинаку.Инаку не разговарам со другарки од ххх причини .Со мајка ми понекогаш .И со мм иако гледам дека и он е нестрплив. .Верувам дека ке биде наскоро... И од овој месец превземам акција за нашиот случај....Имајте убав ден ...*
Ах, завршил работа ама пусти мерак Не се кажува така одма, особено први месеци и дур не потврди доктор ама ете машки, некогаш не размислуваат во момент. Ве ставил двајцата во глупава ситуација. Али нема врска, не ни мислев јас на муабети со овој-оној, туку по неговата реакција вчера добив впечаток дека не треба ни пред него да се отварам кога ми е тешко зошто сум правела него да му биде потешко. Веројатно зошто се чувствува виновно. Сабајле прво отварање очи, ме гушка, знае дека не му требаше тоа вчера. Невр мајнд, одиме напред со нови сили.
Devojki denes samo sto kupiv test od onoj Self Clear go napraviv i izleze negativen i ete posle 1 saat mi dojdee lele svetot mi se prevrte mislam ufff kolku bilo tesko ova . Inaku aj ve molam za vase mislenje nie inace ne se obiduvame koj znae kolku vreme znaci 6 meseci probuvame megutoa si odam redovno na ginekolog i pap i vaginalno eho sto me ima gledano se e ok, e sega sakam da ve prasam sto mislite vie dali da pocnam da pravam ispituvanja. Inaku da zaboraviv da napomenam deka edns imam ostanato bremena pred 2 godini, no za zal morav da abortiram. i ete den denes nesaka a togas se fati kako od plukni zalepi.???