Јас си влегов во една непријатна ситуација сега брзо. Не ми иде паметот и не. Ме замоли едналичност да му позајмам пари. Јас му дадов без еден збор и останa тоа тајна. Личноста ме издрибла така убаво што ми кажа дека за неколку дена ќе има пари и ќе ми ги врати одма. Помина една недела ништо, две ништо и дојде до 3 месеци. Помеѓу овој период јас му ги побарав парите да ми ги врати. Дури се налути когa му спомнав такво нешто и дрско ми подвикна- Ќе ти ги вратам и ми спушти. После тоа повторно исто, како ништо дa не се случило. Се прави дека се е ок, нема срам. Се доведов до ситуација когa тие пари ми беа потребни лично мене. Сега не знам што да правам? Толку компликации и проблеми ќе излезат ако не ми ги врати парите. Во оган ме стави личноста. Главата да ме боли за свои пари еј....
Таа личност ако има маж, жена, родители, блиски луѓе, потруди се да дознаат дека ти е должна и дека веќе три месеци не ти ги враќа а тебе итно ти требаат. Направи драма. Може од срам кога ќе се расчуе ќе ти ги врати. Со ќутење и нервирање ништо не правиш.
Imam edno prasanje,dobiv rabota na Kajmanski ostrovi no kartata e premnogu skapa I kompanijata ne ja pokriva,kade mozam da najdam pari na zaem a da ne e banka,gledam po oglasi Ima lugje sto davaat ama ne mi e toa realno,nekoj sovet ili mislenje?
Od banka nemozam zosto ne sum vrabotena a I znaete kako e ovde I da saka nekoj da pomogne nemoze da so dozvoli zosto sepak zboruvam za 1500 evra
Мој совет е да побараш друга работа, не знам дали воопшто се исплати да работиш таму. Тебе ке ти требаат 2000+ евра, што не е мала сума.
Ти си знаеш, само внимавај да не е некоја превара, одиш на егзотичен остров, не можеш да се снајдеш баш лесно.
Сум позајмила.Но тоа не е за да се пофалам. Така сметав дека треба во тој момент. Сум подарила и не барав за возврат ништо. Сплет на околности и така решив-многу ми е полесно после тоа.Не ги ни мислам веќе.Доколку имам услови секако би позајмувала-секогаш
Не сакам да позајмувам... Еднаш од блиски чекав за голема сума на пари што требаше да ја вратат за месец време, година помина. А и не сакам да се замерувам со некој за пари. Така да подобро не.
Влегов во една многу чудна ситуација пред некое време. Живеам под кирија со сестра ми, студенти сме двете и во станов се доселивме пред два месеци. Наспроти нас живеат брачен пар од околу 40-45 години и пред околу еден месец ѕвона на врата мажот и ми вика " Дали можеш да ми позајмиш 100-150 денари ми требаат, ќе ви ги вратиме кога ќе земиме плата на крај од месецов?" Не знаев што да кажам искрено, реков да имам и му дадов. Останав со прашалници, како може да бара пари од студенти? Што ќе му завршат работа тие 100 150 денари? Помина месец ги нема вратено, не знам како да постапам... Не се ништо 150ден ама ме фаќа инает и тоа многу
Тропни им на врата, и исто како и тој што ти побарал смирено на заем, така ти ќе го побараш заемот кој си го дала.. назад.
Девојки, а како се справувате со оние кои константно ви бараат пари на заем? И тоа не за потреба, туку за луксуз.. Како одбивате, а притоа да не ви ископаат очи...