Па затоа е другарството - да му дадеш на другарот она што му треба, а не да бидеш себичен и да речеш, е да бе јас ке си ускратувам, он за леб нека трпи, ама не давам. Битно кога ни е арно на двајцата, другари сме. Другарот во лошо се наоѓа и ако треба ќе се трпи за него. Тоа се другари. И неколку илјадарки не се причина да изгубиш пријател. За другар од многу повеќе работи треба да си скратиш. парите се пролазна работа, добрината и големото срце не се.
Abe dobrinata nad se ama taa dobrina ima dva kraja.Koga drugar gledam deka nema,neli zatoa mi e drugar,ako si blizok ke mi ja znaes situacijata.Taka da ako gledas deka covek se trudi ama sesto moze da go snajde bog da cuva,mu davam uste pred da pobara.Za vrakanje ne ni razgovaram.Koga i ako moze,togas. Ama ima i druga strana.Drugar se fino lepo za druzenje ama pusta mrza ili losi poroci,ili hipoteticki sto i da e...dur jas rabotam za toj toj "luksuz" ne si go priustuva bogami imam pravo da sum sebicna.Baska ke sum podobar drugar ako go nateram da nauci kako se vadi lebot. Ima bezbroj situacii..Fakt e deka nekogas i koga ke pozajmis gresis,ma ova nikoj nemoze da mi go uspori.Provereno.Ne se kaam za parite.Alal da se.No sam da si gi baras a toj da se slika po sofri non stop na fb velejki nemam..togas sum ne fer kon svojata dusa i dostoinstvo.
Ми се случило да позајмам пари од кај другарка , ама како што сум рекла сум ги вратила за најбрзо време. Е сега , не сме сите луѓе исти , имав една колешка и неа и позајмив 500 денари , ми рече ќе ги врати за 1 месец а месец по месец си поминуваа абер немаше жената, и на крај замина од работа и и отидов дома , си ги зедов парите и реков дека тоа ќе ми биде поука за друг пат, истата таа земаше од кај другите колеги пари и не им ги враќаше, тоа е расипан човек во душата, таквите треба да ги оставиш да те молат, да ползат за пари кога те прават будала, да ги молиш за твоите сопствени пари .
Јас не позајмувам никогаш високи парични суми. За ситно секогаш сум била расположена - кафе, додавање пари ако во моментот фалат за чевли, козметика, облека и искрено не сум ги барала назад иако сум ги добивала уредно уште наредниот ден. Во таков круг на пријатели се движам што секој води есап на својот буџет и кога запаѓале во тешки ситуации умееле да се извадат бидејќи правилото е секогаш - родителите ми се помош, а другарите ми се дружба. Ако себичноста е всушност само грд збор за независност тогаш нека биде себичност бидејќи чистата сметка и образ се само неколку доблести кои исчезнуваат со модерното време меѓутоа и нивната цена се зголемува пропорционално со намалувањето.
Имам 2-3 пати позајмено пари на една другарка,памтам дека после нешто се скаравме,не за парите ,не ми ги врати и не и ни ги барав.
Имам позајмено пари за 10,20 денари не се цинчарам да ми враќаат. Јас кога сум немала сум барала ми давале тие на кого сум позајмувала па така сме се одолжувале ова зборам за средно. Е сега на еден бивши дечко имам позајмено 1500 денари демек за мотор да прави а тој ставал кредити и се гледал со други девојки и кога ми враќаше некои работи му велам 1500 денари дај ми ги тој ни а ни б ми рече немам и си замина. И сфатив дека нема да ми ги врати, не креваше ни на телефон. Јас тие пари си ги чував за нов телефон. Замислете еднаш ми направи услуга ми продаде мој тел на еден човек и тел го продаде 6500 денари и си зима 500 денари не ме ни праша ни ништо и си замина. И среќа што раскинав. Мислам дека имам пишувано за оваа случка. Имам позајмено пари ама секогаш сум враќала кога сум имала. Не е лошо да позајмиш кога си во некоја лоша ситуација се е до човекот ако сака да ти помогне ако не ќе те остави на милост и немилост.
Татко ми му даде 1000 денари, на некој човек за децата на факултет, и се стори месец не му ѓи враќат и тато едвај го доби на телефон и му рече, чекај човек јас пред едно време ти дадов пари дај ми ги сега ти ми требаат сега за децава да купам тетратки прибор ова она, и не знам тато требаше да ојт до дома му за да се разберат да му ги вратит. Безобразни постојат на светов па затоа јас веќе не давам пари на никого. Ај 10, 20, 30 не е проблем ама појќе не можам можда ми требаат мене тие пари за нешто, можда мајка ми ме потерала нешто да купам?
Во денешно време не треба да се позајмува пари на никого. Бидејќи ако му позајмиш на некого ќе испаднеш дури и будала, што си му направил услуга-што си му позајмил пари кога му биле потребни. Денес никој не знае да го цени тоа, ниту знае да ти ги врати позајмените пари.
Sum dala nekoja niska suma i ne mi bese vratena pa gi potsetiv ednas ako de zaboravile Inaku ne sakam da pozajmuvam iako imam pozajmeno,se nadevam samo nema da ima potreba za vo idnina. Sekogas so golema brzina i sila sum gledala dangi vratam vo najbrzo vreme.
Мене ми е понижувачки да барам пари од некој. А кога мене ми бараат на позајмица, ако имам давам. Но ете не ми ги вратиле сите што сум ги дала.
Нит барам-нит давам. Кратко и јасно А имам...солидно заштедено Ама оти сите се идиоти, не давам. Ете на кого му треба, има банки, нека земат кредит па да видат дали ќе доцнат со враќање или гаќи ќе им соблечат...недај Боже да помислат да не ја вратат позајмицата т.е. кредитот...
Сум давала пари на тие што им требаат, а не велам ''позајмување'' затоа што сум знаела дека немаат од каде да ми вратат. Но сум позајмувала на тие кои имале за да вратат, па не ми вратиле назад. Е поради тие типови на луѓе, сега не позајмувам, а давам пари само на најблиски. Пари на заем никогаш не сум барала, ниту ни од банка.
Јас еднаш имам позајмено пари од другарка, на одмор оти ми требаа за последниот ден и уредно си ги вратив.. Имам позајмувано на другарки и секогаш ми ги враќале така да не ми е проблем. Е со браќата си позајмуваме без враќање Оти сите 3 ца земаме плата на различни датуми и секогаш се наоѓа некој кој е во шкрипац а ти само што си зел плата и нема бегање.
Зависно од кој позајмуваш и за што,неможеш за секоја глупост и ситница да бараш пари.Се знае за недај боже се позајмуваат пари од блиски,и се враќаат за најбрзо време за да не дојде до конфликт за матријално.
Ako mi potrebale pari si pozajmuvam od roditelite,brat mi ili sestra mi.Se ima sluceno da mi pobara pari drugarka no vo toj moment hitno i trebase,bevme na upis za fax i i dojdoa kuso i im kazav na moite (tie ne nosea za da se zapiseme) i dadivme i ne pomina ni 1h od koga si dojdivme doma,dojdoa nejzinite i ni gi vratija odma.
Си позајмуваме само со другарката и тоа ситно, 10,20 денари ако нема некоја до 50тина денари максимум пример за јадење, за кафе ако не ни стигнале, копирања, вода нешто такво моментално. За враќање враќаме, аако немаме баш, па се надокнадуваме следниот пат кога на другата ќе и притребаат и така. За поголеми позајмици нит давам нит барам.
не сум позајмувала од никој досега. А од мене да, барале. Јас не ни сакам да позајмувам. Нема полошо и поникакво чувство од тоа да знаеш дека на некој си му должен и дека треба да му ги дадеш парите, некако како да ти стои на глава тоа цело време..
Pozajmuvam koga sum vo takva situacija da ne nosam onolku pari kolku sto mi trebaat,a po svoja volja im pozajmuvam na onie koi nemaat i koi se protivat da gi zemat parite sto im gi davam,i bez da mi recat. Taka se custvuvam mnogu po ubavo odkolku da me odbie licnosta na koja i trebaat pari.
Не давам пари на заем, подарувам, и не очекувам да ми враќаат. Прво, за да не си расипувам пријателство ради тоа книжно проклетство, а второ за утре ако случајно се најдам во слична ситуација да знам на кого да се потпрам. Сеуште немам од никого побарано, ама ете дојде време кога се најдов во голема финансиска криза, и затоа се трудам да бидам фер играч. И од солидарност, и со надеж дека ми претстои бар малку посветла иднина во однос на материјален план.
Не позајмувам... Кога имам знам да дадам на некој доколку му е потребно и не очекувам да ми ги врати, а и сам ако не им речеш нив нема да им текне, а не сум таков тип на човек да си ги барам парите назад.