Дури сега најдов малку време да ја раскажам мојата породилна приказна. Бебето ми беше слабо активно и отидов на преглед попладне во 5. Се беше во ред и никакви контрскции, плодова вода и постелка ок. Во 3 по полноќ ме разбудија болки. Беа мали, но некако невообичаено се чуствував. Гледав на саат, се јавуваа на 15мин и траеја неколку секунди. Си реков се е во ред нели попладнето бев на преглед. Не можев да заспијам. Негде околу 5 сабајле на тоалетот имав малку крв. Го разбудив маж ми отидовме на итна, констатираа контракции и бев 2 прста отворена. Веднаш ме пратија за ск. По пат ми пукна водењакот и ми падна чепот. Во 7 и 30 ме примија со 3 прста отворена. На патолошка седев дур чекав резултати од ковид и потоа ме качија во пред родилна. Почнаа се по силни болки. До 5 попладне само 5 прста бев отворена а со неподносливи болки на секоја минута. Ги слушав како коментираат иста и е ситуацијата цело време. Бев страшно изнемоштена, немав сили да издржам. Кога ми ка видоа ситуацијата ме однесоа во родилна, ми ставија епидурал со кој болките ми се намалија на пола. Веќе по друго беше, дишав и одморив малку. По саат ипол болките пак беа неподносливи но тие не сакаа да ми стават доза епидурал. Ме тераа да стојам бидејќи тешко се отварав. Кога дојде ред да раѓам толку бев изнемоштена што не можев да буткам (мислев ќе умрам од болки и изнемоштеност), главата на бебето излезе и почнаа да дигаат паника ајде брзо, зошто не соработуваш ке се задуши. Докторката целата ми се качи на стомакот и ме натискаше. Ме сосекоа и едвај го извадија. Потоа ми ставија аместезија и ме шиеја. Како хорор ми беше и мн се намачив. Кога го видов ми олесна. Ви посакувам на сите по лесни пораѓаи од мојот.
Дојде редот и јас тука да пишувам. Уште не ми се верува дека бидна работата. Понеделнички бев на Цтг и редовен преглед од кој и преглед со рака што не беше болен докторката вика се гледаме за два дена,арно ама во вторникот вечерта пукна водењак и тоа на лежење не ни бев свесна дека е водењакот додека не станав од кревет и по нозе да тече. Се спремив и отидов во болница ме примија цтг мирно јас болки немам,сабајлето ме префрлија во пред родилна сала сите методи за провокација ги пробаа ама дете високо е тој преглед со рака таму беше драматичен да не кажам крвнички ми влезе веќе поручек фати бебе абер нема да се симне почнаа тоновите да му паѓаат јас во шок бев па итно на царски кога влегов во сала имаше 20 луѓе кога ме разграбаа за раце нозе мислам дека паметот ми се сврте. Среќа што испадна и царски дечкото од толку вртење се исповтел со папочна околу него душиче. Али за среќа се добро пројде живи здрави и двајцата сме и тоа ми е најбитно. И за сите што ги интересира за епидуралот ми го ставија во текот на природното раѓање али истиот се искористи и за царски. На сите што треба да се пораѓате ви посакувам уште полесен пораѓај од мојот
Освен водењакот, слична породилна како со поголемото синко мое. Битно убаво се заврши Гледам во кратки црти ти е патешествиево, си ги поштедила од детали, да не ги исплашиш срцкиве
@K7M10J пошто беше во Чаир, кажи ми бебињата ги оставаат ли со нас или само во одредено време ги носат?
Со вас се цело време. Накај 11-12 навечер ги земаат и накај 3 пак ги носат. На секои 3 саати доаѓаат за дохрана ако треба. И за пресоблекување во соба доаѓаат.
Не можам да се пожалам остана прекувремено ради мене ме стокми ме среди раната си везе . И целиот персонал е супер јас сум задоволна
Petok,11 septemvri.Cetvrtiot den koj treba da go pominam vo bolnica posle poroduvanjeto. Poroduvanjeto ,cinot za koj znaev deka ne moze da bide bezbolen pomina nekako i se izdrza,no momentite polse toa se poteski i emotivno pobolni koga se javuva nekoj problem i treba da se ostane vo bolnica. Pri poroduvanjeto,koe traese premnogu dolgo i za mene i moeto bebe bese traumaticno i iscrpuvacki ,moeto bebce ispilo plodova voda.Tuka zapocna moeto patesestvie. Bebeto poradi golema infekcija staveno vo inkubator na infuzii i antibiotik terapija,a jas iscrpena poradi golema zaguba na krv,prefrlena vo soba so igli za infuzii i primanje krv. Veruvajte ne bev tolku iscrpena poradi mojata sostojba.Me iscrpuvase toa sto site zenicki si gi dobija bebinjata kraj sebe ,osven jas.Moeto bebe poradi situacijata ne bese vo sostojba za da bide pokraj mene.Toa bolese,veruvajte tolku mnogu sto se drugo se zaborava.Vtoriot den otidov jas da si go vidam bebe.Go gledam preku prozor,toa izbockano vo inkubator kako i sekoe drugo bebe nalik,no ne e taka.Toa majcinsko custvo sto site go zboruvaat deka instiktivno se javuva pri prviot fizicki kontakt so bebeto,veruvajte deka se javuva i samo pri gledanje na bebeto pa duri i preku prozor. Ne naogjam zborovi da se opise toa custvo.Go gledam ,a srcevo mi se rasparuva.Posakuvas da ti bide vo pregratka,da mu sepnes deka tuka e negoviot cuvar,vodic da ne se plasi ,da mu sepnes deka toa za tebe e celiot svet.No ne mozes,si sepotis sam so sebe ,i se obiduvas od petni zili se trudis da ne places,posto neli bebeto osekja kako mu e na majkata...Zavrsuva posetata koja ni 5min ne dozvoluvaat da trae,se polnis so energija i edvaj cekas da dojde naredniot den,narednata poseta ,narednata svetla tocka.A takvite denovi znaete kolku traat?Cela vecnost! I taka 4 celi vecnosti ja prezivuvam ovaa golgota vo neizvesnost i so netrpenie ocekuvajkji go naredniot den ,narednata vecnost so nadez deka mozebi konecno ke mozam da si go pregrnam deteto i da mu ja zduvneme doma.Sepak 4 tata vecnost imase svetla tocka ,ova bese denot koga pedijatarot odluci deka deteto moze da bide so mene i da pocneme so doenje,samo koga ke se prima terapijata deteto da go zemaat.Na mojata srekja i nemase kraj!Toj miris,toj pogled ,dopir....sekoj sto stanal majka znae za sto zboruvam!Taka narednite denovi bebeto bese so mene,jas bev pomirna i posilna za da gi izdrzam i narednite denovi tamu. I konecno posle edna nedela pominata vo bolnica si dojdovme doma.Sega sme tolku privrZani za mama sto ne se trgame od cice❤️Seto patesestvie se zaboravi koga gledam sto imam vo racete!I da sega navistina razbiram sto znaci koga vikaat ,,Ne e lesno da si majka”, ,,Edna e majka”! Posakuvam Gospod site sto imaat zelba za roditelstvo da im ja ostvari i da podari zdravi i zivi decinja❤️
Ме расплаче мајка, да ти е живо и здраво бебчето битно тоа помина и сега сте си заедно среќни домичка
Ме врати 7 години назад, исто многу време со пукнат водењак, бебето од тоа со инфекција, не прима храна, нагло паѓа на тежина, таа на опсервација со инфузии и антибиотици, јас шетам по ходници и во секоја соба гледам мајките како си ги дојат бебињата. Да тоа е потешко од целиот процес на породување.
@Dua! Те разбирам јас убаво мајка бидејќи истото го имам поминато. Моето не се напи плодова вода, туку фатило инфекција некоја, и црп имаше до плафон.. Првиот ден се океј, вториот ден наместо дома да си одиме ми соопштуваат дека детето "Не ми е на апарати". Тогаш како да изгубив пола живот од страв и паника. Кога ги гледав другите родилки со бебињата мене срцето ми се кинеше.. Исто,иако не беше во инкубатор, примаше антибиотик и идев во посета еднаш во денот на 5 мин. Така цели 5 дена.. Секое утро се молев на педијатрите да не пуштат веќе дома бидејки 8 дена останав таму. Фала му на Господ после се помина во најдобар ред