Ај дури нана убавицата, да пишам Понеделник, 25ти.. Дојдена на цтг и ехо кај докторката што ќе ме пораѓа. Цтг покажуваше некои болки кои јас реално не ги осеќав. Мислам,болеше, ама повеќе го осеќав како тегнење на бебето во стомак отколку болка. Завршив со цтг и ајде на ехо да ме види. Ме прашува пак, “природно или царски ќе раѓаш”? Велам сакам природно, но ја потсетив дека на последните брисеви имав уреаплазма за која докторката не ми даде НИШТО па по совет на општиот матичен лекар пиев антибиотик последните пет дена,вклучувајќи го и понеделникот. Па ништо не праиш со пет дена терапија ми вика, шанса нема да има исчистено нешто од бактеријата. Колку се разочарав само, колку ја пцуев докторката во себе, ама ајде реков, така требало да биде, џабе ќе се нервирам, ништо не можам да сменам. И добро,ме гледа на ехо, постелката веќе созреана, бебе доволно големо, ми вика можам максимум до 02.02 да те одолговлекувам, ама и тогаш ќе биде цезареа. Ма не фала, не ми се чека вооопшто повеќе. Ај да видам во распоредот вика.. утре може?! Јас се здрвив. Не очекував толку брзо, а и не ја изгушкав ќерка ми дома, не и кажав каде ќе одам, што ли ќе мисли,зошто ја оставив толку денови сама.. секакви мисли низ глава. Прифатив. А тоа значеше да останам уште истата вечер, леле колку само не бев спремна. Цела вечер цтг.. Болки покажува над 100ка, јас мислам болката за во тоалет да одам ми е,кога тоа контракции да ти бидат Едвај заспав. Сабајлето во вторникот ме разбудија,добив клизма за прочистување и повторно цтг. Дури чекав да ме земат за во сала, повторно трчам во тоалет, излезе и чепот ваљда, се извадив од памет, што ќе е ова сега.. густ гаден црвенкаст исцедок, пред да испаничам ми текна што е. Во предродилна дремам и осеќам контракции се почести и почести. Си замислував како ќе беше да ми се исполнеше желбата за природен пораѓај, дека ова е тоа, болките се реални и присутни, бебе убаво наместено.. Ииии ме земаа во сала, неконтролирано се тресев ко лист, што од возбуда,што од страв,што од студ. Спинална анестезија,катетар,маска со кислород, и можемо почети. На десната страна толку језиво осеќав се што ми праат,само болка не.. Осеќав како ме сечеа, слој по слој дури стигнат до бебето Беше качена горе, не можеа да ја извадат.. траеше предолго, се преплашив и почна да ми се лоши. Мислев во секоја секунда ќе се онесвестам, па ми дадоа нешто во инфузијата, па за кратко почнав неконтролирано да се чешам. И трае,трае процесот веќе предолго, докторката пробува да стигне до бебе, друга сестра ме стиска на стомак со лакт за да се спушти подолу, јас превртувам очи и губам воздух од паника.. добив уште нешто во инфузијата, па почнав да дремам. Конечно ја потспуштија долу и докторката пред да ја извади искоментира “види ја каква е бела,исто ко тебе мајка” Папочната врвка и беше мислам замотана, ама колку како и што не прашав, само сакав да ја видам. Ја извадија,коа почна да плаче, ја гледам таква бела во лицето,розевка во телото,почнав да си плачам и јас и ми ја дадоа да ја бакнам, се заборавив бакнувајќи, толку беше топла,нежна и најубава Го отвори устето и мислиш сакаше да ме бакне и она, знаеше дека е конечно со мама, се смири со плачење и ја земаа на мерење Си доби оценка 10/10. Мене ме досредија,па на интензивна. Многу брзо ми попушти анестезијата,па за еден саат веќе бев во соба. Со леснина се префрлив од едниот на другиот кревет, дефинитивно вториов пат се ми е полесно. Ја донесоа после два часа на запознавање, фати цице уште одма и има сила за да влече, па не за џабе 3600 се роди Се јавивме на дадичка дома, во меѓувреме мм дојде и тој на запознавање, ќерче пресреќна за бебето Со нетрпение чека да дојде сабота за да дојде по нас, секој ден го облекува фустанот што и го купив за кога ќе дојдат,и прашувала “ајде тато да одиме,еве го носам фустанчето” Она ми фали премногу.. И тоа е мојата приказна во малку подолго црти Најбитно беба цица колострумче и чекаме да надојде млекце, машала сака да цица. Јас сум одлична, сабајлево станав за туширање, пред малку пак за туширање, движам, пијам течности и се опоравувам многу многу брзо. Како ли мислев дека ќе немам љубов за уште некој покрај ќерка ми, па се заљубив во бебето во истата секунда кога ја видов и ја сакам со цело срце од истиот момент!!! Едвај чекам сите четворица да сме си дома на купче
Цицо наша. Браво мама. Уште малце и сите дома. Се соживеав со тоа оставање на едно дете за да го запознаеш другото. Колку тежок момент ми беше. Најтешко од цел порајѓај ми беше. Ве гушкаме
Исто и јас се плашев од тој момент дали ќе го сакам бебево,а сега сум заљубена во двете,се чувствувам комплетна,како да ни фалело тоа делче од сложувалката
Ах си се расплакав, колку убава приказна... Нема ништо посилно од врската мајка-дете дефинитивно. Со душа чекам да го доживеам тој прв момент на запознавање. Честитки мама! Нека ви е жива и здрава малата, да ве прави горди и среќни секој ден се повеќе!
Честитки до сите нови мајки. Како бе ова замотани со папочна и не кажуваат, леле колку ме фаќа страв од тоа, не дај боже нешто да се случи, како не кажуваат и те пуштаат дома да си одиш, да дојдеш другиот ден, кај прочитав кај се зафркнав.
Исто и јас откако прочитав цело време на тоа мислам. А само што си реков уште недела дена да влезам во 9 месец и да се опуштам малку
Ти уште недела дена, јас уште две. Многу ми е страв од ова леле, само тоа сега мислам, зошто прочитав не знам само.
Интернетов колку што е добар толку и е лош.. Некогаш подобро и ништо да не знаеш. Ние само да се молиме се да биде добро и набрго да си ги имаме бебушките живи здрави
Така си е, не ми се чита веќе, и не знам во која тема да влезам, во која не, од страв веќе да не прочитам нешто лошо, се да биде како што треба само, прво со бебките, па и со нас после, секако. Уште малце ни остана, тука сме со термините.
Majki zdravo na site. 9ti mesec sum so vtora bremenost. Prvoto iskustvo mi e mnogu losho. 17h vo bolnica so prejak bolki dovedeni do obesvestuvanje, ostavena sama I so molenje za nekoj da me pregled a za na kraj da barame vrski da dojde doktor... A otsekogash vikav za toa li treba vrski da se baraat, pa mora da te porodat kako I da e imav mnogu golema trauma, po celi denovi mislev na toa kako pominav na poroduvanje, ama bukvalno nemashe den da ne pomislam na toa... Rekov posle toa nema da odam na vtoro dete no ne ispadna taka Posle 8 meseci ostanav bremena I eve sega ochekuvam vo sekoj moment da me fatat bolki. Pak isti strav imam. 9 meseci bez son sum, pogotovo ovoj mesec... Znachi po celi denovi mislam na toa kako kje bide, samo za toa zboram doma na mazh mi, kolku mi e strav I deka mozhe nema da prezhiveam ovoj pat . Mislam deka vekje psihichki nemam sila, kje poludam. Bukvalno spijam po 2-3h na den I se budam na shtrek pak so istata misla deka treba da se porodam pak. Ve molam za poddrshka deka e polesno ovoj pat Jas umiram od strav a mazh mi vekje pochna za 3to dete da mi zbori
Јас после повеќе од месец разбрав дека ќерка ми била завиткана во папочната врвка и околу вратот и рачето, затоа почнало бебе да губи тонови па ме однесле на итен царски. Свеки збореше со мајка ми, како било исто кога се пораѓала со мм, дека и тој бил така измоткан, но него на крај го извадиле со вакум. Велат дека во една контракција бебе може да се измота во врвката.
Да одиш во темата страв од породување. Врски пак немаш или шанса за приватно породување? Јас во предродилна бев со една со врски што чекаше со закажан царски. Кој како влезе ја праша како е, си прават муабет, а мене никој не ме погледнуваше без врски се додека не се стрчаа сите и ме однесоа на итен царски. Сепак ете добро е и тогаш што ми обрнаа внимание. Со второто би требало да е полесно па не се замарај до толку. Државата е дно дна во секој поглед. Врски се уште не посакував да имам ама посакував да имам пари за породување на природно. Понекогаш се чудам како одминуваат куче или маче на улица, а и со нас исто е. И да знам дека некои биле гледани како човек и без врски на државно. Да се договориш со доктор во кој имаш доверба и да му платиш?