Додека не сум заборавила да си ја пишам мојава приказна( реално тешко дека ќе заборавам вакво прекрасно доживување) значи вака на 13 вечерта воопшто незаспав незнам некоја вознемиреност имав иако воопшто не мислев дека ќе се породам сабајлето, болки вообичаени ама не породилни, и така дојде утрото 14 јули, во 7 часот нешто како да пукна и почна да тече во млазови, сватив дека е водењакот и го викнав мм да се спремаме за болница, толку бев смирена неможев да си поверувам сама на себе додека мм почна да полудува ме брзаше да не сме закаснале па да требало тој да ме пораѓа , си пуштив музика и се спремав на раат а до болницата имавме минута само со кола така да не се брзав во 7 и 30 веќе бевме во болница и ме ставија на цтг, е овде почнаа болките на 5 мин, и за брзо станаа на 3 мин, во 8 и 30 дојде док. мој да ме прегледа и веќе бев 5/6 прста отворена, ја викна сестрата да ме спремат за на бокс, јас вака што? зар одма, е овде почнав да доаѓам на себе дека готово се пораѓам и нема бегање. Ми земаа тест за ковид и крв за испитување на некои параметри за дали можат да ми стават епидурална , болките веќе беа многу јаки и на кратки интертвали а морав да одговорам на сто прашања од кои како се викам и презивам едно 30 пати ме прашаа , веќе беше 10 и нешто стигнаа резултатите конечно и ми ставија епидурална , па ова било рај брее болките ги снема, само напони чуствував, после неколку прегледи со рака , док. рече ајде време е да напнуваш со сета сила,( напнувањето, ова ми беше најтешкото од пораѓајот милев срцето ќе ми пукне ) почнав да напнувам ама на секоја пауза до наредна контракција бебето се враќаше нагоре, е овде ја намалија епидуралот а ми приклучија провокација , бебето стана тахикардично, пулсот одеше до 200 , док. рече мора веднаш да те породиме оти ќе одиме на царски , мислам после овие зборови ми дојде некоја сила, наредната контракција со помош на докторот и бабиците си добив таков стискање на стомак и конечно се роди сонцето мое во 11 37 мин. такво олеснување и таква среќа ме обзема во таа секунда, уште кога го слушнав плачот на бебушот, сватив дека за ова се живее, болка имав ама реално само при излегувањето на бебето а и тоа не беше нешто страшно , ( уште се заблагодарувам на тој што ја измислил епидуралот) испукав а и ме сечеа, така да си добив повеќе кончиња. Многу бев задоволна од персоналот и целокупниот престој во болницата. На сите идни мамички им посакувам уште полесен и побрз пораѓај, и да се сеќаваат на овој ден како на едно најубаво доживување.
Ajde ijas da ja raskazam mojata prikazna... Vtor poragaj mie ova bidna 3 casot polnok pocna stomakot dame boli kako kontrakcii pofna na 7 minuti pocnaa da bidat sve pojaki bidna saatot 4 i pocnav veke da nemozam da gi izdrzuvam i se javivme vo.bolnica vo sante zatoa sto bev dogovorena so doktorka elma da me poraga i minrekoa koga ke.pocnat bolkite da se javis vo sante za da dojde doktorka elma od doma. Se jajvime ni rekoa trgajte odma koga stignavme odma stigna i doktorka elma me.stavat na ctg i pregled so raka jas 7 santima otvorena se zacudiv mi.vika.doktorkata pa ti.si gotova veke ne ocekuvav iskreno deka tolku brzo sum se otvorila 7 santima.Deka so.prviot poragaj 3 dena nemozev dase otvoram koga idev vo drzavna me vrakaq majce idi doma a jas imav togas bolki i mislev deka i.so vtora bremenost taka ke.bide ali ne bidna taka.I dojdoa mi objasnuvaa za epidural ako sakam ali ona mi rece tisi jaka zenska cim.si stignala do 7 santima.bez epidural izdrzi uste malce i taka i bese ne zemav epidural mi go puknaa vodenjakot i mi stavija provokacija i direktno na boks vo 6 i 19 minuti se rodi mojot princ iskreno davi kazam ne ocekuvav rolku brz poragaj sve na sve od loga pocnaa bolkite pa se.do poragaj 3 casa beaa dajboze i vie da imate vaka lesen poragaj
Od koga ke pukne vodenjak koga zapocnuvaat bolkite? Kaj mene vodenjakot od koga mi pukna pominaa 12 h i nemam aber za otvaranje samo2 prsti Kazete iskustvo se plasam
Тоа е индивидуално, еве кај мене за пола час од кога ми пукна водењакот започнаа болките и тоа на 5 мин. и за брзо станаа на 3 мин. и веќе бев отворена 6 прста.
Ajde i jas mojata prikazna da ja kazham Odam na ctg legnuvam se si meri toa me zaboravija 30 min a trebashe 15 min Otidov kaj doktorkata i mi vika imash li bolki jas nemav nishto ni b od bolka.. Mi vika ajde na eho da te vidime i me gleda vika vo red ajde i kolku si otvorena a jas 9 prsta Mi viika ti vo sala odma ke rodish a bolki nemash.. Mi stavi unfuzija mi pukna vodenjak bolki vekje pochnaa i se porodiv za 30 minuti. 3250 i 50 cm mashko. Chuvstvotot ne se zaborava koga ke go viidish ❤❤❤ So lesno na site idni majki da imate lesen poragjaj
Еее камо вака сите да се породиме На цтг си беше регуларно? Предходно ништо не осети дека се отвараш или исцедок некаков или нешто....
Честитки, живо и здраво да е бебчето. И мојата прва бременост ми беше е така лесна како твојата, баш ме потсети Со 9 прста отворена без болки,контракции и сл. Е откако ми го пукнаа водењакот, за 10мин се породив. Акушерката се чудеше се сеќавам дека не очекуваа толку брзо. Сега за вторава бременост па имам скратен цервикс. Сигурно и тогаш сум имала штом толку брзо сум се отворила без болки, но никој тогаш не ми мерел… со лесно на сите
Falaa milaa ❤ So mene shto bea vo soba koa mi kazuvaa po 6-7 saati i bolki imale lele vikam jas mnogu lesno sum pominala . I otkako me odnesoa vo soba istece infuzijata i i vikam na sestrata vadi ova moram do vece aa vika ne mozhe da stanesh sea tek poslee ona izleze ja na noga
Ајде и јас да ја пишам мојата Беше негде 23ч отидов се истиширав и си легнав имав некои благи болки ама си мислев од лажните се. Се разбудив околу 00:30 осеќав болки и почнав да ги мерам гледам на 7 мин а викам чукна часот. Станав да одам до веце и осетив нешто како да протече кпга гледам жолтеникаво густо и веќе знаев. Го разбудив маж ми да вари кафе, за тоа време раскренав по дома наместив кревет. Болките стануваа појаки и на 3-4 мин. И тргнав на гак околу 4ч ми направија цтг покажа јаки контракции ме прегледаа водењакот почнал да истекува и бев отворена само 2 см. Леле викам рано сум дошла. Ме качија во предродилно и почнаа јаки болки и во 8 веќе почнав да добивам неиздржливи болки. И на 6.08 во 8:25 се роди синчето мое со два напони... да не им викнев дека раѓам ќе се породев на кревет дури и не им се веруваше како така брзо сум се отворила така да вториов порагај ми беше многу побрз и полесен. Се на се добро поминав сите беа фини од сестри до болничарки до доктори дури многу позитивно сум изненадена од персоналот на гак
Ми дојде редот и мене, Се почна на 8ми август, имав скроз малку крв се испаничив и отидов на болница, ми правеа ЦТГ, ехо и вагинални прегледи со само еден цм ме вратија и рекоа да одам кога ќе имам болки на правилен интервал или ќе ми пукне водењак. Утре дента ми испадна мукозниот чеп имав болки менструални и во кичмата ама не на правилни интервали, се до 11.08 кога почнав да имам редовни болки ама слаби па не бев сигурна, ама после 2 часа редовни болки на 7 па на 5 минути му се јавив на маж ми и правец болница. Таму прво на ЦТГ кое покажуваше вистински болки на правилни интервали но не многу силни потоа следуваше вагинален преглед 4 цм отворена.Околу 18 часот Ми соопшти докторката дека ќе ме задржат и не пратија со маж ми да правиме корона тест, откако ги добивме резултати не внесоа во салата за породување и бабиците ме подготвија, ме прашаа што сакам, да се движам, да лежам или во вода. Одбрав да се движам за да го забрзам процесот. Се движев низ салата, слушавме музика со маж ми и пиевме кафе е тука веќе болките станаа посилни, во меѓувреме бабицата дојде за ЦТГ, си побарав анестезија мислејќи на епидурална тие ми ставиле нешто лајт, па не ми помогна многу а болките беа се поголеми. Околу 22 часот веќе ептен многу ме болеше па им реков да ми стават нешто за болки и нагласив епидурал, пред да ми стават било што ми направија вагинален преглед, бев 8 прсти отворена, и веќе било доцма за епидурал. Ми дадоа некаков гас од боца кој го вдишував преку маска против болка, прво бев скептична но многу ми помогна само ми напоменаа дека ќе се чувствувам зашеметено и стварно бев како пијана се смеев како луда а болки немормални на ЦТГ покажува. Во 23 часот почнаа напоните после некое време ми го зедоа и гасот за да можам да се концентрирам на напнувањето, многу врескав и зборував глупости, цело време прашував уште колку. Маж ми и бабиците ме охрабруваа цело време. Во 51 минута по полноќ на 12.08.2021 се роди Софија 3120 грама и 50 цм веднаш ми ја ставија на гради, ја повикаа и докторката, ми ставија провокација за да ја исфрлам и плацентата. Маж ми сечеше папочна врвка, и после тоа докторката ме шиеше, не болеше ама ептен ми беше језиво. За тоа време се шегувавме да го вработат маж ми како бабица бидејќи цел пораѓај активно учествуваше. Мене ме зедоа да мокрам после и да се измијам после пораѓај а за тоа време маж ми ја држеше.Откако се заврши се, ме префрлија во соба ми дадоа храна за тоа време го средија бебчо, и после веднаш ми ја ставија на гради и така спиевме. Скоро сите ми викаат дека како за прв пат многу лесно и брзо сум поминала а мене како вечност ми се чинеше а и болките беа доста силни но се се заборава
Ќе бидеш, Господ дава невидена храброст и сила во тие моменти. Штом јас родив природно без епидурал со корона( со температура и треска) секоја може. А пред тоа бев голема страшливка.
Не ме знаеш ....јас сум ти паника ..не држам болка,страшливец невиден одлучив во царски ....до душа и препорака беше на Јани трансфузиологот ,ама и така сакам,Госпд нека е со мене
Devojki moze prasanjevo ne e za tuka ama posto se imate veke porodeno da da prasam nesto vcera vlegov vo 40 nedela od sinokja nejako cudno se custvuvam imav cel nok jaki bolki vo kicmata od vreme na vreme me sece stomakot i bolki odozdola kaj sramnata koska mozebi e glupo no okolu dupkata dali treba sa bidam veke spremna deka sekoj momoent moze da se poradam plis sovet