Постојат. Сите вие што викате дека не постојат, самите себе се нарекувате невистински пријатели. Тргнете од вас. Ако вие можете да сте вистински пријател, може и некој друг. Да, ќе има секогаш такви што ќе користат, што ќе лажат.. Некој може да е добар за пријател ама ете да не си одговарате. Ако некој не сака да се дружи со вас, не значи дека е лош. Ако некој ве користи со години, не значи дека сите ќе го прават тоа.
Ne postojat... Retki se takvi goveda kako mene shto gledat na sekoj "prijatel", rodnina, blizok, poznanik itn... da mu ugodat....
Нормално дека постои вистинско другарство само тоа треба да се открие и нормално, да се оддржува. Јас барем имам такви луѓе на кои им верувам и можам да се потпрам на нив во секој момент како што безброј пати и јас сум возвратил со истото!
Licno veruvam vo prijatelstvo.. imam drugarki so koj mozam se da zbornam i koj do den denes nikogas nemam slusnato da zbornale za mene. Bile za mene tuka vo sekoj moment.. normalno so tek na vreme iako ne moze da se gledame koga ke posakame no koga ke se vidime isto kako nieden den da ne zastanal pomegu nas. I mn pozabavno mnogu poveke materijal za razgovaranje missing my friends
Да не ви рушам филм, ама искрени и добри пријатели што ќе можат да ви се најдат секаде и во секое време, скоро и да НЕМА! ,,Другар" во вистинска смисла на зборот денес тешко се наоѓа. Се е корист. Вистински другари можни се, не викам не, но со тие што сте останале другари и сте се дружеле од малечки. Какво време дојде, па и на роднини не можеш да се довериш.
Вие машките полесно си наоѓате, не сте лицемерни и кога ќе дојдете до нешто си помагате. Проблем е кога женско треба да си бара друштво, а и да има друштво секоја со секоја ќе се испофати кога-тогаш. За лице правење ич да не зборам. Да не одам офф топик. Не постојат.
Со текот на годините и искуствата развив сетило да препознаам кој има капацитет за вистинско пријателство, а кој само сака да биде опкружен со луѓе додека му одговара. Голем дел од дружењата денес повеќе ми личат на социјална навика, кафе за да се убие време, бош муабети... Критериумите за пријателство ми се доста високи, имам неколку пријатели, со едната другарка имаме стаж скоро 20 години, од мали сме заедно. Со сите имам скроз отворени карти, а и они со мене, лојалноста како особина ми е најбитна... Слични сме во погледи/ставови, можда и во тоа е клучот за нашето децениско дружење.
Постојат. Иако се ретки, сепак постојат. Само што, би рекла дека проблемот е што повеќето луѓе не знаат да разграничат меѓу пријателство и познанство. Настапуваат со високи очекувања од луѓе што реално не им се толку блиски и не им должат апсолутно ништо. Тоа ги носи и разочарувањата. Не ти се сите пријатели. Едно е колега, комшија, познаник а сосема друго е пријател. И од другар до другар има разлика. Има разлика од друштво само за провод и пиење кафе, до вистински другари и за добро и за лошо што се вика. Многу е битно да знаеш да ја препознаеш таа разлика, ама тоа доаѓа со текот на годините и животното искуство. Не е нешто што се учи во школо. Не сум престарена, ама искуствата со луѓе ме научија да проценам што и со кого можам да споделам, а со кого не. Не сум екстровертна особа, не уживам во големо друштво па затоа и се фокусирам на квалитет, не на квантитет. Претпочитам да имам што помал круг на луѓе со кои ни се поклопуваат енергиите. Ама колку и да им верувам на луѓето и да ги сметам за блиски, некои ствари си ги задржувам за себе.
Иако се ретки постојат, бар јас имам такво искуство и сум благодарна што имам таква другарка кој ми е како сестра. Со неа делев и клупа во средна школа и уште си ја имаме истата дружба, почит и подршка како и тогаш.
Не. Можда од интерес, али не трае долго. Боље сам него со такви. Ретко да се има некој од детство па се дружиме сеуште