Искачам сабајле и треба да идам на друго место а не на работа. Не знам кај ми беше паметот, си преминав улица, си го чекам бусот за на работа, си се качив у него... За по 2 станици да ми текне дека не треба таму да идам, на сосема спротивна страна треба Си искочив ко попче, си пешачев назад 15 минути, си се качив во другиов автобус и си се упатив на точната дестинација Боли некад колку сум глупа.
Си направив кафе во термос (оние што треба во капачето да ставиш за да пиеш) ама се напив директно. На факултет. Се истури цело врз мене. Жешко беше. Носев бело. И така..
Наутро се симнувам по скалите за да одам у тоалет и ене ја другарка ми стои долу и ме чека. Требаше да одиме до кај фризерката да земеме нешто. Ја се симнувам и кога ја гледам и велам "Шо праиш ти тука волку рано гледаш ја у пижами сум. Ај оди си дома шо праиш тука." Она ми рече "Ти добро си? Свести се будало" Ја онака ја видов по убаво се свестив и ајде си дојде све у нормала
Si zborev so mackata moja I vikam ljubovka moja u dvor I Eden komsija me vide I mislese na nego mu vikam
Се правев важна што одев во школо прв пат со поткренати чизми, со штикла мала. И доволно добра за да ми се свитка ногата и да се спружам на земја со колената директно сум паднала. А тоаш слегував по скалите и не паднав, а на рамно паднав и ме видоа за жал други луѓе и ми се смееа. Епа смешно беше.
Го оставив телефонот на кров од кола и нормално - уз возење тој си летнал. Никад не сум рикала така у цел живот.
" Усисував " половина минута со исклучен усисивач . Дека бебињава мои правеа галама изгледа затоа не приметив одма .
А јас си мислев дека татко ми е единствен што можеше да направи оваква глупост. Преживеа ли? Неговиот бар падна на шофершајбна и помина без последици.
Телефонот за жал не ми преживеа, ама среќа неколку дена пред ова да се деси, целиот се преформатираше па не сум му оставила многу интересни податоци и слики на ''среќникот''. Дефинитивно се чувствував ко дел од сама себе да сум изгубила. Затоа сеа мини тахикардии добивам со новиов секогаш после пола минута барање. Од грешките најубаво се учи, дефинитивно.
Well, ја не бев ѓубре, депонија бев, па еве и мене некој ме засака и е со мене 2 ипол години. Све е могуче.
Со оглед на кој концерт си се успал, ова и не е така глупост. Ја би го сместил повеќе како "една од најдобрите одлуки во животот."